Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sednicu Jedanaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2009. godini.
Na osnovu službene evidencije, prisutna su 94 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika, molim vas da stavite kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 85 registrovanih narodnih poslanika, odnosno da imamo uslove za početak rada.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju narodni poslanici: Borislav Pelević, Nikola Krpić, Željko Tomić, Elvira Kovač i Vitomir Mihajlović.
Saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da sednici prisustvuju Snežana Malović, ministar pravde, dr Diana Dragutinović, ministar finansija, i dr Slobodan Milosavljević, ministar trgovine i usluga, kao i Slobodan Homen, državni sekretar u Ministarstvu pravde, Jovan Ćosić, načelnik u Ministarstvu pravde, i Zlatko Petrović, samostalni savetnik u Ministarstvu pravde, a povodom sledećih tačaka dnevnog reda pored predstavnika predlagača, dr Žarka Obradovića, ministra prosvete, prisustvuju i prof. dr Radivoje Mitrović, državni sekretar, dr Tinde Kovač-Cerović, državni sekretar u Ministarstvu prosvete, Vesna Fila, pomoćnik ministra za razvoj obrazovanja i međunarodnu prosvetnu saradnju, mr Zoran Kostić, pomoćnik ministra za inspekcijske i nadzorne poslove, Miroslava Radikić, Smilja Krneta i Nataša Mujagić, viši savetnici u Ministarstvu prosvete.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Aleksandar Martinović, Vjerica Radeta, Nenad Konstantinović, Zoran Antić, Srđan Spasojević, Vladan Batić, Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Jovan Palalić, Mićo Rogović, Zoran Krasić, Gordana Pop-Lazić, Jorgovanka Tabaković, Judita Popović, Nebojša Ranđelović, Srđan Spasojević, Petar Jojić, Boris Aleksić, Vlatko Ratković, Dejan Mirović, Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Veroljub Arsić, Sreto Perić, Mirko Munjić i Jelena Travar-Miljević, kao i amandmane koje je podneo zaštitnik građana.
Primili ste izveštaje Zakonodavnog odbora i Odbora za pravosuđe i upravu, kao i mišljenje Vlade.
Pre prelaska na pretres Predloga zakona u pojedinostima, podsećam vas da su amandmane povukli narodni poslanici Daniela Lovrin-Gavrilović, kojim je predloženo dodavanje novog člana 55a, i Srđan Miković na član 107.
Takođe, podsećam da je Zakonodavni odbor, na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, kao nepotpune odbacio amandmane narodnih poslanika: Lasla Varge, Balinta Pastora, Elvire Kovač i Arpada Fremonda, kojim se predlaže dodavanje novog člana 27a, Saše Maksimovića na član 28, zaštitnika građana na član 60, Zlate Đerić, kojim se predlaže dodavanje novog člana 98a, i Elvire Kovač, kojim se predlaže dodavanje novog člana 98a, a prema članu 148. stav 3. Poslovnika odbačeni amandmani ne mogu biti predmet rasprave i o njima se ne glasa.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč.

Dame i gospodo narodni poslanici, rasprava o izmenama i dopunama Krivičnog zakona je dobra prilika da se građanima Srbije iznesu neki novi detalji vezani za izjavu bivšeg šefa crnogorske misije pri SAD Ratka Kneževića, o susretu Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića u hotelu "Ric" u Parizu u oktobru 2007. godine.
Juče je gospođa Maja Gojković, bivša gradonačelnica Novog Sada, izjavila da ona ništa nije znala o navodnim pregovorima oko izgradnje gasne elektrane u Novom Sadu, koji su se navodno obavljali u hotelu "Ric" u oktobru 2007. godine.
"Ne znam šta su Nikolić i Vučić radili u Parizu, ali znam da mene niko nije obavestio o tome da su razgovarali o investicijama u Novom Sadu.
Verujem da bi se meni, kao tadašnjem gradonačelniku Novog Sada, neko ipak obratio ako je takvih razgovora zaista bilo, a ono što sigurno znam jeste da niko o tome nije mogao razgovarati u ime grada. Uostalom, za oblast energetike nadležne su Pokrajina i Republika.''
Protokol o izgradnji termoelektrane na gas u Novom Sadu potpisan je 10. maja 2006. godine u novosadskoj gradskoj kući, a potpisnici su bili predstavnici ruske kompanije "Tehnoprom eksport", švajcarske firme "Mentor enerdži" i novosadskog preduzeća "Mentor enerdži Srbija".
