Podneo sam amandman na član 12. stav 9, u koje tražim da se reči "ministar nadležan" zamene rečima "ministarstvo nadležno".
Evo o čemu se radi. Ministarstvo je ipak državni organ, za razliku od ministra koji ga doduše predstavlja, ministarstvo će tu biti trajno operativno, a ministar će pre ili kasnije otići sa te funkcije.
Međutim, u prirodi ove vladajuće koalicije jeste da prigrabe zaista sve što mogu, pa tamo gde ne treba da stave reč "ministar", već "ministarstvo", oni nastoje da istaknu tog svog funkcionera koji je na čelu nekog ministarstva i da mu omoguće da stekne raznorazna dobra i usluge u toku svog mandata.
Šta se dešava sa raznoraznim ministrima? Ovde je bila pokrenuta tema finansiranja Otpora. Zapadni mediji su pisali o tome takođe, ne ovi na istoku, dakle "Nuvel opserver", u broju 1883 od 7. do 13. decembra 2000. godine, ima temu teksta "Milioni za Otpor", u kojem taksativno navodi koliko je para dobio Otpor koji je formiran u Srbiji.
Otpor je formiran dakle u centrali DS, u ulici Srpskih vladara, i to 1999. godine, negde otprilike dve nedelje pred agresiju NATO pakta na SRJ. Pre toga je formirana jedna organizacija pod nazivom Otpor na Pravnom fakultetu u Beogradu, ali kada su gospoda savetnici predsednika Borisa Tadića, kao što je Jovan Ratković, te dve nedelje pre početka agresije NATO pakta na SRJ u centralu DS doneli ugovor o sponzorstvu između Otpora USAID-a, većina starih osnivača Otpora je napustila taj pokret. Onda su došli ljudi kao što su Homen, Neca Konstantinović i drugi, Rastko Šejić itd.
O tome je pisala i prof. dr Smilja Avramov u svojoj knjizi o nevladinim organizacijama, gde je objavljen i dokument iz američke ambasade, u kome se konkretno vidi kako određeni funkcioneri DS dobijaju na ruke novac, dakle u pitanju su negde oko 4.000 dolara, sa potpisima i pečatima američke ambasade.
Rusi su takođe objavili knjigu "Narandžasta revolucija", u kojoj pominju gospodina Homena, a pominju i Centralnu obaveštajnu agenciju, koja je učestvovala u organizovanju prevrata i revolucije u Ukrajini itd.
Kao što znate i savremenik Aleksa Žunić, gospodin ministar Šutanovac, pohvalio se da je završio kurseve u Maršal centru i kurseve FBI. Ne bi bio problem što je završio kurseve FBI, da direktor FBI, najduže, nije bio gospodin Edgar Huver, koji je vladao decenijama. Njegova vladavina tj. njegovo upravljanje FBI ostalo je zapamćeno po velikom broju likvidacija u SAD.
Takođe, kako su objavili zapadni mediji, njegova desna ruka i drugi čovek Mark Felt, u stvari je potplaćivao novinare u SAD, davao im je informacije vezane za aferu Votergejt i smenjivanje predsednika SAD Niksona. Ono što je bitno, to je da je Mark Felt u stvari sprovodio jednu operaciju nadzora nad predsednikom SAD.
Dakle, ko vlada SAD-om i ko plaća neke nevladine organizacije u Srbiji i obučava, možete da vidite iz ovih primera.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Stevanović. Reč ima gospodin Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Vlada apsolutno nije bila dosledna kada je pisala ovaj predlog zakona.
Predložila je da se reč "zavodskih" zameni rečju "krivičnih", a onda na koju god stranicu Predloga zakona da bacite pogled svuda ćete videti reči kao što su "zavodi", "zavodske", "higijena u zavodima", "mere u zavodima", "stražari u zavodima" itd.
Dakle, potpuno je jasno da se ovaj predlog zakona, kao i osnovni Zakon o izvršenju krivičnih sankcija, odnosi na izvršenje kazne lišenja slobode.
Kazna lišenja slobode izvršava se u odgovarajućim institucijama zavodskog tipa i potpuno je nejasno zašto Vlada reč "zavodskih" zamenjuje rečju "krivičnih".
U ovom predlogu zakona imate svega dva člana koji se odnose na novčanu kaznu. Pogledajte sad kako glasi član 175 - za izvršenje novčane kazne nadležan je sud koji je doneo prvostepenu presudu. Dakle, jasno je da se to ne izvršava u institucijama koje reguliše ovaj zakon, to je u nadležnosti suda.
Rok za plaćanje novčane kazne određuje se presudom. Rok iz stava 1. ovog člana ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri meseca. Ako osuđeni ne plati novčanu kaznu u određenom roku, sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora. Dakle, potpuno je jasno da se novčana kazna i njeno izvršenje ne sprovodi po propisima, odnosno po odredbama ovog zakona.
Kada ste osuđeni na novčanu kaznu, vi novčanu kaznu izvršavate tako što odete u banku, uplatite odgovarajući novčani iznos na koji vam glasi novčana kazna, taj novčani iznos ide u budžet Republike Srbije i time se novčana kazna izvršava.
