DESETO VANREDNO ZASEDANjE, 16.07.2009.

4. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

DESETO VANREDNO ZASEDANjE

4. dan rada

16.07.2009

Sednicu je otvorila: Slavica Đukić Dejanović

Sednica je trajala od 13:40 do 21:05

  • TAGOVI

  • Deseto vanredno zasedanje (2009)
  • Glasanje o tačkama Desetog vanrednog zasedanja (2009)
  • Jedanaesto vanredno zasedanje (2009)
  • Traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa Poslovnikom (16.07.2009)
  • Predlog zakona o izmenama Zakona o javnom informisanju i Predlog zakona o kulturi (zajedno u načelu) (2009)

    • OBRAĆANJA

    ...
    Demokratska stranka

    Vesna Marjanović

    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za kulturu i informisanje razmatrao je danas na svojoj sednici oba ova zakona, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju i Predlog zakona o kulturi, i doneo odluku da ih prihvati u načelu.
    Kada je reč o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju koji je Vlada uputila po hitnom postupku, poslanici su danas imali priliku da saznaju nešto više informacija o predloženom tekstu.
    U ovom času istakla bih načelo i osnovni cilj koji je u obrazloženju postavljen, a to je doslednija primena i unošenje većeg reda i odgovornosti u sferi medija, kao i argument da je praksa pokazala da je neophodno preciznije utvrditi ko je odgovoran za rad i poslovanje javnih glasova.
    U ovom domu u radu Odbora za kulturu i informisanje, a i u radu drugih odbora i u najširoj javnosti često je bilo govora o našoj medijskoj sceni i slici, o primerima diskriminacije ličnosti po mnogim osnovama, o zloupotrebama ljudskih prava, o definisanju krivica pre nego što je njihova krivica dokazana.
    Rekla bih da su sloboda i nezavisnost medija apsolutno sveto mesto i stub svakog demokratskog društva, ali je jasno da ona mora uključivati i odgovornost za izgovorenu i objavljenu reč.
    Danas smo kao poslanici, članovi Odbora, tražili uveravanja od ministra Bradića i predstavnika predlagača da ovaj zakon nije u suprotnosti sa evropskim standardima, da on ne predstavlja posredan način za gušenje medija, da ih neće diskriminisati, ali i da on treba da predstavlja opštu zaštitu za svakog, a ne samo za odabrane građane, čija su prava, privatnost i dostojanstvo ugroženi nekim medijskim tekstom, prilogom ili slikom.
    Dakle, Odbor je zakon podržao u načelu. Da li su sve pojedinačna rešenja najbolja pokazaće rasprava koja će uslediti, kao i činjenica da je Vlada već uvažila dobar broj primedaba koje su upućene uglavnom od strane medijskih i novinarskih udruženja. Odbor će imati priliku da se izjasni i o ovim amandmanima, kao i o svim ostalim amandmanima koji budu podneti na ovaj predlog zakona.
    Što se tiče Predloga zakona o kulturi želela bih da istaknem na početku sledeću činjenicu, koja je doduše poznata, naš odbor je organizovao dve javne rasprave ili javna slušanja o ovom predlogu. Lično ih smatram uspešnim.
    Htela bih da kažem, iako nam nažalost vreme često ne omogućava da na ovaj način uvek pretresamo zakone, prosto želim da naglasim vrednost ovakvog načina rada odbora, ne samo za bolju informisanost poslanika o pojedinim pitanjima, već za postizanje kvalitetnih zakonskih rešenja.
    Saslušali smo tom prilikom mišljenje i stavove direktora ustanova kulture, umetničkih udruženja, nevladinih organizacija, naših istaknutih umetnika i kulturnih radnika o predviđenim rešenjima i njihovim efektima na mesto i ulogu kulture u Srbiji. Želeli smo da uvažimo mišljenje kulturne javnosti. Nadam se i verujem da će Vlada dobar deo onih konstruktivnih i značajnih primedaba prihvatiti.
    U tim raspravama bilo je jasno da je čitava jedna oblast, i to vrlo važna, kao što je kultura, već predugo čekala da dobije svoj krovni ili sistemski zakon.
    Mislim da je dobro što je ovaj naš saziv u prilici da ga izglasa. On otvara prostor da Skupština uskoro razmotri čitav niz drugih zakona, o tome je ministar već nešto rekao. On je već govorio o detaljima ovog zakona.
    Na kraju bih samo želela da istaknem sledeće. Znamo da je kultura skupa, ali je kulturno zaostajanje neuporedivo skuplje. Ovaj zakon ne može u celini da reši ovaj problem, ali treba da predstavlja značajan korak ka našem kulturnom razvoju i napredovanju. Principi demokratije, a danas i principi održivog razvoja, najčvršće su vezani za kulturne vrednosti i kulturnu ponudu. Jedno od načela ovde navedenih, a to je da je kultura i tradicionalna i savremena, mora biti dostupna građanima, posebno je važno.
    Takođe, posebno je osetljiv odnos tržišta i kulture. Niti kultura može u celini da se oslanja i razvija na budžetu države, niti može biti potpuno prepuštena tržišnoj stihiji. Kultura vođena kao čisto komercijalna vodila bi svom nestajanju.
    Konačno, rekla bih sledeće, o ovim zakonima vodićemo iscrpnu raspravu ovih dana i nadam se da ćemo do glasanja definisati najbolja rešenja. Međutim, ono što nas čeka nakon toga jeste da u narednom periodu obratimo posebnu pažnju na stabilne izvore finansiranja kulture, na stimulativnu poresku, carinsku i kreditnu politiku, dakle, na pronalaženje podrške za našu kulturu i u onim zakonima koji nisu u strogoj nadležnosti Ministarstva i Odbora za kulturu..
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić, želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Tomislav Nikolić

