Dame i gospodo narodni poslanici, amandmanom koji sam podneo na član 13. Predloga zakona predlažem dodavanje dva člana Nacionalnom prosvetnom savetu i to iz reda institutskih naučnih radnika: jednog člana iz oblasti prirodnih, a drugog iz oblasti društvenih nauka.
Zbog čega? Zato što institutski naučni radnici ne smeju biti zapostavljeni, jer intenzivno učestvuju u procesu nastave, bilo kao predavači, pisci udžbenika i drugih pedagoških pomagala.
Mislim da obrazloženje Vlade za neprihvatanje amandmana nije u redu, jer je Nacionalni prosvetni savet onakav kakvog ste ga vi zamislili, sa 43 člana sam po sebi već glomazno telo, u kome će rad biti otežan, a u nekim situacijama i onemogućen, jer članovi Saveta ništa neće moći da urade, sem davanja preporuka, dok se gospoda iz Vlade ne slože koliko im to politički ili lično odgovara u datom trenutku.
S druge strane, prethodnih godina, bili smo svedoci osnivanja velikog broja raznoraznih agencija, saveta, komisija, pravljenja raznih akcionih planova, strategija, deklaracija, koje su često dobijale prefiks nacionalne, a ništa od svega toga nije bilo nacionalno, niti su sva ta tela bilo šta rešila, osim što se sastančilo, štampane su stranice i stranice teksta, bez ikakvih rezultata.
Čak među građanima Srbije postoji ustaljeno mišljenje da vlastodršci u Srbiji uvek kada ne žele da neki problem bude rešen, posegnu za osnivanjem saveta, komisija i sličnih tela.