Ugovor predviđa gradnju elektrane ukupne snage 900 megavata i ulaganje od oko 600 miliona evra, a svečanosti povodom čina potpisivanja prisustvovao je i tadašnji ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Aleksejev.
Maja Gojković kaže da je tada prvi i poslednji put s nekim pričala o gradnji nove termoelektrane-toplane.

Prošlo je dva minuta.
Gospodin Nebojša Ranđelović ima reč.

Poštovana gospođo predsednice, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, iskoristio bih pravo kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe LDP da dam jedno opšte viđenje pre početka rasprave po ovom predlogu zakona u pojedinostima. Smatram da bi na taj način rasprava bila potpunija i da bi moje koleginice i kolege poslanici mogli detaljnije da daju obrazloženje na amandmane koje je podnela poslanička grupa LDP.
Ponovo ću istaći, kao i u raspravi u načelu o čitavom setu ovih zakona, da smo mi u LDP imali jedan vrlo konstruktivan pristup, podneli samo pet amandmana na čitav set zakona. Od toga, tri amandmana na predlog izmena i dopuna Krivičnog zakonika.
Što se tiče Zakona o krivičnom postupku naši amandmani su uvaženi, ali mogu da izrazim ne samo nezadovoljstvo, nego da kažem da sam zapanjen neodgovornim pristupom predstavnika Vlade prilikom ocene i uvažavanja amandmana koje smo podneli na Krivični zakonik.
Naime, tu se radi o krivičnom delu pozivanja na otpor i o krivičnom delu zloupotrebe službenog položaja.
To jesu pojedinačna krivična dela, ali njihovi atributi i uopšte ono što smo dali u obrazloženju tiče se zakona u celini i same prirode našeg pristupa načinu vršenja izmena i dopuna ovog zakonika.
U najmanju ruku ću izraziti čuđenje zbog čega su naši amandmani odbijeni, shodno obrazloženjima koja smo dobili. Naime, pred sobom imam nekakva dva nemušta obrazloženja.
Za krivično delo pozivanja na otpor imam obrazloženje koje glasi - amandman se ne prihvata iz razloga što se radi o preformulaciji krivičnog dela pozivanja na otpor u pozivanje na nepoštovanje odluka, rekao bih, i jezički neispravno, državnih organa, čime se biće ovog krivičnog dela potpunije i jasnije definiše, uz istovremeno predviđanje zakonskog minimuma zatvorske kazne za ovo krivično delo.
Ovo obrazloženje nisam razumeo. Nemojte mi zameriti što ću uvažene koleginice i kolege podsetiti da sam, pored toga što sam narodni poslanik i profesor Pravnog fakulteta, te pretendujem da mi je posao da razumem obrazloženje. Mogu da kažem da za ovako prazna obrazloženja mi na Pravnom fakultetu na ispitima dajemo petice, odnosno obaramo na ispitima.
Naš amandman na član 138. glasi: „Član 325. briše se.“ To je sasvim logično, shodno našem obrazloženju koje smo dali i koje je malo veće i malo opširnije, ali odražava suštinu onoga što smo želeli time da postignemo. Vlada naše obrazloženje nije uvažila.
Pošto će moje koleginice i kolege detaljnije da se bave ovim obrazloženjem, samo bih dodao par opštih stvari za koje mislim da su od velike važnosti. Pozvao bih se na član 46. Ustava, jer u našem obrazloženju stoji…
(Predsednik: Gospodo poslanici, zaista bih vas zamolila, ne mogu da čujem govornika, da budemo tiši. Izvolite.)
Zahvaljujem, gospođo predsednice. Uz ovo što ste vi rekli, dodao bih i to da je smisao ovolikog broja poslanika iz vladajuće većine davanje kvoruma za početak sednice, a ne interesovanje za ovo o čemu se ovde govori. Shodno tome istakao bih i to da smo daleko bolje radili ovih dana kada su u sali bili samo oni koji su zainteresovani da ovi zakoni budu bolji i da se na taj način doprinese efikasnom radu ovog parlamenta. Zahvaljujem još jednom na pomoći i podršci, očigledno nije bila adekvatna.
(Predsednik: Moraćete ponovo da se prijavite. Ubeležili smo vreme.)
