Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.

Vlada i Odbor za pravosuđe su prihvatili amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo u ime poslaničke grupe Srpske napredne stranke je u stvari pojašnjenje predloženog člana 26, i to u stavu 1, a u skladu sa članom 22, odnosno stavom 3. ovog predloga zakona.
Član 26. stav 1. glasi - o zahtevu za predaju okrivljenog Međunarodnom krivičnom sudu odlučuje nadležno veće. Amandmanom je predviđeno da se tačka briše, a da se dodaju reči "Okružnom sudu u Beogradu", što je potpuno u skladu sa članom 22. stav 3, kako sam rekao, koji glasi - za odlučivanje o postupku predaje nadležan je Okružni sud u Beogradu.
Međutim, Vlada je dala sledeće obrazloženje: da ne prihvata amandman iz razloga što su prihvaćeni amandmani narodnog poslanika Nenada Konstantinovića na član 22. i 24. Predloga zakona, koji uređuju nadležnost suda u postupku predaje okrivljenog Međunarodnom krivičnom sudu, ovo sada je bitni deo rečenice - a koji su usklađeni sa odredbama novog zakona o uređenju sudova.
Suštinski, ovim amandmani, tj. moj i amandman gospodina Konstantinovića jesu u nekom delu slični, odnosno isti, ali se potpuno slažem sa mišljenjem koje je Vlada ovde dala, odnosno obrazloženjem da amandman kolege narodnog poslanika Nenada Konstantinovića bolje reguliše pitanje nadležnosti sudova, kao i eventualni vakuum koji bi nastao od okružnog suda do formiranja višeg suda u Beogradu.
Međutim, postavlja se pitanje - kakve to zakone piše Vlada, odnosno nadležno ministarstvo, kada su u stvari neusaglašeni sa drugim zakonima? Ovde je sama vlada priznala da su amandmani koje je predao gospodin Konstantinović, odnosno predložio, usklađeni sa odredbama novog zakona o uređenju sudova, što znači da Predlog zakona koji je pred nama nije usklađen.
Dakle, šta piše Vlada, kakve to zakone predlaže, kakve zakone predlaže nadležno ministarstvo?
Meni kao narodnom poslaniku jeste dozvoljeno da ne poznajem sve zakone iz neke oblasti, međutim, Ministarstvo odnosno Vlada takav luksuz sebi ne može da dozvoli.
Postavlja se pitanje sposobnosti ljudi koji sede u ministarstvu ili u Vladi, da li čitaju svoje zakone koje su sami predložili i ova ih Narodna skupština usvojila, postavljam pitanje vama, a vi ga postavite na kraju krajeva sami sebi.

Gospođa Jorgovanka Tabaković ima reč.

Inspiraciju za javljanje povodom ovog amandmana sam dobila u jednom dobacivanju ovlašćenog lica za zastupanje ovog zakona, koji je na primedbu mog kolege da je reč o nedopustivom ponašanju Vlade koja bi, kao nadležna i kao predlagač, morala da uskladi sve zakone koje ovde predlaže, a reč je o organizaciji sudova.
Na primedbu da to nije uradila začulo se dobacivanje da zakon stoji ovde godinu dana. Imam samo jednu primedbu, narodni poslanici još uvek nisu uspeli da uvrste ni jednu jedinu tačku dnevnog reda ni u redovnom zasedanju, a u hitnom to i ne mogu. To znači da dnevni red uređuje Vlada svojom većinom, ali Vlada tako ume da u toku rada ili pred samo podnošenjem zakona amandmanima suštinski izmeni zakonski predlog, čime vaše obrazloženje kojim pokušavate da se opravdate apsolutno otpada.
Zakon o javnom informisanju, amandmani u toku rada i to da mi juče nismo znali o kom predlogu govorimo jer nismo imali mišljenje, ide na teret Vlade i ni u kom slučaju ne može ići na teret poslanika.

