Na član 49. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji želi reč. Izvolite.

Ovim amandmanom pokušali smo da dodatno pooštrimo zaprećenu kaznu zatvora za krivično delo obljube nad detetom.
Posle napisanog amandmana zaista smo bili u dilemi da li kazne koje smo i mi predložili za krivično delo obljube nad detetom ponovo predstavljaju male kazne, niske kazne.
Bilo nam je odmah jasno, i tu nismo imali nikakvih nedoumica, da su kazne za obljubu nad detetom koje ste vi predložili, i to u stavu 1. od jedne do 10 godina, a u stavu 2. od dve do 12 i u stavu 3. od pet do 18, za ovako teške oblike krivičnih dela zaista male.
Ima li šta teže za dete, za njegovu porodicu, za društvo u celini, nego kada neki frustrirani, naizgled bolesni, ali duboko krivično odgovorni izvršilac krivičnog dela izvrši krivično delo obljube nad maloletnim, bespomoćnim i nevinim detetom? Da li je zakonski minimum od jedne ili dve godine adekvatna kazna? Da li se sa tim zakonskim minimumom postiže individualna i generalna prevencija za ta krivična dela?
Ako ne znate šta je prevencija, pogotovo generalna, pogledajte malo, na primer, fudbalske utakmice engleskog prvenstva, gde ćete videti kako se to radi, kako su oni sa visoko zaprećenim kaznama uspeli da spreče izvršenja ovih krivičnih dela.
Zato predlažem da prihvatite ovaj amandman i da pooštrite kazne za krivično delo obljube nad maloletnim detetom.

Na član 50. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 51. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, nastaviću tamo gde sam bio prekinut.
SRS daje sugestiju Ministarstvu pravde i nadležnim državnim organima da Sretenu Jociću, zvanom Joca Amsterdam, daju status zaštićenog svedoka, odnosno svedoka saradnika i neka onda on progovori o tokovima novca na Balkanu od ranih 90-ih godina pa do danas, o tome kakve su veze političara iz raznih država bivše SFRJ, ko je trgovao narkoticima, ko je trgovao belim robljem, ko je trgovao duvanom i kako je moguće da, dok je ogromna većina građana Srbije, ali i drugih država bivše Jugoslavije, moralno odnosno materijalno propadala, ostajala bez posla, pojedinci su došli do enormnog bogatstva?
Već sam rekao u novembru 1996. godine, italijanska Vlada javno je rekla da ima pouzdane dokaze da je Crna Gore stecište organizovanog kriminala i da je vođa tog organizovanog kriminala Milo Đukanović, čovek koja je pre dva dana posetio Oli Ren, čovek kome ste dali pasoš Republike Srbije, suprotno Zakonu o putnim ispravama i čovek koji sada očigledno ima nameru da uveže političare i kriminalce u jedan lanac i da taj lanac bude jači ne samo od države Srbije, nego od svih država na prostoru bivše Jugoslavije, a da mu pokrovitelj budu ljudi iz EU. Skrećem vam pažnju, gospodo iz Vlade, postoje eskadroni smrti Mila Đukanovića, Caneta Žapca, kralja duvanske mafije, koji su ubili mnogo ljudi i u Srbiji, i u Crnoj Gori i u Hrvatskoj.
Joca Amsterdam zna pouzdano detalje oko ubistva Ive Pukanića, čoveka koji je preko svog lista "Nacional" objavio mnoge istine o tome kako se finansirao Milo Đukanović i kako je organizovao trgovinu duvanom, narkoticima i belim robljem i kako je postao glavni mafijaški bos na Balkanu.

Na član 52. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.

