Amandman  sam podneo na član 83. Ako se bude prihvatio ovakav predlog kakav jeste u zakonu, on bi podrazumevao potpuno drugačiji tok postupka. Dakle, moj predlog je da se ovo što je predviđeno Predlogom zakonom, a predviđeno je da kada optuženi završi svoj iskaz, pitanja mu mogu postaviti najpre tužilac, zatim branilac optuženog, posle njega predsednik veća i članovi veća, zatim oštećeni ili njegov zakonski zastupnik i punomoćnik, saoptuženi, i njegov branilac i veštaci.
Amandmanom koji sam podneo na član 83. stav 4. menja se i glasi – kada optuženi završi svoj iskaz, pitanja mu mogu postaviti najpre predsednik veća i članovi veća, posle njega tužilac, zatim oštećeni i njegov zakonski zastupnik i punomoćnik, saoptuženi i njegov branilac i veštaci, a zatim branilac optuženog.
Obrazloženje ovog amandman jeste – sud još uvek ima aktivnu ulogu, saslušava, uzima odbranu i dužan je da svestrano razmotri ili utvrdi činjenično stanje, da doprinese razjašnjenju svih okolnosti, kako onih iz optužnog akta, tako i okolnosti koje idu u korist optuženika.
Mislim, gospodine Homen, da imate razloga da prihvatite ovaj amandman. Snežana Malović, ministar, prihvata uvek ovakve suštinske predloge i koji praktično znače potpunu stabilnost kada je u pitanju tok postupka, a mislim da ćete odreagovati tako da prihvatite ovaj amandman.

Na član 88 amandman je  podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Izvolite, gospodine Spasojeviću.

Dakle, u ime poslaničkog kluba NS, na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku, na član 88. podneo sam amandman na stav 1, reči „veštaku neposredno postavljaju“ menjaju se i glase „veštaku mogu neposredno da postavljaju“.
Dakle, ovde je izmena praktično u jednom, odnosno dva slova. Ponoviću, „veštaku neposredno postavljaju“ menjaju se i glase „veštaku mogu neposredno da postavljaju“.
To naizgled, praktično, kako bi narod rekao, liči da nema neke velike razlike, ali suštinski postoji velika razlika.
Obrazloženje za ovaj amandman jeste da je predlog iz amandmana, gde mogu neposredno da se postavljaju pitanja, bolje rešenje od ponuđenog u izmenama i dopunama zakona. Celishodnije je da se pitanja postavljaju po odobrenju predsednika veća, a radi zaštite ličnog integriteta kako svedoka, tako i veštaka. Povezano sa prednjim izbegla bi se hipotetička pitanja veštacima i svedocima tokom pretresa.

Na član 106. amandman su zajedno  podneli narodni poslanici Milica Radović, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić i Miroslav Petković. Gospodin Palalić ima reč.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedan od članova koji menjaju tekst zakona, a koji su zaista, da kažemo, deo ove koncepcije koju je Vlada Republike Srbije,  predlažući ovaj zakon, iznela kada je u pitanju reforma procesno-krivičnog zakonodavstva.
Mi smo dali ocenu da ta reforma ima za cilj ubrzavanje postupaka, sklanjanje, po Vladi Republike Srbije, suvišnih delova unutar krivičnog postupka, kako bi se, navodno, rasteretili drugi delovi krivičnog postupka i doveli do utvrđivanja činjeničnog stanja i pravosnažne presude.
U tom sklanjanju, po ceni Vlade, suvišnih delova, pored onog dela koji se odnosi na pojedine vanredne pravne lekove, ovde se sada zadire u redovan pravni lek - u žalbu, i to na žalbu na odluku drugostepenog suda. U tom delu se razlozi na žalbu sužavaju.
Zanimljivo je obrazloženje Vlade koje glasi - žalba protiv presude drugostepenog suda treba da bude samo izuzetak, pazite sada, mišljenja smo da je jedini valjani razlog za podnošenje žalbe na presudu drugostepenog suda onaj koji je sadržan u tekstu Predloga zakona.
Želim da vas podsetim koji se razlozi sve ukidaju za izjavljivanje žalbe - ako drugostepeni sud je izrekao kaznu zatvora od 40 godina ili ako je potvrdio presudu prvostepenog suda kojim je izrečena takva kazna; ako je drugostepeni sud na osnovu održanog pretresa utvrdio činjenično stanje drugačije nego prvostepeni sud i na tako utvrđenom činjeničnom stanju zasnovao svoju presudu i ako je drugostepeni sud preinačio presudu prvostepenog suda, kojom je optuženi oslobođen optužbe suda koji je izrekao presudu. To je znači deo koji se manje-više sadržava u onom delu koji se definiše kao jedini razlog za izjavljivanje žalbe.
Ovi razlozi koji su ovde navedeni jesu politika Vlade. To je politika vlade - da se suze prava na izjavljivanje žalbe, kao što su ukinuti pojedini vanredni pravni lekovi, kao što su prošireni razlozi za pritvor.
Mi smatramo da ovakav pristup, bez obzira što se radi o činiocima koji su izvršili teška krivična dela, onemogućava da se utvrdi materijalna ili, kako se kaže, sudska istina.
Smatramo da treba brisati ovaj deo u predloženim izmenama zakona, odnosno zašto da se i presuda drugostepenog suda ne pretrese kroz izjavljenu žalbu iz svih ovih razloga? Prosto, to ne može da odugovlači postupak. Može samo da doprinese ovom kvalitetnom završetku čitavog krivičnog postupka i sasvim sigurno utvrđivanju istine. Ne vidim ni jedan jedini valjani razlog da se razlozi za izjavljivanje žalbe sužavaju i ukidaju.
Predlažem Vladi da prihvati ovaj amandman.

Na član 107. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 124. amandman je podneo Nenad Konstantinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.
Zaključujem pretres Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučiti o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Gospodine Homen, gospodine Ćosiću, poštovani narodni poslanici, zahvaljujem na učešću u radu danas. Vidimo se sutra u 10.00 sati, kada prelazimo na 8. tačku dnevnog reda - Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika.