Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, ostajem kod ovog amandmana i njegovog sadržaja koji sam podneo u ime SRS. Imam brojne primedbe u odnosu na predloženi zakon koji je danas na dnevnom redu. Pitanje je da li se postupak o izvršenju krivičnih sankcija poštuje u skladu sa Ustavom, međunarodnim pravnim aktima, poveljama i konvencijama.
Da li uvodimo torturu prema zatvorenicima? Da li su ti postupci u skladu sa pravima na fizički i psihički integritet čoveka i ljudsko dostojanstvo?
Zakon i podzakonski akti koji se tiču ljudskih prava o kojima je ovde reč predstavljaju neku vrstu savremenih bukagija, ako se ovde dodaju elektronski uređaji koji se predviđaju prikačiti ljudima na određene delove tela. Da li se vraćamo u vremena u kojima je čovek ponekad bio okovan, kako jedan teoretičar reče i stručnjak, od vrata do gnjata?
Naveo bih ovde nekoliko primera vezano za izdržavanje krivičnih sankcija kada je u pitanju Srbija. Prema godišnjem izveštaju Uprave za izvršenje zavodskih sankcija za 2007. godinu, broj osuđenih na 40 godina zatvora je 19, broj osuđenih na 15 do 20 godina je 33, osuđenika i od 10 do 15 godina bilo je 144. To znači da je ukupan broj ovih najokorelijih, kako neko kaže, osuđenih na kazne preko deset godina, tek 166 osuđenika.
Kriminologija na sreću ima dovoljno saznanja o etiologiji i fenomenologiji kriminaliteta i nije našla bilo kakvu razliku između nekadašnjih i sadašnjih opasnih kriminalaca. Svi oni su isti, pa jedan Al Kapone, Dilinger, ni drugi nisu ništa manje opasni od sadašnjih mafijaša. To isto važi i za kriminalce iz našeg podneblja.
Nekadašnji žestoki momci sa naših ulica nisu mogli da to budu u zatvorima jer nisu imali podršku političkih moćnika. Ovi sadašnji su opasniji samo zato što ponekog iz političko establišmenta drže u šaci uslugama koje su im učinili, pa su utoliko opasniji ukoliko više znaju, a ne zato što su moćniji i beskrupulozniji od nekadašnjih.
Takav stav stvara i određeni strah. Zato se nameće potrebu da se u zatvorskom sistemu Republike Srbije izvrše drugačije reforme, jer ne odgovaraju određenim potrebama demokratskog društva, pa čak ni evropskim standardima. Zbog toga smatramo, SRS, da su po pitanju izdržavanja krivičnih sankcija ugrožena osnovna ljudska prava.

Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić, koji želi reč. Izvolite.

SRS podnela je amandman na član 5. zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i predlaže da se stavovi 1, 2, 3. i 4. ovog predloga zakona brišu, a iz razloga što je predlagač predložio da se reč „zavodska“ zamenjuje rečju „krivična“. Smatramo da to nije adekvatna zamena i zbog toga bi trebalo ovaj amandman prihvatiti.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 8. amandman su podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić.

Vi malo uvek kasnite. Dobro. Izvinite, molim vas, po prethodnom amandmanu najpre gospodin Martinović.

Vi, gospođo Đukić-Dejanović, suviše brzo spustite pogled sa tog vašeg ekrana, pa ne vidite kada se narodni poslanik javi za reč, ali vi ste meni izuzetno draga dama i naravno ovo nemojte da shvatite u bilo kakvom ružnom kontekstu.
Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, članom 7. Vlada Srbije je predložila da se zavod i centar, kao institucije za izvršenje krivičnih sankcija, osnivaju aktom Vlade. Aktom o osnivanju zavoda određuje se vrsta, tip i sedište zavoda, odnosno delatnost i sedište centra.
Osnovni princip koji proizilazi iz Ustava Republike Srbije jeste da se državni organi osnivaju zakonom. Kao što se ministarstva osnivaju zakonom, kao što se sudovi osnivaju zakonom, kao što se javna tužilaštva osnivaju zakonom, tako i institucije za izvršenje krivičnih sankcija treba da se osnivaju zakonom.
Mi smatramo u SRS da je to rešenje apsolutno ustavno, da je apsolutno demokratsko i da se samo na taj način štiti princip, u širem smislu shvaćen, sudske, odnosno pravosudne nezavisnosti.
Ako ostane rešenje sadržano u Predlogu zakona da se zavodi osnivaju odlukom, odnosno aktom Vlade, onda će to značiti da institucije za izvršenje krivičnih sankcija nisu ništa drugo nego produžene ruke Vlade kao izvršne vlasti. Takvo rešenje apsolutno nije u skladu sa Ustavom, apsolutno nije demokratsko.
Onda i sudove možete da osnivate aktom Vlade, onda i tužilaštva ožete da osnivate aktom Vlade, onda i ministarstva možete da osnivate aktom Vlade, onda vam zakoni, onda vam Narodna skupština uopšte ne treba.
Dakle, SRS smatra da ne sme biti izuzetaka kada je reč o državnim organima u pogledu načina osnivanja. Ako isti princip, princip da se državi organi obrazuju zakonom, važi za sve državne organe, onda mora da važi i za ovu specifičnu kategoriju državnih organa, dakle za državne organe čiji je osnovni zadatak izvršenje krivičnih sankcija.

Gospodin Miroslav Petković ima reč.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, članom 8. Predloga zakona služba za prevaspitavanje postaje služba za tretman.

Mi zaista smatramo da je ovo jedna kozmetička promena i da ne treba da stoji u ovom predlogu zakona, jer ne znam zašto se koristi strana reč "tretman", kada u srpskom jeziku postoji savršeno odgovarajuća reč, a to jeste "postupanje".

Sa ovom našom primedbom je logički povezan i član 18. Predloga zakona, koji kaže - da se svrha izvršenja kazne zatvora ostvaruje primenom odgovarajućih programa postupanja.

Zašto ste u članu 18. napisali ovako, a u članu 8. ste dali reč koja nije iz srpskog jezika i zaista mislimo da nema razloga da se ne postupi identično, ukoliko uopšte treba menjati naziv službe za prevaspitavanje, odnosno da u članu 8. stoji ovako kako smo predložili.

Pozivam vas da pogledate i rečnih stranih reči i izraza od Klajna i Šipke iz 2006. godine, gde lepo piše strana reč "tretman" u srpskom jeziku znači - način postupanja u nekoj situaciji prilikom rešavanja nekog problema, postupanja, rukovanja.

Ne bih želeo, ukoliko ovakva odredba ostane, da neko pomisli da Vlada želi da pruži kozmetički tretman osuđenim licima, da ih tamo šminkamo i doterujemo, već da zaista upotrebimo bogatstvo srpskog jezika i odgovarajuću reč koja u njemu postoji.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo, tražio sam da se član 9. briše. Reći ću da član 19. Zakona o izvršenju krivičnih sankcija kaže - služba za prevaspitavanje primenjuje metode i postupke kojima se na osuđene utiče da ubuduće ne vrše krivična dela i služba za prevaspitavanje usklađuje rad ostalih učesnika u prevaspitavanju.
Dakle, umesto fine, tačne, adekvatne i ispravne reči "prevaspitavanje", vi uvodite reč "tretman". Razumem reč "tretman", na primer, bolesnika uz pomoć određenih medikamenata, ali to je, složićete se, medicinski izraz. Razumem takođe i reč "tretman" ili tretiranje biljaka uz pomoć određenih preparata, ali to je opet oblast agronomije i zaštite bilja.
Ne znam da li sam do sada u pravnoj teoriji naišao na reč tretman u ovom kontekstu, a pogotovu ne na "službu za tretman osuđenika". Siguran sam da na to do sada nigde nismo naišli. Doduše, ne može se reći. Tretiraju se osuđenici kada prvi dan dođu na izdržavanje kazne, je li tako, ili u toku postupka izvršenja kazne?
Ali, to tretiranje je zaista protiv nečeg drugog i nema veze sa prevaspitavanjem. Zašto menjate termine koji su uobičajeni i adekvatniji? Zašto da vam sutra kažu da kod vas važi ono pravilo - da usijana glava na vlasti brzo uobrazi da je sunce. Zato prihvatite ovaj amandman i zadržite stari naziv.