Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, SRS smatra da u članu 4. stav 4. Predloga zakona o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom posle reči "hitnošću" treba dodati reči "poštujući pravni poredak Republike Srbije".
Vlada Srbije je u svom mišljenju, koje je dostavila narodnim poslanicima, rekla da amandman ne treba prihvatiti iz razloga što se podrazumeva da su svi državni organi dužni da poštuju pravni poredak Republike Srbije.
Ova Vladina konstatacija je formalno-pravno tačna. Zaista su svi državni organi Republike Srbije obavezni da poštuju njen pravni poredak, ali problem je u tome što se to u praksi ne dešava. Kolega iz NS je na početku ove rasprave po amandmani reklamirao povredu Poslovnika, ukazujući na činjenicu da po njemu ovoj raspravi prisustvuje ministar koji nije nadležan. Ne smatram tako. I te kako smatram da je trgovina najbolji termin za obrazlaganje ovoga što piše u ovom zakonu i da je ministar trgovine apsolutno nadležan.
Država Srbija od 2001. godine trguje živim ljudima, počevši od one sramne isporuke Slobodana Miloševića na Vidovdan Haškom tribunalu, pre nego što je donet Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom 2002. godine i u vreme kada je važio Ustav Republike Srbije iz 1990. godine, koji je jasno propisivao da državljanin Republike Srbije ne može biti bilo kome izručen, bilo kakvoj stranoj državi, međunarodnoj organizaciji, ad hok, stalnom sudu itd.
Od 2001. godine u Republici Srbiji je na delu neviđena trgovina živim ljudima, ljudima za koje je neko u SAD i u EU procenio da su odgovorni za stvarne ili izmišljene zločine koji su se desili ili se uopšte nisu desili na prostorima bivše SFRJ.
Dakle, zaista uvažavam kolegu iz NS, on je jedan sjajan pravnik i uvek ima dobru pravničku argumentaciju. Mislim da je ovog puta pogrešio i da ako jedan ministar treba da prisustvuje raspravi po ovom predlogu zakona, onda je to apsolutno ministar za trgovinu. Jer, i ovaj zakon, ukoliko se usvoji, on će samo da legalizuje trgovinu živim srpskim mesom koja na nelegalan, polulegalan način traje od 2001. godine.
Dakle, SRS smatra kada je u pitanju saradnja sa stranim državama i međunarodnim organizacija ta saradnja, ako se i ostvaruje, može da se ostvaruje samo tako što državni organi Republike Srbije tu saradnju ostvaruju u skaldu sa pravnim poretkom Republike Srbije. To je norma koja postoji u svim zakonima koji se odnose na međunarodne veze Republike Srbije i zaista je nejasno zašto je Vladi Srbije ova konstatacija zasmetala.
Jedan od najsvežijih dokaza da za državne organe pravni poredak Republike Srbije i nije baš tolika svetinja, kao što Vlada kaže, jeste slučaj od juče, odnosno od sinoć, kada je Vlada Srbije uručila biometrijski pasoš dokazanom srbomrscu Oliju Renu, koji praktično ne priznaje suverenitet države čiji je pasoš dobio.
To je smejanje u lice građanima Srbije. To je smejanje u lice svim onim Srbima koji su ostali da žive na KiM, manje-više u režimu koncentracionog logora. To je smejanje u lice svim onim Srbima i drugim pripadnicima nealbanskih etničkih zajednica sa KiM koji su proterani od 1999. godine.
To je, konačno, smejanje u lice svim žrtvama NATO agresije iz 1999. godine, zato što je Oli Ren, inače veliki ljubitelj ljudskih prava i sloboda svesrdno podržao NATO agresiju na SRJ, koja je odnela oko tri hiljade ljudskih života.
Ako je ijedan amandman imalo smisla da se predloži na ovaj predlog zakona, onda je to amandman da su državni organi u saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom apsolutno obavezni da poštuju pravni poredak Republike Srbije.
Samo želim da podsetim predstavnike Vlade, kojima se izvinjavam ako ih uznemiravam u njihovom čavrljanju, da je 2006. godine u Haškom tribunalu bukvalno ubijen Slobodan Milošević, zato što mu Haški tribunal nije obezbedio adekvatno lečenje.
Godine 2006. praktično pred gubitkom života nalazio se verovatno najpoznatiji haški optuženik Vojislav Šešelj, koji je morao da štrajkuje glađu da bi naterao Haški tribunal da poštuje osnovna ljudska i procesna prava, koje moderno krivično pravo priznaje svakom čoveku koji se nađe u krivičnom postupku, bez obzira na njegovu naciju, veru, rasu, političku pripadnost, bez obzira na težinu dela koja mu se stavljaju na teret.