Član 52. menja član 183. Krivičnog zakonika, a govori o krivičnom delu podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa, i u prvom stavu kaže  "ko podvede maloletno lice radi vršenja obljube, sa njom izjednačenog čina ili druge polne radnje, kazniće se zatvorom", vi kažete "od jedne do osam godina i novčanom kaznom", a mi predlažemo da to bude od tri do osam godina i novčanom kaznom.
U drugom stavu "ko omogućava vršenje obljube, sa njom izjednačenog čina ili druge polne radnje sa maloletnim licem", vi kažete "kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom", a mi predlažemo da to bude od jedne do pet godina i novčanom kaznom.
Naravno, nesporno je, sigurna sam, među svima nama ovde, a verovatno i u javnosti, da su ova krivična dela nažalost učestala u poslednje vreme i nekako mi se čini da to ima veze sa prihvatanjem nekih bolesnih evroatlantskih vrednosti i da zaista moramo da stanemo na put ovakvim sasvim sigurno najtežim krivičnim delima, najtežim u smislu psihičke torture, odnosno činjenice da svako nad kim bude izvršeno ovakvo krivično delo do kraja života nosi traume od tog krivičnog dela.
Trebalo je, kada ste već menjali zakon i kada ste već pooštravali kazne, da prihvatite amandman SRS, ali svakako bi bilo bolje da ste se, ono što smo juče rekli, ozbiljno prihvatili ovog posla i da ovakve zakone ne menjamo svaki čas, već da se zaista uradi jedan kodifikovani krivični zakonik, koji eventualno s vremena na vreme može da se dopunjuje i da se ozbiljno sagleda društvena težina svakog krivičnog dela. I da prihvatite ono što predlažemo, bar kada je u pitanju ovaj predlog, gde nema ideoloških primesa, gde zaista kao pravnici i stručnjaci predlažemo nešto, vama takođe pravnicima i stručnjacima.
Žao mi je što gospođa Malović... (Isključen mikrofon.)

Na član 53. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.

Ovaj amandman se odnosi na član posredovanja u vršenju prostitucije. Tražimo da se pooštri kaznena politika i da se pooštre kazne, kako ona minimalna, tako i ona maksimalna, ali znate i sami moderno društvo od toga, kao najstarijeg zanata, napravilo je nešto drugo.
Mi sad praktično nemamo definiciju prostitucije. Stvarno je nemamo.
Da li se ovo odnosi samo na nešto što je kao rezultat polnih razlika? Moramo da kažemo da postoje i drugi oblici prostitucije, postoji i ta politička prostitucija, postoji i ekonomska prostitucija, međunarodna i sve druge vrste prostitucije, gde nešto što je verovatno najdraže čoveku ide na tržište po niskoj ceni da bi čovek preživeo, ali ovde vi tretirate makroa i svodnika kao navodadžiju. Protiv toga smo mi i zato smo podneli amandman, tražeći da se povećaju ove kazne.
Ako sam već u ovom maniru krenuo, pa zar vam se ne čini da ovi međunarodni posrednici koji od vlasti i opozicije prave jedno telo, jednu dušu, što žele da kontrolišu, jednostavno liče na neke posrednike koji omogućavaju da se ljudi odriču nečega zbog čega su se zakleli pred Bogom, pred narodom, pred decom, pred Ustavom. To je ta vrsta poslova koji se rade, a mi nemamo u stvari definiciju prostitucije. To je glavni nedostatak ovog člana, nemamo definiciju prostitucije. Kada bi imali definiciju prostitucije verovatno bi se lakše i ovi koji su predlagali izmene zakona orijentisali u vremenu i prostoru.

Na član 54. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Izvolite, gospođo Pop-Lazić.

U članu 54. stav 4. predviđate kaznu zatvora od šest meseci do tri godine za prikazivanje pornografskog materijala i iskorišćavanje dece za pornografiju, a mi tražimo da ta kazna bude od tri do osam godina, imajući u vidu pre svega učestalost izvršenja ovog krivičnog dela i njegovu izuzetnu društvenu opasnost.
Time se u većoj meri postiže svrha generalne i specijalne prevencije kriminaliteta i smatramo da ovo krivično delo predstavlja jedan od najgrubljih ataka na tradicionalni moral građana Republike Srbije. Očigledno je da je ovo jedan uspešan uvozni poduhvat koji donosi mnogo novca iz EU, ali mi smo ovde da štitimo pre svega interese naših građana, da zaštitimo našu decu i nepojmljivo je da predviđate kaznu od šest meseci do tri godine za ovako nešto, a svi smo svedoci da su novine pune ovakvih slučajeva, odnosno ovakvih krivičnih dela. Sa ovakvom kaznenom politikom teško da možemo da se izborimo sa ovom pošasti.