Odredbe, odnosno sam institut tzv. kućnog pritvora za nas nije sporan, ali je vrlo sporan način na koji se on definiše.
Ovde se kaže da će sud voditi računa o tehničkim mogućnostima, kao i drugim okolnostima od značaja za odmeravanje kazne. Ako se ovako tumači, onda sam institut kućnog pritvora može da bude vrlo sporan. Šta to znači? To znači da će sud, ukoliko poseduje izvesne tehničke mogućnosti za nadzor osuđenih lica, moći da izrekne ovu kaznu, a ukoliko ne poseduje, on to neće biti u stanju.
Na ovaj način se osuđena lica dovode u potpuno neravnopravan položaj. Ovo je po nama jedna diskriminatorska odredba, jer ne možete poistovećivati u isto vreme kućni pritvor, koji nije najveće ograničenje slobode kretanja, sa samim zatvorom i upućivanjem lica na izdržavanje kazne zatvora u neki od kazneno-popravnih zavoda.
Radi se o potpuno dve mere. Po nama, kućni pritvor bi trebalo da bude jedna posebna kazna, ako ne i sankcija, jer sem jezičke sličnosti, između njih nema neke preterane druge sličnosti.
Takođe je sporna i odredba gde se kaže da će sud voditi računa o okolnostima od značaja za odmeravanje kazne. Šta to znači? To su otežavajuće i olakšavajuće okolnosti. Sud ne može da vodi računa o njima, jer samim tim onda takva odredba nije obavezujuća za sud. Sud mora da vodi računa prilikom izricanja kazne o otežavajućim i olakšavajućim okolnostima, a ne da vodi računa, što je jedan blaži oblik same obaveznosti.
Koristiću i malo vremena, ako se slažete, poslaničke grupe. Po nama je ovo u svakom slučaju valjani institut koji treba primeniti, ali je neophodna izmena same definicije u samom stavu 7, koji odstupa od pravilne primene ovog instituta.
Ukoliko vi imate lice koje izdržava kaznu zatvora u nekom od kazneno-popravnih ustanova, ono je potpuno ograničeno u pogledu slobode kretanja. Ono ne može da opšti sa svojim najbližima, mora da se potpuno podvrgne kućnom redu krivično-popravne ustanove, odnosno zavoda, a ukoliko lice izdržava kaznu u kući, ono nije, na neki način, isključeno iz tog socijalnog života.
Ono obavlja komunikaciju sa svojim najbližima i, u krajnjem slučaju, ne prekida privatne i društvene kontakte, jer ne odlazi u ustanovu za izdržavanje kazne.
Upravo, na osnovu svega ovoga što sam do sada rekla, smatramo da postoje vrlo opravdani razlozi da se odredbe o kućnom pritvoru primenjuju, ali da se radi o posebnoj kazni.