    Napred Srbijo
    Smatram da ste, gospođo Čomić, povredili Poslovnik zato što je prethodni govornik najmanje dva puta povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Najpre, čuli smo priču o nekakvom slušanju zakona.
    Zaista bih vas zamolio da termine koji ne postoje u Poslovniku ne koristite kao događaje koje je neki odbor učinio da bi javnost došla u mogućnost da sazna kakve su odredbe nekog zakona. Dakle, nije bilo nikakvog slušanja.
    Može da bude samo nekakve javne rasprave mimo zgrade Narodne skupštine. Tu i vama zameram, gospođo Čomić, što je Narodna skupština postala stecište čak i za prezentaciju nekakvih vina. Jednostavno, ruši se polako dignitet ove zgrade i njen ugled i namena.
    Druga povreda je kada je prethodni govornik u svojstvu izvestioca odbora rekla da je zakon prihvaćen u načelu na odboru. Bilo bi to u redu da Vlada nije dostavila amandmane na svoj predlog zakona. Ne možete za zakon na koji Vlada daje amandmane da kažete da je prihvaćen u načelu. Osnovni tekst zakona je onaj tekst koji je Vlada dostavila prvobitno i amandmani koje je Vlada dostavila. Amandmani Vlade su tekst zakona. Ne mogu da se svrstaju u grupu sa amandmanima koje dostavljaju narodni poslanici. Uopšte nije odbor razmatrao zakon u načelu, pošto nije imao prilike da zna da će Vlada da dostavi amandmane na taj predlog zakona.
    Možete da govorite o prvobitnom tekstu koji više uopšte ne postoji. Da biste sada imali predlog Vlade, morate zaista mnogo truda da uložite, da u predlog Vlade uvrstite amandmane Vlade i da dobijete jedan kristalno jasan tekst na koji je Vlada bila obavezna da nam ga da, sa pregledom odredaba koji se menjaju i da to bude sasvim jasno (Predsedavajuća: Dva minuta.) koja nova odredba važi, a koja nova odredba ne važi.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Narodni poslaniče, nema povrede člana 104, a pogotovo ne u obrazloženju koje ste priložili. Ako je narodna poslanica Vesna Marjanović obmanula Skupštinu da je Odbor glasao o zakonu u načelu, u trenutku dok ona to izgovara ne mogu da znam. Ne mogu da kažem da je povređen član 104. Teško mi je da poverujem da bi bilo ko od nas 250 izneo takvu neistinu.
    Zakon u načelu je zakon u načelu. Amandmani su amandmani i svi su podnosioci amandmana među sobom jednaki. Da li će amandmani biti usvojeni ili ne, mislim da ćemo imati vrlo zanimljivih i životnih rasprava o svim zakonima, a ne samo o zakonima o kulturi i o informisanju.
    Dakle, nema povrede Poslovnika u obraćanju narodne poslanice Vesne Marjanović kao izvestioca Odbora za kulturu i informisanje.
    Da li narodni poslanici Momir Marković, Slađan Mijaljević i Radica Jocić, koji su izdvojili mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije prilikom razmatranja Predloga zakona o kulturi, žele reč? (Da.)
    Reč ima narodni poslanik Momir Marković, pa narodni poslanik Slađan Mijaljević.
    ...

