Na član 21. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milica Radović, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić i Jovan Palalić. Da li neko želi reč? Gospođa Radović.

Ova odredba, kako je predviđena u Predlogu zakona o izmenama i dopunama, potpuno je prepisana iz hrvatskog krivičnog zakona, koji je u pogledu toga kako postavlja ovu meru bezbednosti originalan, ali nažalost u negativnom smislu.
Njoj nedostaje jedna od osnovnih konstitutivnih svojstava krivične sankcije, a to je da ona mora da pogađa, radi se o oduzimanju predmeta, samog učinioca krivičnog dela. Zbog toga smatramo da je rešenje koje postoji u sada važećem zakonu potpuno celishodno, jer kaže da se od njega može oduzeti predmet samo ukoliko je u njegovoj svojini.
Ovako kako je predviđeno izmenama i dopunama dovodi do zaključka da ova mera može da pogodi čak i treće lice, ili samu žrtvu, što je još gore. Recimo imamo situaciju kada se oduzima ukradeno vozilo koje je predmet izvršenja nekog krivičnog dela. Ta sankcija, odnosno mera ne pogađa isključivo učinioca, nego treće lice, čiji je i sam automobil. Zbog toga smatramo da je rešenje koje je sadržano u sada važećem zakonu potpuno bolje.

Reč ima gospodin Palalić. Imate sedam minuta i 20 sekundi. Moraćete ponovo da se prijavite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, ovo je vrlo važan član jer se postavlja pitanje odnosa koji se definiše u ovom zakonu i naravno Vlade prema tom pitanju kada je u pitanju svojina.
Mislim da nije nađeno najsrećnije rešenje, najbolja ravnoteža između zaštite svojine i onoga što se tiče zaštite osnovnih društvenih vrednosti kroz propisivanje krivičnih dela, tj. umesto da mogućnost oduzimanja predmeta kojim je izvršeno krivično delo, kada je u pitanju svojina trećeg lica, odnosno ne svojina onoga ko je izvršio krivično delo, bude izuzetak, a pravilo da se oduzima prvenstveno od lica koje je izvršilo krivično delo u čijoj je svojini taj predmet, ovde se to prosto potpuno relativizuje u članu koji definiše ovo pitanje.
Mislim da je svojina vrlo važna ustavna kategorija, da se mora oprezno pristupiti ovakvim merama koje zadiru u pravo svojine i da upravo ovo što je rekla koleginica Milica Radović – bolje i potpunije rešenje, pravna ravnoteža je ipak postojala u dosadašnjim rešenjima. Način na koji smo mi to pokušali našim amandmanima da menjamo, ovaj predviđeni član u ovim izmenama zakona, mislimo da tu ravnotežu između zaštite svojine i zaštite društvenih vrednosti koje se štite krivičnim delom, a koje je izvršeno predmetom u svojini učinioca, na najbolji način je ostvareno.

Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović, Miroslav Petković i Jovan Palalić. Ima reč gospodin Palalić.

Želeo bih na početku da istaknem mišljenje naše poslaničke grupe i opšti utisak koji imamo kada iščitamo rešenja u izmenama Krivičnog zakonika, da je u stvari cilj predlagača zakona bio da se pooštravanjem kazne postigne jedna prevencija i faktički u javnosti ostavi utisak, naravno ta prevencija je u redu, da se obeshrabre potencijalni učinioci krivičnih dela da vrše krivična dela.
To prosto dominira ovim zakonom. Međutim, neka rešenja koja se provlače još, juče smo o tome diskutovali, iz ZKP i koja se na neki način vide evo i kroz ovaj član 22, jeste da se u velikoj meri, radi ubrzavanja krivičnog postupka i radi još nekih drugih stvari, sužavaju neka prava osumnjičenih ili optuženih.
Ovde imamo upravo takav slučaj, naravno vrlo je bitno ovaj institut koji se odnosi na zabranu komunikacije, vrlo je važan i naravno i nekim tehničkim rešenjima on će doprineti da se spreči mogućnost ponovnog izvršenja istih krivičnih dela.
Zaista nam nije jasno, ako je već postojao pritvor, sama mera lišenja slobode sprečava komunikaciju između izvršioca krivičnog dela i oštećenog.
Prema tome, zašto se to vreme koje je lice koje je izvršilo krivično delo provelo u pritvoru ne uračunava u taj rok koji se odnosi na zabranu komunikacije? Ovako se stiče utisak da je to jednostavno još jedna vrsta dodatnog pritiska – neka je on pritvoren, e sad ćemo dodatno da proširujemo to vreme u kojem se komunikacija zabranjuje.
Komunikacije faktički nema kada je lice u pritvoru i zaista nema nikakvog razloga da se u to vreme ne uračunava ukupno vreme u koje se komunikacija između lica koje je izvršilo krivično delo i osobe prama kojoj se komunikacija zabranjuje ne uračuna.
Molim vas da prihvatite ovaj amandman, potpuno je racionalan i realan. Znači, u samom trenutku kada je lice u pritvoru, ono nema mogućnost da komunicira sa drugim osobama.

