Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 21. amandman je podnela poslanik Aleksandra Ilić.

Da li neko želi reč? (Da) Izvolite.

Na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku predložila sam amandman na član 21. stav 1, kojim se menja član 81. stav 1, da iza reči „opasnost“ umesto reči „za ljude i imovinu“ stoje reči „po život i zdravlje ljudi ili imovinu veće vrednosti“.
Član 81. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku stajale su iza reči „opasnost“ reči „po život i zdravlje ljudi i imovinu veće vrednosti“, i ne vidi se razlog zbog čega je u ovom delu došlo do izmene i predloga reči „za ljude i imovinu“.
Ova nova formulacija je mnogo uopštenija, a samim tim i nepreciznija, zbog čega je podložna zloupotrebama. Kada se kaže „opasnost za ljude i imovinu“, ne vidi se stepen ugroženosti koji je ovde bitan. Opasnost za ljude može da bude i stepen ugroženosti, gde se ne radi o većem stepenu opasnosti i o slučaju, u kome ni približno ne može doći do takvog stepena ugroženosti, da bi se moglo zaključiti da postoji uopšte stepen opasnosti po život.
Pored ugroženosti života, može da bude ugroženo i zdravlje ljudi, bez opasnosti po život, ali može da ostavi dugotrajne ili trajne posledice. „Opasnost za imovinu“ je neprecizno i može da se tumači na razne načine ako se ne precizira o kom se stepenu i vrednosti ugroženosti dobra radi. Neuporedivo je precizniji i jasniji stari zakonski tekst koji govori o opasnosti za imovinu veće vrednosti.
Ovo su sve razlozi za podnošenje amandmana čijim prihvatanjem bi se poboljšao zakonski tekst.

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Vladan Jeremić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 23. amandman je podnela narodni poslanik Lidija Dimitrijević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 28. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji želi reč. Izvolite, gospodine Jojiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče predložene odredbe člana 28, ovde se uvodi skandal majstor u procesno pravo. Ko je skandal majstor? Lažni svedok. Preuzete su odredbe iz Statuta Haškog tribunala.
Kako ćete da proverite jedan iskaz svedoka, kako će optuženi ili osumnjičeni moći da se suoči sada sa svedokom koji svedoči pod zaštitom posebnih mera? Da li će on imati priliku da se suoči, da ispituje svedoke odbrane i svedoke optužbe? Ne, uskraćeno je ustavno pravo optuženom da može da u toku glavnog pretresa ispituje svedoke optužbe, tako i svedoke odbrane.
Prema tome, ovo je slobodno jedno uverenje SRS, i precizno i tačno, da se ovde radi o preuzimanju tuđih, neproverenih u našoj sudskoj praksi, određenih normi koje će izazvati nesagledive posledice.
Kako je ovo srpsko pravosuđe i njegova sudska praksa stotinama godinama moglo da funkcioniše, a da se mi sada setimo – hajde da preuzmemo od Amerikanaca da zaštitne mere dajemo određenim kategorijama svedoka. To se odnosi i na zaštićenog svedoka i na tajnog islednika.
Tajni islednik će vam takođe biti skandal majstor. Taj ako bude radio po učinku, taj će da laže do mile volje. Taj će da bude nagrađen milionima, samo da prikupi lažne dokaze kako bi se eventualno politički protivnici mogli lakše optužiti i da im se tako sudi. Taj lažni svedok, molim vas, nema mesta u pravnom sistemu Republike Srbije. To je skandal što radite.
Dale, konsultujte malo pre svega advokaturu, pravosuđe, pravosudne organe, da vam kažu šta je pokazala sudska praska u Srbiji? Šta je ovo novo, koje su to tradicije, koje su kulturne vrednosti? Šta se to podudara u srpskom pravosuđu i pravnom sistemu sa američkim.? Ništa.
Amerika je divlji zapad, kriminalci najveći na svetu, banda najveća na svetu i mi sad treba da upotrebimo i da preuzmemo njihovo zakonodavstvo i njihove norme. Nije Srbija divlji zapad, Srbija nije Teksas, Srbija ima svoje kulturne, tradicionalne, pre svega, okolnosti, ima svoje običaje, ima svoju kulturu, tradiciju, ima svoje tekovine i svoje vrednosti stečene koje se moraju poštovati na našem podruju.
Kada mi budemo dostigli nivo i standard Amerike, onda možemo da se šegačimo, da se iživljavamo, da uvodimo specijalne sudove, specijalne tužioce i specijalnu policiju.
Dame i gospodo narodni poslanici, ni u jednoj državi nema specijalnih sudova, samo što ima u Srbiji. Na zapadu, pa i u Americi, postoje specijalni tužioci i specijalna policija, a kod nas postoje specijalne sudije. Sad te specijalne sudije treba duplo da budu nagrađene, da uzimaju duplu platu, ali da se stave u funkciju političkog režima koji je na vlasti, da bi mogao da se obračuna sa političkim protivnicima.
Kako je moguće da je sud u Beogradu mogao da sudi, Nata Mesarević da sudi u normalnim uslovima, ne kao specijalni sudija, za ubistvo premijera Đinđića?
Sada ako bude izvršeno krivično delo neko drugo, ali ne sa takvim obeležjima, onda u tom slučaju moramo da imamo specijalne sudije. Zašto? Šta će nama specijalne sudije? Ne treba nam. Gospodine Homen, mislim da bi trebalo razmisliti da zaustavite i da povučete ručnu kočnicu kada su u pitanju određena prava i slobode naših građana…