Pozvao bih se na član 46. Ustava Republike Srbije koji kaže – jemči se sloboda mišljenja i izražavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideja.
Postavljam pitanje – da li ovako formulisan član Ustava zadire u biće krivičnog dela čije smo mi brisanje tražili? Taj član 46. daje i mogućnost za izvesna ograničenja slobode mišljenja i izražavanja, ali daje i obrazloženje šta država u tom slučaju treba da radi. Čak i ako bi se ovo ograničenje slobode izražavanja moglo podvesti pod neki legitimni cilj, država je dužna da utvrdi da je takav pristup bio protivzakonit i da se, shodno odredbama člana 46. Ustava, ponaša.
Znači, dužnost dokazivanja protivzakonitosti i nužnost ograničenja slobode izražavanja je na državi. Ovaj član, ovako formulisan, daje državi široke mogućnosti za zloupotrebu.
Podsetio bih i neke koleginice i kolege, koji će očigledno zdušno podržati stav Vlade, da su i sami nekada bili članovi jedne organizacije koja se zvala „Otpor“ i koja je dala nesumnjiv doprinos demokratizaciji društva u Srbiji.
Sada pitam sebe – zbog čega ste protiv ovako formulisanog amandmana, kada sam Krivični zakonik ima sasvim dovoljno kapaciteta da se biće ovog krivičnog dela podvede pod nešto što sadrže druga krivična dela? Dakle, ima sasvim dovoljno kapaciteta. Utoliko mi je nerazumljiviji stav Vlade, utoliko mi je nerazumljivije nemušto obrazloženje koje smo dobili u ovom tekstu kojim se obaveštavamo da je naš amandman odbijen. Po meni, još flagrantniji primer ovoga o čemu sam govorio jeste odbijanje našeg amandmana koji se tiče krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja. Onako kako je formulisano u predlogu Vlade, ono je protivustavno. Znam da krnji Ustavni sud neće podržati ovo što mi iz LDP tražimo i zahtevamo, ali je moja dužnost, kao narodnog poslanika, dakle, predstavnika građana, da to u ovom parlamentu kažemo.
Suština onoga što smo mi tražili jeste da pošto krivično delo, zbog niza razloga o kojima smo razgovarali sa predstavnicima Vlade, nije moglo biti izbrisano, mi smo tražili da se onda tekst ovog člana upodobi sa jednim dodatkom, gde se kaže – protivpravno sticanje materijalne koristi. Mi mislimo, ne mislimo nego tvrdimo, da je to od suštinskog značaja.
Podsetiću opet na odredbe Ustava, tiču se ekonomskog uređenja od člana 82. pa nadalje. U članu 82. Ustava kaže – ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi preduzetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatnih i drugih oblika svojine, pa onda nabraja šta dalje.
Član 83. kaže – preduzetništvo je slobodno, pa daje obrazloženje itd. Ne bih da više čitam Ustav, ispašće licemerno da se mi, koji smo se protiv ovako loše formulisanog i napravljenog Ustava borili, sada pozivamo na njega, ali to je jedini Ustav koji imamo, pa druge mogućnosti i nemamo.
Dakle, Ustav nedvosmisleno govori o slobodi preduzetništva, a u članu 359. Krivičnog zakonika stoji – ko pribavi materijalnu ili drugu korist. Osnova privređivanja i jeste pribavljanje materijalne koristi. Zašto bi se neko bavio privredništvom, zašto bi neko osnivao firmu, ako mu nije cilj da pribavi materijalnu korist? Zbog toga smo mi insistirali na formulaciji – protivpravno pribavljanje materijalne koristi.
U obrazloženju smo dobili ovakvo objašnjenje zašto to nije prihvaćeno. Amandman se ne prihvata iz razloga što su predloženim rešenjem izvršene samo redakcijske izmene u biću ovog krivičnog dela, utoliko što se sada kao subjekt odgovornosti u istom obliku može javiti i odgovorno lice. Nejasno.
U skladu sa tim, izvršeno je brisanje stava 4. važećeg zakona koji je predviđao kaznu za odgovorno lice. Mišljenja smo da je postojeća formulacija krivičnog dela „zloupotreba službenog položaja“ dovoljno precizna i sveobuhvatna, te je stoga ne treba menjati. Jeste sveobuhvatna, ali daje mogućnost za zloupotrebu. Zbog toga nam nije jasno zbog čega je naša formulacija „protivpravno pribavljanje materijalne i druge koristi“ odbačena i zašto nije prihvaćena?