Na 24. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić koji želi reč. Izvolite.

Gospodine Homen, moram opet da vas pitam, zaista ne shvatam zbog čega vi prepisujete odredbe hrvatskog krivičnog zakonika.
Znači, vi koristite taj hrvatski novogovor non-stop. Kao što znate, Hrvati upotrebljavaju vulgarizovan srpski jezik. Dakle, oni će reći umesto koleginica - kolegica, umesto ženska ekipa ili ženski tim reći će - ženska momčad i itd. Dakle, prosto ne shvatam zbog čega vi to radite. To nema nikakvog smisla, ružno je i smešno je.
Drugo, gospodine Homen, vi malo-malo pa menjate krivično zakonodavstvo u skladu sa propisima EU, NATO pakta, Atlantide itd, a pogledajte, sve više je kriminala i sve više mafije. Tako i saradnik tužilaštva u Bariju, Ratko Knežević u intervjuu jednom podgoričkom mediju je izjavio da, između ostalog, duvanska i medijska mafija pokušava da ovlada i srpskim medijskim prostorom.
On je, između ostalog, rekao i sledeće - znate li da su se u hotelu "Ric" u Parizu već više puta susreli sa Subotićem i Đukanovićem Aleksandar Vučić i Tomislav Nikolić. Prvi susret je bio oktobra 2007. godine. Prisustvovao je jedan novinar. Zašto? Zato što Subotić i Đukanović odavno imaju plan da zavladaju medijskim i političkim prostorom bivše Jugoslavije, a zarad svojih političkih interesa i ilegalnih aktivnosti.
U istom intervjuu on kaže da su oni oprali nekih 2,3 milijarde u periodu od 1990. do 2000. godine, 2,3 milijarde nemačkih maraka preko firmi "Kodeks" iz Lihtenštajna i "Dulvič" sa Kipra. Dakle, imali li smisla izmena krivičnog zakonodavstva kad je mafija sve jača, obuhvata sve više i više oblasti i sfera u ovoj državi?

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 25. amandman je podneo zaštitnik građana.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite, gospodine Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, država Srbija je postala poprište visoko organizovanog kriminala koji ovu državu koštaju milijarde evra svake godine.
O tom kriminalu na svojevrstan način progovorio je Ratko Knežević, a indirektno je njegove navode potvrdila i bivša gradonačelnica Novog sada Maja Gojković, koja je decidno izjavila da je protokol o izgradnji termoelektrane na gas u Novom Sadu potpisan 10. maja 2006. godine i na taj način potpuno obesmislila tvrdnju Tomislava Nikolića da je on u oktobru 2007. godine, dakle godinu i po dana kasnije, u hotelu "Ric" pregovarao sa ruskom investitorima o izgradnji termoelektrane koja je već bila izgrađena, odnosno protokol o izgradnji te termoelektrane je već bio potpisan.
Gospođa Maja Gojković dalje kaže: "Moje učešće u tom projektu počelo je i završilo se u maju 2006. godine tim javnim činom potpisivanja protokola. Nisam ni sa kim pre toga pregovarala, a ako je pregovora i bilo, onda je grad iz toga bio isključen. U osnovi to je privatna investicija na privatnom posedu, a grad je istovremeno sa EPS-om potpisao i ugovor o modernizaciji i proširenju postojeće termoelektrane".
Ona je rekla da ništa ne zna ni o navodnim razgovorima Vučića i Nikolića sa investitorima u Cirihu i Moskvi na temu novosadske termoelektrane.
Dakle, ovde je potpuno jasno da je došlo do sprege visoke politike i visokog kriminala. SRS, gospodo iz Vlade, raspolaže dokazima, i mi smo spremni da vam te dokaze stavimo na uvid, da je kurir između Sretena Jocića, zvanog Joca Amsterdam...