Potrošili ste vreme vaše poslaničke grupe. Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 30. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić. Gospodin Babić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS podneo sam amandman na član 30. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku.
Članom 30. ovog predloga zakona uvodi se novi član 132. koji definiše uslove pod kojima se zvučni i video snimci radnji, sprovedenih u skladu sa ovim zakonikom, mogu da koriste kao dokaz i na njima se može zasnivati odluka suda. Svaki zakon služi da uredi oblast na koju se odnosi, ali i zbog kaznenih odredbi služi i preventivno da do izvršenja krivičnog dela i ne dođe.
Ovim amandmanom se predviđa da se na kraju stava 6. briše tačka i doda ''i gde je javno istaknuto obaveštenje o zvučnom, odnosno video snimanju objekata i javnih površina.'' Stav 6. člana 132. odnosi se na slučaj da su zvučni i video snimci nastali kao vid opštih bezbednosnih mera, koje se podrazumevaju na javnim površinama, odnosno u javnim objektima i prostorijama.
Ako bi se usvojio ovaj amandman, na svim tim javnim površinama i u poslovnim prostorijama gde se vrši snimanje bilo bi istaknuto obaveštenje koje bi imalo preventivnu ulogu da do izvršenja krivičnog dela i ne dođe. U praksi to, mislim, u velikom broju slučajeva tako nešto i postoji.
Banka, škola, vrtić, prodavnica, benzinska pumpa koja ima video nadzor, ima istaknuto obaveštenje da je objekat pod video nadzorom. Zašto? Zbog preventive, odnosno zbog prevencije da do izvršenja krivičnog dela i ne dođe.
Mislim da je ovaj amandman praktičan i pozivam vas da ga u danu za glasanje i prihvatite.

Na član 31. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Gospođa Milica Radović.