Sa takvim dilemama mi ćemo ući u raspravu o pojedinostima vezanim za ovaj predlog zakona, i ako nam se ne da adekvatno obaveštenje, bićemo protiv, jer smatramo da naš pristup i naš pokušaj da se izvrše suštinska poboljšanja ovog zakonika bezrazložno su odbijeni. Zahvaljujem na pažnji.

Na član 7. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite, gospođo Radeta.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom na činjenicu da u direktnom prenosu ovog parlamenta javnost može da vidi samo narodnog poslanika koji govori, a ne i prazne klupe gde treba da sede poslanici skupštinske većine, a ne i mesta gde treba da sede predstavnici Vlade.
Nije korektno, gospođo Đukić-Dejanović, da malopre izdeklamujete kako ste pozvali da sednici prisustvuje nekih 10-15 ljudi koji bi trebalo da su ovde i koji predstavljaju Vladu Republike Srbije. Trebalo je da kažete, kada ste nabrajali narodne poslanike koji nisu prisutni iz opravdanih razloga, da iz opravdanih ili neopravdanih razloga ni danas nije prisutna gospođa Snežana Malović, ministar pravde, da gospoda državni sekretari mogu samo da slušaju šta se ovde govori, a ne i da učestvuju u radu, a ne i da pričekaju amandmane.
Samo da skrenem pažnju javnosti o tome kako vi zapravo na svakom koraku obmanjujete javnost. Zašto treba brisati član 7? Zato što član 7. Predloga krivičnog zakonika govori o tome da je osuđenom kome je izrečena kazna zatvora do jedne godine da sud može odrediti da se ta kazna izvršava tako što osuđeni ne sme da napušta prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom itd.
Ovo je jedan od bitnih dokaza onoga što sam juče rekla, a to je da se uvodi amerikanizacija u naš pravni sistem, jer ovakvo izdržavanje kazne zatvora viđali smo u američkim filmovima. Verovatno je gospođa Malović mnogo gledala američke filmove, pa je to uvrstila u zakon.
Nepotpun vam je, gospodine Homen, ovaj član 7. Trebalo je da napišete - ostalo je nepoznato da li osuđeni koji u kući izdržava kaznu zatvora sme da proviri kroz prozor, da li sme da izađe na terasu, da li sme iz jedne sobe ada ode u drugu. Trebalo je ovo malo preciznije, kada se već sprdate sa pravosudnim sistemom Srbije, trebalo je to da uradite potpuno.
Predložite gospođi Malović, a i ovo malo poslanika skupštinske većine molim da razmisle da se ovaj amandman prihvati i da se briše ovaj skaradni član 7. Predloga krivičnog zakonika.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Nenad Konstantinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 7. amandman je podneo Zaštitnik građana.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika, Odbor za pravosuđe i upravu podneo je amandman na član 7. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Antić.
Da li neko želi reč? Gospodin Antić, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da ovaj novi institut kućnog zatvora okuplja pažnju javnosti, da će biti dosta oprečnih komentara, mišljenja, ne samo prilikom donošenja ovog zakona, nego i kasnije prilikom primene.
Bez sumnje da ono što je kao cilj od strane Vlade, od strane Ministarstva, nama preneto, to je jedan humaniji tretman, to je praćenje standarda EU kada je u pitanju ova oblast, zaslužuje pažnju i ima razumevanje SNS Tomislava Nikolića.
Mislim da je bilo, nažalost, potrebno da se ovaj problem sagleda, rekao bih, mnogo šire, da je potreban jedan multidisciplinarni pristup, koga nismo imali. Čini mi se, nedovoljno se u javnosti govorilo o svemu ovome i nisu razrešene sve dileme koje postoje u vezi ovog instituta kućnog zatvora. Velika su ovlašćenja sudija. Nemamo jasan pravilnik o tome ko će moći da podleže ovakvoj krivičnoj sankciji i ovoj novoj krivičnoj sankciji.