O ostalim nerazjašnjenim i razjašnjenim ubistvima i gubicima ljudskih života u Haškom tribunalu pričaćemo nešto kasnije. Inače, Vojislavu Šešelju je pretila smrt i u jesen prošle godine kada je postojala realna opasnost da mu se nametne branilac koga on ne želi. Vojislav Šešelj je tada jasno rekao da je spreman ponovo da štrajkuje glađu ukoliko mu se nametne branilac suprotno njegovoj volji imajući u vidu da je Vojislav Šešelj već sedam godina u Haškom tribunalu, imajući u vidu godine njegovog života i imajući u vidu narušeno zdravstveno stanje u Haškom tribunalu. Dakle, isti scenario kao kod Slobodana Miloševića. Drugi štrajk glađu za Vojislava Šešelja bi verovatno bio fatalan i završio bi se smrtnim ishodom.
Dakle, pozivam vas, gospodo iz Vlade, mada ovde ne vidim nijednog ministra, ni onog koji trguje ljudima, ni onog koji će to tek da čini ako ovaj zakon usvojite. Usvojite ovaj amandman, zato što su svi državni organi dužni da poštuju pravni poredak Republike Srbije, kako u unutrašnjim odnosima, tako i u odnosima sa stranim državama i međunarodnim organizacijama.

Iskoristili ste pet minuta i 15 sekundi od vremena koje imate na raspolaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe, odnosno od 15 minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Da.) Narodni poslanik Božidar Delić.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, da bi ste shvatili suštinu ovog amandmana pročitaću vam član 5. Predloga ovog zakona: "Republiku Srbiju pred Međunarodnim sudom zastupa lice koje raspolaže potrebnim stručnim znanjima i profesionalnim iskustvom, a koje svojom odlukom određuje Vlada".
I moj amandman koji glasi: "Republiku Srbiju pred Međunarodnim krivičnim sudom zastupa lice koje raspolaže potrebnim stručnim znanjima i profesionalnim iskustvom, a koje svojom odlukom imenuje Skupština Srbije, a na osnovu predloga Vlade Republike Srbije".
Ovo je povezano sa onim što sam rekao u svom prvom obraćanju - da Vlada u poslednje vreme često uzima za sebe ingerencije koje joj ne pripadaju.
Svakako da pravosuđe predstavlja jedan od glavnih stubova države i u ovoj skupštini jedini organi ili jedina služba o kojoj mi kao narodni poslanici odlučujemo su upravo sudije i tužioci. Ako već odlučujemo za sudije i tužioce, koji se na lokalnim, okružnim ili drugim nivoima postavljaju u Republici Srbiji, zašto onda ova skupština nema ingerencije kad treba da odredi predstavnika koji treba da je praktično predstavlja pred tim međunarodnim sudom?
Moje mišljenje je da je ovaj amandman svakako trebalo usvojiti, ali na kraju to je odluka Vlade.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Ako ne, onda na član 5. amandman je podneo poslanih Zoran Krasić. Da li neko želi reč?
Vlada je prihvatila amandman. Nemamo izveštaj oba odbora, tako da nije postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, narodni poslanik Zoran Krasić je predložio izmenjenu formulaciju člana 5. i prema njegovom mišljenju: "Lice koje zastupa Republiku Srbiju pred Međunarodnim krivičnim sudom treba da ima najmanje 10 godina iskustva u oblasti krivičnog prava".
SRS smatra da je ovo rešenje zaista celishodno i opravdano zato što država Srbija ne sme da dopusti da je pred Međunarodnim krivičnim sudom ili pred bilo kojom drugom međunarodnom instancom zastupa makar ko. To ipak mora da bude lice koje je kvalifikovano, koje poznaje oblast krivičnog prava i koje će na najbolji mogući način da zaštiti državne interese Republike Srbije.
Inače, samo da vas podsetim gospodo iz Vlade na jednu činjenicu, koja je opet dokaz do koje mere vlast ponižava građane Srbije i do koje mere se nonšalantno odnosi kada su u pitanju nacionalni i državni interesi.
Zvanični predstavnik Srbije pred Međunarodnim sudom pravde jeste Tibor Varadi, čovek koji je dokazani agent Cije, čovek koji od 1990. godine otvoreno radi protiv interesa Republike Srbije i srpskog naroda, a da stvar bude najgora, čovek je koji se nalazi na listi hrvatskih državnih arbitara, dakle na listi arbitara Republike Hrvatske.
Znači, kada Hrvatska jednog dana bude imala međunarodni spor, kada se obrazuje arbitražni sud, ona ima pravo da delegira određeni broj arbitražnih sudija, e na toj listi arbitražnih sudija nalazi se između ostalih i Tibor Varadi.
Sada zamislite kako će Tibor Varadi da zastupa interese države Srbije, kada je na listi arbitara države koja je odgovorna za masovna ubistva i proterivanja Srba, kada se nalazi na listi države čiji predsednik jasno poručuje Srbiji koja ćuti, kojoj je preči Oli Ren i ko zna šta drugo, koji jasno poručuje toj Srbiji da mora da se dekosovizuje.
