Nemojte u parlamentarni rad unositi krupne političke probleme koje imate.
Na član 11. amandman je podnela poslanik Gordana Pop-Lazić.

Dame i gospodo narodni poslanici, onaj ko sedi malo više od nas može sve, ali po svoje mišljenje mora da ide negde drugde ili neko mora da mu došapne.
Elem, član 57, koji se menja ovim članom 11, za SRS je neprihvatljiv iz razloga što on favorizuje one koji su učinili krivično delo koje predstavlja veću društvenu opasnost.
Dakle, oni koji su učinili krivično delo za koje su dobili kaznu ili je zaprećena kazna u trajanju od 10 i više godina, njima se kazna zatvora može ublažiti do sedam godina, a oni koji su dobili kaznu manju od 10 godina, njima izgleda kazna uopšte ne može da se ublaži, jer je ovim članom 57, koliko shvatam ovo i tumačim Predlog zakona, u zavisnosti je od društvene opasnosti i propisane kazne, a kazna eventualno mogla u određenim slučajevima da bude smanjena.
Obrazloženje koje ste vi dali uz ovaj amandman je apsolutno neprihvatljivo. Ne radi se tu ni o kakvoj društvenoj opasnosti ili povećavanju kazne, ovde se radi o praksi koja postoji u našem pravosuđu. Radi se o mešanju izvršne vlasti u rad pravosuđa, ovde se radi o takvoj kaznenoj politici koja ne vodi ili ne dovodi do cilja koji je predviđen pre svega kaznenom politikom, Krivičnim zakonom i uopšte krivičnim zakonodavstvom.
Mene niste ubedili ovim vašim obrazloženjem, a nažalost...
(Isključen mikrofon.)

Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovana Tabaković. Izvolite.

Podnela sam amandman na član 11, koji govori o granicama za ublažavanje kazne koje na potpuno drugačiji način rešavaju mogućnost ublažavanja kazne, ali na takav način da u stvari pokazuju nedoslednost predlagača kome je bila osnovna namera da pooštri kaznenu politiku, ali, s druge strane, ili čudnom i rogobatnom formulacijom radi upravo suprotno ili mu je namera da ovakvim rečnikom sprovodi u stvari kontradiktornu zakonsku regulativu koja će kod sudova da stvori zabludu oko primene ovog člana.
Naime, zakonom je predviđeno da je donja granica kazne zatvora za krivična dela, za koja može da bude ublažena kazna, 10 ili više godina. Znači, ublažiti kaznu za preko 10 godina zaprećene kazne nije dosledno pooštravanje kaznene politike.
Ono što smo mi amandmanom predložili da se briše taj deo reči "deset ili više godina" govori na srpski razumljiv način da u stvari ublažavanje kazne može da se odnosi samo na ona krivična dela za koja je zaprećena kazna gornje granice do 10 godina. Ne i više, pogotovo što je narednim zakonskim rešenjima vrlo precizno definisano koja su to teža krivična dela za koja se dobija kazna od 30 i 40 godina zatvora.
Znači, zaista mislim da bi bilo neophodno i u tački 3) stava 2. i u 1. stavu, tačka 1) izbrisati ovaj deo "ili više", jer po ovom i ovakvom rešenju "ili više" znači da ublažavate kaznu i za krivična dela za koja je zaprećena kazna...