    Momir Marković

    Srpska radikalna stranka
    Dame i gospodo narodni poslanici, na Odboru za evropske integracije izdvojio sam svoje mišljenje u odnosu na ovaj zakon, jer smatram da ovaj zakon ne može ni u deliću izbistriti mutnu vodu koja se u toj oblasti koja se zove kultura već godinama taloži.
    Ovaj zakon ne rešava ništa. Ovaj zakon naprotiv će doneti još nedorečenosti u ovoj oblasti. Ovaj zakon neće razrešiti elementarne probleme koji se nalaze u kulturi, koji obitavaju već dugi niz godina, tačnije od "buldožer" revolucije naovamo, a delimično i pre toga.
    Smatram da je kultura u Srbiji postala jedan deo sive zone, koja inače vlada u Srbiji, i da hobotnica koja se zove mafija ima mnogo krakova, pa se sećate da postoji i saobraćajna, i đubretarska, i auto itd. mafija. Jedan krak mafije se nalazi u oblasti kulture, a u ovom zakonu nema ni slova kako će se ministar kulture, kako će se kulturni poslenici izboriti sa ovim problemom.
    Ovo se ne odnosi na one radnike u kulturi koji čitav radni vek provedu na daskama pozorišta i odlaze u penziju sa mizernim primanjima, sa mizernim penzijama, sa nerešenim statusom, sa nerešenom egzistencijom, jer su i oni žrtve upravo te hidre koja je bacila svoj krak i u kulturu.
    Pre ovog ministra i pre onog ministra pre ovog ministra bio je ministar Kojadinović i tada sam na Odboru za kulturu pokrenuo pitanje jedne neverovatne pljačke koja je bila u to vreme u toku u Srbiji. Radi se o pljački u Muzeju istorije Jugoslavije, današnjem Muzeju istorije Srbije.
    Imao sam gotovo kompletnu dokumentaciju kod sebe, čak i popisne liste, gde lepo piše, kutija broj 46 itd. pod određenom šifrom, u kojoj je plaketa poklonjena Titu, težine 750 grama zlata, toliko i toliko dragih kamena i kutija prazna, a plakete nema. Svaka druga, treća ili četvrta kutija je bila prazna.
    Samo da vas podsetim da je upravo ta mafija koja se tamo nalazila i kojoj niko do sada nije ni pokušao da stane na rep, dan-danas hara u tom delu.
    Oziris, koga je Tito dobio negde kada je putovao širom sveta, koji ima nultu vrednost, dakle neprocenjivu vrednost, i prema takvim eksponatima se u muzejima koji drže do sebe i do dostojanstva nacije kojoj pripadaju sa posebnom pažnjom odnose, Oziris koji se nalazi u Muzeju istorije Srbije, 2002. ili 2003. godine je, nemojte me držati za reč, zubarskom bušilicom izbušen da se vidi da li je kompletan od zlata. Sreća te nije, nego je bronza koja je pozlaćena i tako je Oziris preživeo.
    Ne znam koliko primeraka takvih eksponata ima u svetu, ali znam da se jedan oštećeni nalazi ovde kod nas. Godinu i nešto dana je u tom Muzeju istorije Jugoslavije sedeo i radio jedan izuzetan falsifikator umetničkih dela. Falsifikovao je sva dela koja su se nalazila u Muzeju istorije Jugoslavije, odnosno sada Muzeju istorije Srbije, i pitanje je da li su one slike koje se sada tamo nalaze falsifikati, a originali otperjali negde na zapad ili ima još poneki original da se zadržao.
    Kada je čovek hteo u trenutku da otvori, verovatno ga savest pritiskala, dušu i u jednim novinama je napomenuo da se to tako radi, umro je u prisustvu vlasti. Strefio ga je infarkt, a da ga leče natakli mu kesu na glavu. Neću da kažem ime tog čoveka, pošto je pokojni, pretpostavljam da svi možete da utvrdite.
    Dame i gospodo narodni poslanici, u Muzeju umetnosti koji se unazad bar dva puta renovirao, evo sad mislim da je završeno renoviranje…
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Pet minuta.
    Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije. Izvolite.
    ...