Javila sam se po prethodnom amandmanu. Kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, smatramo da nema dovoljno argumenata za stavljanje Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine van snage.
Smatramo da je bilo mnogo opravdanije pronaći mogućnost za primenu Zakonika u nekom odloženom roku, kao što je to predviđeno zakonom, čini mi, se iz decembra 2008. godine. Znači, mnogo bi bolje bilo da smo se potrudili svi zajedno da pronađemo uslove za njegovu primenu, prvenstvenom adekvatnom pripremom tužilaca da vode istrage i samim poboljšanjem određenih odredaba Zakonika iz 2006. godine, za koje je, u krajnjem slučaju, i sam predlagač zakona uvideo odmah nakon samog donošenja da nisu najbolje regulisane, pa je upravo i te izmene i dopune za vreme svog mandata još pripremio.
Ukoliko je tačno da predstavnici Ministarstva pravde toliko kritikuju Zakonik o krivičnom postupku iz 2006. godine, onda mi naprosto nije jasno zbog čega se veliki broj odredbi tog zakonika našao u ovim izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku iz 2001. godine.
Nažalost, to je urađeno vrlo loše, nesistematično i u nizu odredbi se odstupa od osnovnog cilja Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine i on se menja u potpuno suprotnom smeru, tačnije kvari se. Samo ću da kažem o kojim odredbama se radi, a pozvala sam se na amandman mog kolege iz razloga što se upravo ovo o čemu sada govorim nalazi i među ovim odredbama.
Naime, preuzeto je bez većih izmena, tačnije prepisano iz Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine mogućnost korišćenja fotografije, zvučnih i video snimaka kao dokaza, zatim sporazuma o priznanju krivice, zatim pravila o širem dejstvu zabrane napuštanja boravišta o takozvanom kućnom pritvoru, kao i mere sa jemstvom, odnosno mogućnost povezivanja elektronskom poštom.
Takođe, preuzete su iz Zakonika iz 2006. godine odredbe uz određene izmene. Radi se o pravilima o zaštiti svedoka u krivičnom postupku, kao i o pravilima koja se odnose na specijalne istražne tehnike koje se koriste prilikom regulisanja postupka za krivična dela organizovanog kriminala.
Ono što je u stvari najgore preuzeto iz Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, uz ogromne izmene i gde je u stvari napravljeno najveće odstupanje od samog kvaliteta Zakonika o krivičnom postupku iz 2006. godine, to su u stvari najveće zamerke koje mi imamo na ovaj predlog zakona.
Radi se konkretno o odredbi da drugostepeni sud, nakon prvog ukidanja presude prvostepenog suda, u obavezi je da sam reši predmet. Mislimo da je odredba koja je sadržana u Zakoniku iz 2006. godine mnogo bolja. On je takođe predviđao mogućnost presuđivanja drugostepenog suda u slučaju kada je ukinuta prvostepena presuda jedanput, ali ukoliko su bile ostvarene mogućnosti za ponovno ukidanje.
Smatramo da ova odredba nije dobra iz razloga što će budući apelacioni sudovi vrlo verovatno biti i te kako opterećeni, jer ovakvom odredbom vi faktički ne motivišete prvostepene sudove da se udubljuju u samu suštinu složenih krivičnih predmeta kojih ima jako mnogo. Znači, oni će, u stvari, izabrati situaciju i mogućnost da im se ukine presuda, ali na taj način oni dobijaju mnogo, faktički se oslobađaju jednog vrlo teškog predmeta.
Sa druge strane, ovde je vrlo primetno i odsustvo edukativne funkcije koju drugostepeni sudovi treba da imaju u odnosu na same niže sudove, a govorim sa aspekta podsticanja kvaliteta rada prvostepenih sudova.
Naravno, vrlo važna zamerka na sam sadašnji tekst izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku jeste i ukidanje dva vanredna pravna leka, zahtev za vanredno ublažavanje kazne i, naravno, zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude i treća ogromna zamerka koju imamo jeste da, kada je reč o žalbi na presudu drugostepenog suda, smatramo da nije opravdano redukovati toliko razloga za njeno izjavljivanje.

Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Rajkov i Jelena Travar-Miljević.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li želite reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, gospođo predsedavajuća, moram da vam kažem da sam detaljno pročitao i uporedio ovaj predloženi član koji se odnosi, a vezan je za član 142. važećeg Zakonika o krivičnom postupku. Mi možemo konstatovati da je doslovno prepisan, tj. da su odredbe o pritvoru lica prepisane iz člana 142. Prema tome, ništa novo. Međutim, u drugim odredbama predložene izmene i dopune postojećeg Zakona o krivičnom postupku jednim delom, kao što sam rekao, preuzete su iz važećeg Zakonika, a jednim delom iz Zakonika o krivičnom postupku koji je bio donet 2006. godine, a nikada nije bio primenjen, niti je stupio na snagu.
Čitav poduhvat je izveden po ličnom i neproverenom utisku pojedinaca koji su učestvovali u radu i na pripremi Predloga zakona. Rezultat tog rada je veliki broj očiglednih grešaka, nedostataka svih vrsta, od dilema u pogledu značenja pojedinih odredaba, pravnih praznina, konfuzija nastalih mehaničkim dodavanjem novih tekstova na postojeće i mnogobrojne definicije i odredbe, do grubih jezičkih i pravopisnih propusta koji će, ukoliko se ovaj predlog zakona usvoji, tj. Zakonik o krivičnom postupku koji predlažete, biti jedan od najnepismenijih pravnih tekstova u istoriji domaćeg prava. Tako ovo čak ističu i brojni teoretičari.
Kako će ovaj zakon biti primenjen, drugo je pitanje. Značajan broj novina koje se predlažu, preuzet je, ponavljam ponovo, iz anglo-američkog prava. Organizacija prethodnog postupka, sporazumevanje o priznavanju krivice, postupak posredovanja radi postizanja poravnanja između okrivljenog i oštećenog i drugo. To presađivanje anglo-američkog procesnog prava i njegovih formi u domaće...