Na član 26. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić. Da li neko želi reč? (Da.) Stefan Zankov.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodin Delić je u ime poslaničkog kluba Napred Srbijo Srpske napredne stranke podneo amandman na član 26. stav 4. koji se odnosi na odlučivanje o zahtevu Međunarodnog krivičnog suda.
Stav 4. kaže da veće donosi rešenje o predaji okrivljenog Međunarodnom krivičnom sudu kada utvrdi: da se zahtev odnosi na okrivljenog protiv koga se vodi postupak predaje itd, da su ispunjeni uslovi iz člana 91. Statuta koji se odnose na sadržinu zahteva, da se protiv okrivljenog vodi krivični postupak za krivično delo koje je u nadležnosti Međunarodnog krivičnog suda, da ne postoje smetnje za predaju okrivljenog Međunarodnom krivičnom sudu.
Kolega gospodin Delić je svojim amandmanom predložio da se doda još jedna tačka u ovom stavu koja kaže da je okrivljeni zdrav i da može podneti postupak pred Međunarodnim sudom, što utvrđuje posebno formirana komisija Ministarstva zdravlja.
Smatramo da je ovo celishodno, iako Vlada u svom mišljenju kaže da nije, jer je jedan od glavnih uslova koji se odnose na okrivljenog, da je zdrav i da je sposoban za suđenje, da bi on na tom suđenju učestvovao i da bi bio praktično izručen.
Ukoliko kod okrivljenog postoje zdravstveni problemi zahtev nadležno veće treba da odbaci. Iskustvo iz rada Haškog tribunala i posebno ispoljena nebriga prema zdravlju okrivljenih daje osnova za jedno ovakvo naše mišljenje koje smo ovim amandmanom pustili u proceduru.
Ovo nije nešto što je nepoznato u zakonodavstvima drugih zemalja i samo bih naveo primer Hrvatske.
Vlada je u svom obrazloženju zašto ne prihvata amandman navela, pored toga, da nije celishodno, što je nebitno, kaže - nije propisano u zakonu koji uređuje međunarodnu pravnu pomoć u krivičnim stvarima i upravo je ovaj amandman razlog više da se ova materija potpunije i ova oblast potpunije uredi i ovaj naš amandman je prilika, odnosno njegovo prihvatanje, da tako i bude.

Vlada i Odbor za pravosuđe su prihvatili amandman narodnog poslanika Veroljuba Arsića na član 27, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mićo Rogović i Zoran Antić..

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

U nizu amandmana Srpske napred stranke Tomislava Nikolića, koji su pre svega imali cilj da u potpunosti pojasne proceduru pod kojim se osumnjičeni izručuje Međunarodnom krivičnom sudu, nalazi se i moj amandman, amandman na član 27. i odnosi se na žalbu protiv rešenja po zahtevu Međunarodnog krivičnog suda.
Smatrao sam da je potpuno nedopustivo s jednom normom koja je nedorečena ići kada su u pitanju žalbe protiv rešenja. Isto tako sam i smatrao da je neophodno da se da rok u kojem se odlučuje po toj žalbi. U mom amandmanu predložen je rok od 15 dana. Vlada taj rok nema.
Smatram da je velika šteta da se na ovakav način odnosimo prema nekim amandmanima koji bi na neki način prema ovoj instituciji, instituciji Međunarodnog krivičnog suda, kod naših građana stvorilo poverenje. Kada je u pitanju ova oblast smatram da moramo da budemo posebno obazrivi. Izručenje naših građana nekim institucijama van zemlje je ozbiljna tema. To je tema ne samo pravne prirode, već i političke prirode, i svaka nejasnoća koja se nađe u tekstu zakona bitno utiče na sveukupnu klimu u našem društvu, pa prema tome smatram da ne samo ovaj moj amandman, nego i na amandman kolega, Vlada je trebala mnogo ozbiljnije da reaguje i sa mnogo više argumenata, eventualno, da odbije te amandmane. Hvala.

Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Igor Bečić i Zoran Babić. Gospodin Babić želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo Srpske napredne stranke, kolega Igor Bečić i ja smo podneli amandman na član 27. Predloga zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom.
Svrha donošenja svakog zakona jeste da uređuje oblast za koju je namenjen, ali i da bude jasan i nedvosmislen. Međutim, u ovom predlogu zakona nejasna je nadležnost sudova koju ovim amandmanom želimo da pojasnimo.
Naime, član 2. stav 7. ovog predloga zakona definiše nadležno veće kao veće nadležnog suda sastavljeno od trojice sudija, koje u sednici odlučuju o žalbama protiv rešenja istražnog sudije i donosi rešenje o zahtevu Međunarodnog krivičnog suda za predaju okrivljenog. Koji je to sud? Da li je to Viši sud po novom rasporedu sudova opšte nadležnosti ili je to Okružni sud u Beogradu, kako ste naveli u obrazloženju ovog predloga zakona?
U žalbi protiv rešenja koje donosi viši ili okružni sud odlučuje neposredno viši sud. Neposredno viši sud po novom rasporedu sudova opšte nadležnosti je Apelacioni sud, u čijoj i nadležnosti jeste da odlučuje o žalbama na odluke viših sudova.
Međutim, kako Predlogom ovoga zakona niste tretirali raspored novih sudova, nigde nisu pominjani ni opšti ni viši sudovi, ni apelacioni ni kasacioni sud.
Neposredno viši sud u odnosu na okružni sud, kojeg ste naveli u obrazloženju ovog zakona, jeste Vrhovni sud Srbije, što ovaj amandman i predviđa, pa smatram da je logično i ispravno da prihvatite ovaj amandman.