Tu nema nikakvog posebnog postupka. Ima postupka, ali kad se novčana kazna ne plati, pa se zameni kaznom zatvora. Ali, onda se, gospodo iz Ministarstva, više ne izvršava novčana kazna, nego se izvršava kazna zatvora, odnosno kazna lišenja slobode, opet u institucijama zavodskog tipa.
Kako god okrenete, ovo što ste vi predložili da se reč "zavodskih" briše i da se menja rečju "krivičnih" naprosto nije kvalitetno rešenje, pre svega sa krivično-pravnog aspekta.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Milica Radović, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Gospodin Palalić želi reč.

Poštovana predsednice, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija je, po našoj poslaničkoj grupi, korak unazad i u pravno-tehničkom smislu, a i u suštinskom smislu.
Nema potrebe isticati koliko je važno da se čitava procedura izvršenja krivičnih sankcija vrlo precizno uredi i da upravo taj unutrašnji život u ustanovama gde se izvršavaju krivične sankcije bude precizno i jasno definisan. Međutim, ovaj amandman upravo govori o odsustvu ključnih ciljeva kada je u pitanju ovaj zakon. Upravo ovaj amandman, kojim mi pokušavamo da popravimo tekst zakona, ukazuje na to u čemu se ogleda taj korak unazad.
Zaista nije jasno, nismo dobili nijedno obrazloženje, osim ovog obrazloženja koje je dala Vlada, da karakteristika koju treba da ima direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija kada je u pitanju njegovo iskustvo u radu na ovim poslovima više nije potrebna.
Znači, Vlada u svom obrazloženju kaže da važeće zakonsko rešenje koje propisuje da za direktora uprave može biti postavljeno lice koje ima sedam godina radnog iskustva nakon sticanja visoko školske spreme u poslovima izvršenja krivičnih sankcija je necelishodno.
Nema potrebe ovde reći koliko je složen posao vođenja jedne takve institucije. Tu imate posla s licima koja izvršavaju najteža krivična dela, tu imate različite vrste obaveza koje mogu da sprečavaju sutra povrat u izvršenju krivičnih dela. Sada vi na mesto koje treba da vodi jednu upravu, nakon usvajanja ovog zakona, postavljate lice koje, uz svo uvažavanje, može da dođe, recimo, iz jednog poljoprivrednog kombinata, gde je radilo na poslovima koji se odnose na tehnologiju ili iz bankarskog sektora, koje nikada nije imalo kontakta sa krivičnim pravom, treba da dođe da vodi jednu ovakvu upravu, gde su, ponavljam, lica koja su izvršila najteža krivična dela.
Tu imate slučajeve bekstva, imate povrat u izvršenju krivičnih dela, pritvore, niz vrlo, vrlo složenih i po društvo opasnih situacija. Mi ne dobijamo nijedno obrazloženje osim toga da to nije celishodno.
Šta to znači? Postavljam ovde javno pitanje Vladi - da će jednostavno biti imenovana lica koja su partijski podobna, jer drugačije ne može ovo da se objasni? Možda u partijama koje treba da postavljaju lica za direktora nema osoba koje imaju sedam godina radnog iskustva na poslovima koji se odnose na pravosuđe, ne samo na poslovima koji se odnose na izvršenje krivične sankcije, nego ni na poslovima pravosuđa. Tu imate ljude koji su imali dodira sa ovom oblašću, sudija, tužilaca, advokata. Ne, biće to možda bankari, tehnolozi, neke druge osobe iz potpune neke druge oblasti.
Znači, mi ne možemo da dobijemo nijedno valjano obrazloženje. Voleo bih da može gospodin Homen da se obrati Narodnoj skupštini, ali po Poslovniku to ne može, da dobijemo obrazloženje zašto.
Zašto jedno dobro rešenje, na vrlo osetljivom poslu, gde treba zaista veliko iskustvo da bi se rukovodilo jednom upravom, sad ukidamo?

Reč ima gospodin Miroslav Petković.

Ovim članom 14. Predloga zakona se ukida ograničenje koje je predviđeno postojećim zakonom u pogledu vrste poslova koje mora imati kandidat za direktora uprave. Zaista se postavlja pitanje da li neko ko ima devetogodišnje iskustvo na nekim drugim poslovima, bez obzira da li su to glumački, veterinarski, ginekološki poslovi, može biti izabran za direktora Uprave? Znam, vi sležete ramenima i kažete - neće se to desiti, to će biti neko ko je stručan, ali kako da vam verujemo?
Zašto to da ne napišemo u zakonu? Kako da vam verujemo kada su za predstojeći izbor sudija opštinski odbori DS dobili nalog da daju karakteristike i imena ljudi koji treba da budu izabrani za sudiju? Kako možemo to da vam verujemo? Imamo tu dokumentaciju, verujte da ćemo vam to pokazati.