Mislim da i svi građani Srbije nisu ravnopravni, jer je potrebno obezbediti tehničke uslove koje neće biti moguće obezbediti u svim sredinama. Neke sredine biće povlašćene, male opštine poput Rekovca, Despotovca, ima takvih na desetine širom Srbije, neće biti u mogućnosti da primenjuju ovaj institut. Tako da, mi smo pošli od toga da već ukoliko je Vlada i Ministarstvo preuzelo odgovornost i tvrdi da ovaj institut znači smanjenje troškova, a cilj SNS je uvek smanjenje troškova administracije i uopšte državne uprave, onda treba podržati ovu sankciju, ali je neophodno da i broj onih koji izvršavaju, odnosno koji će biti podložni ovoj novoj krivičnoj sankciji...
(Predsednik: Gospodine poslaniče, vaša poslanička grupa ima još šest i po minuta. Pošto ste prešli dva, hoćete koristiti i to vreme?) Samo dvadesetak sekundi. S obzirom na sve to, neophodno je i da broj onih koji budu podložni ovoj novoj krivičnoj sankciji bude adekvatan, da bi sam ovaj institut bio racionalan, da ne bismo troškove onih koji prate, eventualno privode osuđenike, bili veći od ušteda koje ova sankcija i ova nova krivična sankcija može da pruži. To je bio razlog za podnošenje ovog amandmana.

Na član 7. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević. Da li želite reč? (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici Vlade, poštovani građani Srbije, pred nama je praktično uvođenje nečeg novog, tj. kako je u članu 7. predviđeno da osuđeni kome je izrečena kazna zatvora do jedne godine sud može odrediti da se ova kazna izvrši na taj način što osuđeni ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuju izvršenje krivičnih sankcija. Član 7. u stavu 6. praktično dolazi do određenih nepreciznosti koje mogu da dovedu do niza zloupotreba. Naime, stav 6. glasi - osuđenom kojem je određeno izvršenje kazne zatvora na način predviđen stavom 5. ovog člana, a koji jednom u trajanju od 12 časova ili dva puta u trajanju od po šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdržava u zatvoru.
Na član 7. stav 6. podneo sam amandman da se posle reči "u trajanju od 12 časova ili dva puta u trajanju od 6 časova" menjaju i glase "u trajanju do 12 časova ili dva puta u trajanju od 6 časova". Obrazloženje ovog amandmana jeste - ako bi ostala predložena formulacija kako je ponuđeno od strane predlagača zakona moglo bi da dođe do zloupotrebe, jer bi neopravdano odsustvo, samovoljno napuštanje prostorija u kojima stanuje, kako je predviđeno stavom 5, manje od 12 časova, u tom slučaju i pet minuta manje, ostalo nesankcionisano. Isto se odnosi i na situaciju dva puta po šest časova, tako da predlažem ovaj amandman kao jedino ispravno rešenje.
Ostaje nejasno ko će i kako kontrolisati ljude koji izdržavaju kaznu zatvora praktično u kućnom pritvoru, odnosno, nazovite ga kako god hoćete, ali izdržava u stanu, ostaje nejasno ko će kontrolisati ove ljude, uopšte se ne obrazlaže način na koji će se to raditi. Naravno, ostaju nejednaki uslovi za građane Srbije, kako je kolega Antić rekao, da li će moći da budu ispunjeni svi uslovi.
Mislim da uvođenje mnogih novih instituta, praktično i mnogih nekih novina u Zakonu o krivičnom postupku i Krivičnom zakonu, jeste nešto na šta svih ovih dana apelujem, da je stručnu javnost predlagač je morao više da pita, i struku i praksu.
Jedino što mogu da primetim, kao jedino dosledno i potpuno precizirano rešenje u ovom sistemu, koji se menja ovako ubrzanim tempom za sedam dana, jeste drakonsko povećanje sudskih taksi, na šta građani Srbije reaguju.
Gospodine Homen, u Srbiji su takse povećane 50%. Koje je poskupljenje ovde bilo 50%? Ukoliko je ideja da se visokim taksama, svim ovim što uvodimo u sudstvu, udaljenost sudova, građani jednostavno ne mogu obratiti institucijama, jer s jedne strane imamo predviđene izuzetno visoke takse, imamo velike troškove postupka, ne znam kakva je poruka. Ljudi moraju da ostvaruju svoja prava. Nemojte građanima Srbije ostavljati na dušu da oni sami uzmu stvari u svoje ruke. To je jako opasno za jedan pravosudni sistem, i za sistem i za državu.