Potpuno se slažem da je krajnje neozbiljno prvi sistemski zakon o kulturi, krovni zakon, donositi u ovakvim uslovima i to spojen sa jednom drugom važnom tačkom dnevnog reda, koja je iz nekih nepoznatih razloga po hitnom postupku i mora da se razmatra verovatno sada, kada se većina građana nalazi na letovanju, rashlađuje se na Adi, na raznoraznim rekama, bazenima itd, pa hajde da mi na brzinu promuljamo ovo i da zatvorimo medije koji još uvek pokušavaju da izreknu neku istinu i da donesemo zakon o informisanju koji je još restriktivniji, ako je to još moguće.
Stvarno, ovo je negde deža vi, odnosno vraćamo se u period i ona čuvena Brozna vremena, čak to više nije ni Miloševićevo vreme, jer tada su postojali nekakvi nezavisni mediji, a sada ono što je preostalo od nekih nejakih nezavisnih glasova, ajde da pokušamo da ugušimo.
S druge strane, imam isto pitanje kao i gospodin Čedomir Jovanović. Pitam ministra Bradića šta je to što ga je motivisalo da ubaci ova dva zakona po hitnom postupku danas u proceduru? Zakon o kulturi nama nedostaje 17 godina. Radilo se vrlo ozbiljno i bile su temeljne primedbe svih mogućih strukovnih udruženja.
Organizovana su bila dva javna slušanja, mada mrzim tu reč, jer deluje tako kao direktan prevod jedne američke reči, ali dobro. Bila su organizovana dva javna skupa u okviru Odbora za kulturu i informisanje, gde su svi mogli da izreknu svoje primedbe.
Umesto da se taj zakon prosto vrati u Vladu na doradu, jer je očigledno da je manjkav, on se sada našao u proceduri, tako što u stvari Vlada pokušava da odgovornost prenese na nas poslanike, pa da primedbe koje su uputila strukovna udruženja zapravo mi kroz amandmane formulišemo.
Ukoliko nešto u tom zakonu ne bude valjalo, onda neće biti kriv predlagač, nego poslanici koji nisu svojim amandmanima obuhvatili suštinu primedbi koje je stručna javnost iznela.
Dakle, vraćam se na moj predlog. Kada ste već uspeli da napravite ovakav dnevni red, a pri tome da ne govorim o tome da se na dnevnom redu, sem ovih zakona o kulturi, nalaze i saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom o izvršenju krivičnih sankcija, pa onda kao u direktnoj vezi zakon o transplantaciji organa, zakon o transplantaciji ćelija i tkiva, znači, ne zna se šta više degradirate – da li ove zakone s početka, ove iz sredine ili sa kraja.
Napravili ste takav ambiciozni dnevni red, usvojili ste ga, pošto vam je prošla ova velika Univerzijada.
Jedino možemo u ovoj situaciji da predložimo – da se bar vreme predviđeno za raspravu udvostruči. Evo, vidim da se vaši poslanici vraćaju, verovatno da glasaju za ovaj predlog da vreme bude udvostručeno. Mada po pravilu, vaši ništa i ne govore – oni pritiskaju samo ove tastere.
Mi smo spremni da govorimo i spremni da se borimo za interese građana Srbije.