Sad treba ovde da razmatramo da li je dovoljno da neko radi devet godina, ima devet godina radnog staža, da taj bude direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija. Znate li koliko je to ozbiljan posao? Znate li o kakvim licima se radi, kakvi su to ljudi?
Ono što je neverovatno jeste da je amandman na član 15, koji smo predložili u ime poslaničke grupe DSS, niste uvažili i niste shvatili zaista šta nam je bila namera, jer Predlogom zakona vi brišete odredbu o dužini trajanja mandata direktora Uprave.
Sadašnje rešenje jeste pet godina i zaista moramo da postavimo pitanje - da li se neko sprema da doživotno bude direktor Uprave za izvršenje zavodskih sankcija? Ne, evo, gospodin Ćosić klima glavom, ali gde to piše?
Sada imamo rešenje pet godina. Znam, problem je poslovnički što vi ne možete da nam odgovorite na ovo, ministarka nije tu, a gospodin Milosavljević se bavi nekim drugim poslovima, ali ne verujem da bi mogao da nam da adekvatan odgovor na ovo pitanje.
Koji to drugi organ, druga funkcija u izvršnoj vlasti nema ograničenje mandata?
Navedite mi jedan primer u izvršnoj vlasti, da li postoji jedna funkcija koja nema ograničenje mandata, kao što ste predvideli Predlogom zakona za direktora Uprave i priznajem da ćete biti u pravu. Možda neće biti ginekolozi, veterinari, nego će biti neko stručan, ali jednostavno na osnovu ovako loše sastavljenog Predloga zakona mi nemamo poverenja u vas.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 16. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Reč želi gospodin Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, javio sam se na član 14. stav 2, dakle, na amandman gospodina Milorada Buhe, ali evo gospođo Đukić-Dejanović, da vam ne pravim problem, mogu da pričam i o amandmanu Gordane Pop-Lazić, zato što su amandmani suštinski istovetni i odnose se na isti problem.
Dakle, Vlada Srbije kojoj je navodno stručnost iznad politike, potpuno gubi iz vida činjenicu o kakvim institucijama mi govorimo.
Mi govorimo o institucijama u kojima se izvršava kazna lišenja slobode i u kojima sa osuđenim licima treba da se postupa tako da ona sutra kada izađu iz tih zatvora, iz tih zavoda, više ne čine krivična dela. Ko će o tome da se stara?
Po mišljenju Vlade, dovoljno je da imate devet godina radnog iskustva bilo gde, posle stečenog visokog obrazovanja na studijama drugog stepena ili čak na osnovnim studijama koje traju četiri godine, pa da budete direktor zavoda, načelnik službe itd. To su rešenja koja u praksi mogu da dovedu do krajnje negativnih i vrlo opasnih posledica.
Mi sada raspravljamo o ovim izuzetno delikatnim zakonskim predlozima bez adekvatnih predstavnika Vlade. Imamo predstavnike Vlade koji imaju pravo da ćute, ali nemaju pravo da govore i nemaju pravo da saopšte narodnim poslanicima zašto u predlozima zakona piše baš onako kao što piše, a ne drugačije. Prosto ova rasprava postavlja se pitanje koliko uopšte ima i smisla.
Sutra ćete da postavite, kao Vlada, nekog direktora zavoda koji veze nema ni sa pravosuđem, ni sa izvršenjem krivičnih sankcija, nema apsolutno dodirnih tačaka sa pravom, ali će da se pojavi i kaže - znate, imam određeni broj godina radnog iskustva, završio sam diplomske akademske studije drugog stepena, ja sam master svemirskih tehnologija ili nuklearne fizike, ispunjavam uslove da budem direktor zavoda. Kakve to veze ima sa prirodom delatnosti tog zavoda? Nema nikakve.
Još jedna opasnost koja se krije u vašem predlogu zakona, kažete - može da ima i osnovne studije u trajanju od četiri godine. Vidite, gospodo iz Vlade, kako vi diskriminišete građane Srbije lošom primenom lošeg Zakona o visokom obrazovanju.
Po Zakonu o visokom obrazovanju osnovne studije mogu da traju tri ili četiri godine. Zamislite situaciju, građanin upiše osnovne studije koje traju tri godine, potpuno legalno, zakon mu je to omogućio, dobije diplomu da je završio osnovne studije u trajanju od tri godine, ali on ne može da bude direktor zavoda. Zašto? Zato što je Vlada donela arbitrarnu odluku...
(Predsednik: Vi ste do sada koristili vreme kao predstavnik poslaničke grupe i to vreme ste iskoristili. Sada idete od vremena vaše poslaničke grupe, a imate 17 minuta, prosto da znate.)
Gospođo Đukić-Dejanović, nisam mogao da iskoristim vreme ovlašćenog predstavnika, jer kad god sam se javljao za reč napominjao sam da se javljam...

Bilo je uvek po amandmanu, u redu. Onda da znate da koristite vreme i dalje poslaničke grupe. Ostalo vam je još 12 minuta od poslaničke grupe, zaista. Prosto da se orijentišete, da znate da je vašoj poslaničkoj grupi ostalo još 12 minuta. Sada ćete imati minut više zbog svega ovoga.