    Slađan Mijaljević

    Srpska radikalna stranka
    Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, evo poslušaću predsedavajuću, pa ću u svrhu živahnih rasprava da priložim i svoju. Uvod predlagača za zakone o informisanju i kulturi je zaista bio dramatičan, mada ga u jednom delu nisam baš najbolje razumeo kada je govorio o jednom pojmu koji je on izgovorio "klinci", jer u nekim delovima Srbije pojam "klinci" se upotrebljava za određeni vid eksera, a pojačanom dedukcijom morao sam da zaključim da je on hteo da kaže da se radi o deci i omladini.
    Izdvojio sam mišljenje da bih i na ovaj način podržao amandmane koji treba da poprave ovaj predlog zakona. Predloženi zakon o kulturi, kao i mnogi zakoni koje predlaže ova koalicija ili koaliciona kulminacija, jeste spisak lepih želja. Ovaj zakon, kao mnogi drugi, biće mnogo bolji i sprovodljiviji, naravno u što većoj meri, ukoliko prihvatite veći broj amandmana koji je podnela opozicija, odnosno SRS.
    Da ne bismo došli u situaciju, kroz ono što nam se dešava u zadnjih devet godina koje nam pojedoše skakavci, da svake dve-tri godine zakon doživi neku novu reviziju ili da mora da se donosi od prvog do poslednjeg člana.
    Naravno, ovaj zakon biće teško sprovodljiv i iz razloga što u praksi treba da ga sprovode mnogi oni koji su u protekloj deceniji kreirali ovaj kulturni ambijent u Srbiji. Kultura je jedan od najširih segmenata ljudskog života, najliberalniji, najslobodniji, i upravo u kulturi mnogi školovani, a i oni drugi, mnogi shvaćeni, a i neki neshvaćenim, vrše neke svoje eksperimente bez mnogo razmišljanja kakav efekat će to izazvati kod konzumenta.
    U kulturi Srbije pojavile su se neke zaista čudne nove kulturološke matrice. TV program je edukativan samo za buduće pevaljke, šamane, razne bajače, kriminalce, plaćene ubice. Svaki dan sa TV ekrana zapljuskuju litre krvi, što u nekakvom dramskom, što u informativnom programu. O dečijem programu je zaista izlišno govoriti, dovoljno je samo pogledati crtane filmove na pojedinim kanalima i biće vam sve jasno.
    Svaki psihodelični događaj se proglašava umetničkom kreacijom. Ministarstvo kulture finansira neke sajtove koji propagiraju strašnu degradaciju ličnosti, krajnji i strašni nemoral. Nad stanovnicima Srbije se sprovodi kulturni genocid.
    Legitimno je postaviti pitanje ko će to sprovoditi zakon o kulturi, koje i kakve kulture. Jedno je ono što piše u zakonima, a drugo je ko sprovodi zakone i da li se neko ko sprovodi određene kulturne eksperimente uopšte obazire na zakone o kulturi.
    Potrebno je, pored zakona, kreirati normalniji ambijent, a to je da sa određenom dozom kritičnosti prihvatamo određene eksperimente koji se podvode pod kulturu. Na kraju, slažem se sa ministrom o svim negativnostima o kojima je govorio u predlozima u uvodnom delu i o zakonima o informisanju i kulturi, samo što smatram da odgovornost za većinu tih negativnih razloga koje je ministar pobrojao snose političke grupacije kojoj pripada i ministar, a koje nam pojedoše ovih devet godina. Te tu vidim i određenu koliziju i teškoću za sprovođenje zakona.
    Želim vam svaku sreću u daljem radu, mada mislim da će vam biti potrebnija i sreća, i znanje i veština koje ste stekli u prethodnom periodu, jer je vrlo teško u ovakvoj situaciji sprovoditi ono sve što ste vi naveli u Predlogu zakona o kulturi.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li želi reč narodna poslanica Radica Jocić, koja je izdvojila mišljenje na sednici Odbora za evropske integracije? (Ne.)
    Da li narodna poslanica Svetlana Stojanović, koja je izdvojila mišljenje na sednici Odbora za kulturu i informisanje, prilikom razmatranja Predloga zakona o kulturi, želi reč? (Da.) Izvolite.
    ...