Dakle, ovaj amandman ima apsolutno smisla. Ako ne želite da se i pred Međunarodnim krivičnim sudom pojavljuju neki novi branioci Srbije poput Tibora Varadija, onda biste zaista ovaj amandman morali da usvojite.

Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 33 sekunde.
(Aleksandar Martinović, sa mesta: Oduzmite vreme od poslaničke grupe.)
Znači, od vremena poslaničke grupe narodni poslanik je iskoristio dva minuta i 30 sekundi. Amandman o kome je reč je prihvaćen.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo poslanih Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Mirko Munjić.

U članu 6: "Državni organi službeno opšte sa Međunarodnim krivičnim sudom na srpskom jeziku", tražim "i ćiriličnom pismu'', ili na jednom od službenih jezika Međunarodnog krivičnog suda, uz prevod na srpski jezik", tražim amandmanom ''i ćirilično pismo.''
U obrazloženju neprihvatanja amandmana Vlada kaže da se amandman ne prihvata iz razloga što smatra da je službena upotreba jezika i pisma u Republici Srbiji uređena kako Ustavom, tako i posebnim zakonom.
Tačno, upravo zbog toga i tražim da ovaj tekst amandman uđe u predloženi tekst zakona. Amandman je potpuno u skladu sa članom 10. Ustava Republike Srbije, koji kaže da su u Republici Srbiji u službenoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo.
Pod dva, amandman je u skladu sa mnogim projektima UN koji proklamuju očuvanje kulturne i jezičke tradicije, očuvanje nacionalne baštine itd. Zar za Srbiju ćirilično pismo to nije? Sigurno je da jeste. Ako jeste, zašto ga ne ugraditi u predloženom članu 6. stav 1. ovog zakona.
Međutim vaša kratkovidost na mukotrpnom putu ka EU puna je poniženja, dodvoravanja, prihvatanja ucena, prihvatanja direktiva, uputstava itd.
Kratkovidost na tom putu ka EU je zaista teška bolest - nemate prave putokaze. Kaže se - da je za kratkovide i strašilo putokaz, zato pogledajte malo dalje i prihvatite ovaj amandman. Samo još jedan minut od poslaničke grupe, ako može?
Mi iz SRS zaista žestoko dižemo glas protiv takvih pojava, protiv odnosa podaništva i snishodljivosti, dižemo glas kao što je i Branislav Nušić 1887. godine protiv sličnih pojava u to vreme digao svoj glas napisavši čuvene stihove, zbog kojih je i robijao određeno vreme.
Žao mi je što ministar Milosavljević nije tu. Konstatovali smo da je kompetentan kao ministar trgovine, sigurno bi bio kompetentan kao pesnička duša da shvati i razume i ovo što ću reći sada, ove stihove koje je Branislav Nušić napisao i koji glase: "Srpska deco što misliti znate, iz ovoga pouku imate; u Srbiji prilike su take, babe slave, preziru junake; zato i vi ne mučte se džabe, srpska deco postanite babe".
Koliko sličnosti sa onim što se danas događa i što nam vi pravite posle 122 godine.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Ako ne, na član 6. amandman je podneo poslanih Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Da.)
Ima reč narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, podneo sam amandman na član 6. stav 3. i zatražio brisanje stava 3. ovog člana. Razlog je što je stav SRS da se službeno opštenje između državnih organa Republike Srbije i Međunarodnog krivičnog suda mora odvijati u strogo formalizovanim uslovima. Ne smemo dozvoliti arbitrarnost, jer svaka arbitrarnost će dovesti do štetnih posledica po državne interese Republike Srbije.
Nažalost, Vlada nije prihvatila ovaj amandman, sa obrazloženjem onako kako je to navedeno u stavu 3, da se u opravdanim uslovima, iz razloga hitnosti, može odvijati posredno ili neposredno saradnja između državnih organa Republike Srbije i Interpola, uz obaveštavanje Ministarstva.
Neprihvatanjem ovoga mislim da ste učinili ogromnu grešku, naneli ste štetne posledice po državne interese Republike Srbije, jer Međunarodni krivični sud će suditi za najteža krivična dela i to isključuje hitnost i opravdane razloge koji su u pravilu postavljeni od strane međunarodnih institucija, međunarodnih pravosudnih institucija, a svaka brzina, svaka hitnost dovodi do štetnih posledica.
Državni organi Republike Srbije su naneli ogromnu štetu dosadašnjoj saradnji sa međunarodnim pravosudnim institucijama. To je vaša praksa. Zbog toga smo tražili ovim amandmanom koji ste odbili i mislim da ste naneli ogromnu štetu Republici Srbiji.