    Svetlana Stojanović

    Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
    Moj osnovni motiv što sam na Odboru za kulturu i informisanje izdvojila mišljenje, a ne samo glasala protiv zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i zakona o kulturi, jeste upravo taj što se spajaju dve tačke dnevnog reda, izmene i dopune najsramnijeg zakona o informisanju u istoriji srpskog parlamentarizma i veoma značajan zakon o kulturi, navodno sistemskog, temeljnog, krovnog, iz kojeg treba da proisteknu drugi zakoni.
    Ta dva zakona su nespojiva. Mogućnosti poslanika da o njima raspravljaju su svedene gotovo na besmislen broj minuta i pokušaću da iskoristim i ovih pet minuta koji pripadaju onome ko izdvoji mišljenje da nešto kaže.
    Zakon o kulturi, na koji smo toliko dugo čekali, koji je preživeo bezbroj verzija, mi ni danas u ovom trenutku ne znamo o kojoj verziji zapravo raspravljamo, šta je Vlada u telefonskoj sednici usvojila ili nije usvojila, u celini, ne samo u pojedinim članovima, ne ispunjava svoju svrhu.
    Osim deklarativno, u članovima Predloga zakona o kulturi nisu razgraničene delatnosti od javnog i opšteg interesa, one koje bi morale biti zaštićene, ako ne želimo da kultura ovog naroda bude potpuno zatrta, a mi kao narod izgubimo svoju prošlost. Da je to učinjeno, zakonom bi bile definisane ne samo delatnosti, nego i institucije koje su nosioci tih delatnosti i one bi morale imati konkretnu i preciznu zakonsku zaštitu i dostojno budžetsko finansiranje.
    Ovakav kakav je, Predlog zakona o kulturi nije osnova na koju bi se mogli osloniti posebni zakoni o pozorištu, filmu, spomenika kulture itd. On je gotovo prazan, deklarativan, osim u članovima u kojima je štetan.
    Ministar je u svom govoru naveo da u ovom zakonu postoje novine koje će biti okvir za rešenja u praksi. Ovo javno slušanje koje smo imali u maloj sali Skupštine, a na kojem su bili okupljeni direktori ili sekretari svih najznačajnijih ustanova kulture, pokazalo je upravo u kojoj meri ovaj zakon ne može da bude rešenje njihovih konkretnih problema i nije rešenje njihovih konkretnih problema. Njihove primedbe su bile vrlo kritične i zaključak njihov je da izmene koje se predlažu nisu kozmetičke, da su one zapravo suštinske.
    Ovaj predlog zakona o kulturi uopšte ne dotiče problem privatizacije.
    Zakonom bi se moralo razgraničiti o čemu država, u cilju opšteg i javnog interesa svojih građana, odgovornost i finansiranje prima na sebe. Delatnosti i institucije koje se ni pod kojim uslovima ne mogu privatizovati ili prepustiti slobodnom tržištu.
    Drugu kategoriju činile bi delatnosti i ustanove koje zavređuju značajnu podršku države i u finansijskom pogledu i u pogledu kontrole njihovog rada, ali se delimično smeju spustiti tržištu, prepustiti im da zarade za određeni deo svojih planova i ciljeva.
    Treća kategorija su delatnosti i ustanove koje treba potpuno prepustiti slobodnoj tržišnoj utakmici. U ovu kategoriju spadaju tzv. kulturne industrije. Njih država može da pomaže preko projekata koji su sada vrlo moderni i vrlo evropski, za koje proceni da su od javnog i opšteg interesa, ali u svakom drugom pogledu, kulturnoj industriji se otvaraju povoljni uslovi za rad, a onda se prepušta da se u tim, što povoljnijim uslovima, izbori za svoj opstanak i uspeh.
    Ničeg od toga u Zakonu o kulturi nema. Vladi, nije važno kojoj, ovoj ili nekoj drugoj, prepušteno je da svojim aktom proglašava ustanove kulture od nacionalnog značaja.
    Predlog zakona ostavlja mogućnost da nekoj vladi padne na pamet da Narodno pozorište, Narodni muzej ili Maticu srpsku iz Novog Sada, izbriše sa spiska ustanova kulture od nacionalnog značaja, a da neku drugu, noviju, čak i privatnu, ustanovu proglasi ustanovom od nacionalnog značaja.
    (Predsedavajuća: Pet minuta.)
    Predlog zakona ne pravi razliku između institucija čiji je osnivač Republika Srbija i ustanova od nacionalnog značaja.
    ...
    Demokratska stranka

    Gordana Čomić

    Za evropsku Srbiju | Predsedava
    Da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa? Prijave imaju narodni poslanici Vladan Batić, narodni poslanik Čedomir Jovanović i narodni poslanik Zoran Šami.
    Reč ima narodni poslanik Vladan Batić.