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Judita Popović i Nebojša Ranđelović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Milica Radović i Jovan Palalić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 14. amandman je podneo poslanik Srđan Spasojević.
Da li želite reč. (Da.) Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, podneo sam amandman da se u članu 14. Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika stav (7) briše.
Naime, u članu (7) stoji: ''Za delo iz stava 1. ovog člana može se izreći teža kazna od propisane. Izrečena kazna ne sme preći dvostruku meru propisane kazne, niti 20 godina zatvora".
Obrazloženje za ovaj amandman jeste: ''Članom 14. Zakona uvodi se mogućnost da se učinilac i produženog krivičnog dela kazni većom kaznom od propisane za to delo. Konstrukcija propisanog krivičnog dela ustanovljena je u korist optuženog. Povezano sa prednjim nastupila bi kontradiktornost između povoljnosti produženog krivičnog dela i mogućnosti izricanja teže kazne od propisane, a imajući u vidu da je ovim izmenama kod većeg broja krivičnih dela pooštrena kaznena politika".
Dakle, gospodine Homen, mislim da ste pažljivo slušali šta sam rekao. Dve trećine kazni ovog Krivičnog zakonika predviđaju pooštravanje sankcija, naravno možemo podržati tako nešto, sigurno da u državi treba da se smanji kriminal, korupcija, treba da bude generalna i prevencija na neki način kroz zaprećenu kaznu, ali u svemu tome mora da se vodi računa i ne treba preterivati kada već postoji mogućnost i kada su krivične sankcije pooštrene.
Još jedanput ću izraziti, koristiću vreme grupe, gospođo predsednice, kao predstavnik advokature jednu veliku zabrinutost, jedno veliko nezadovoljstvo, jer su kolege iz Advokatske komore Srbije veoma burno reagovali na to da nisu dovoljno uključeni u sve ovo što mi radimo, kada je u pitanju ovaj dnevni red.
Pročitaću jedan deo nezadovoljstva Komore. "Upravni odbor Advokatske komore Srbije, na svojoj sednici održanoj 4. jula 2009. godine, nakon što je iz sredstava javnog informisanja došao do informacija da se u najskorije vreme očekuje da u skupštinsku procedure uđe set zakona iz oblasti krivičnog zakonodavstva, sa ogromnom zabrinutošću je konstatovao da je potpuno nedopustivo da stručna javnost, a time i advokatska asocijacija, do ovog trenutka nemaju nikakva saznanja o nacrtu ili radnom tekstu tih zakona, niti o rešenjima koja se novim zakonom predviđaju.
Advokatura više nema svojih članova u radnoj grupi koja sačinjava tekst.
Uz sva saznanja za dosadašnje aktivnosti iskazane na donošenju brojnih zakona, rad Ministarstva pravde ne sme biti tako netransparentan i toliko distanciran od advokature.
To će svakako biti razlog da se ponovo obratimo Savetu advokatskih komora Evrope, Međunarodnoj uniji advokata i svim relevantnim faktorima od kojih smo uvek dobijali podršku za naše stavove i da nakon upoznavanja sa novim, za nas potpuno nepoznatim rešenjima koje će novi zakoni predviđati, definišemo pravce naših daljih aktivnosti. Izražavamo nadu da će buduće aktivnosti Ministarstva pravde biti potpuno u funkciji donošenja kvalitetnih zakona. Advokatura, sa svojim potencijalima, uvek stoji na raspolaganju da se do takvih zakonskih rešenja dođe.
Zbog toga s pravom očekujemo da pre no što navedeni zakoni uđu u skupštinsku proceduru, a ukoliko se u toj proceduri već nalaze, smatramo jedino celishodnim da se iz takve procedure povuku i vrate u Ministarstvo pravde, kako bi bili dostavljeni Advokatskoj komori Srbije, a da se povodom teksta tih zakona održi javna rasprava, odnosno okrugli sto na kome bi se izneli stavovi naše asocijacije, ali i celokupne stručne javnosti."
Dakle, kada sam juče govorio o ovome bilo je malo takvih reakcija, kao da govorim, što bi se reklo, napamet. Međutim, evo konkretnog dokaza da je Advokatska komora Srbije ovako reagovala.
Moram da izrazim zadovoljstvo da je jedan amandman Nove Srbije prihvaćen kada se govori o priznanju krivice, zaprećene kazne do 10 godina amandmanom Nove Srbije podignut je prag na 12 godina. To će sigurno olakšati rad sudova, jer i cilj Nove Srbije jeste da se sa raspravom u pojedinostima i amandmanima poprave zakoni. Mi nikad nismo bili maliciozni, nego jednostavno želimo da se neke stvari poprave. Ostaje zabrinjavajuća jedna stvar, a to je da su predviđenim zakonom isključena dva vanredna pravna leka: zahtev za vanredno ublažavanje kazne i zahtev za ispitivanje zakonitosti pravosnažne presude. To je član 110. novele. Mislim da nije imalo razloga za to.
Ostaje nejasno i to da razlozi za žalbu protiv drugostepene presude ograničeni su samo na slučaj kada je prvostepena oslobađajuća presuda preinačena na osuđujuću, a isključeni kada je izrečena najteža kazna i kada je drugostepeni sud presudio na osnovu drugačije utvrđenog činjeničnog stanja.
Neke stvari nisu dobro urađene, mislim da je mnogo toga urađeno brzopleto. Sigurno da uvođenje nekih novih instituta pozdravljamo, ali imalo je zaista mogućnosti da se radi polako, uz dobru stručnu javnu raspravu, uz veće uključivanje, kao što sam rekao, Advokatske komore, predstavnika, odnosno nosilaca sudijskih funkcija i slično, i nije trebalo ovoliko žuriti.
Mišljenje je moje i poslaničkog kluba Nove Srbije da je najbolje rešenje da se ovaj ZKP primeni od 1. januara 2010. godine, kada i stupa na scenu novi zakon o teritoriji sudova.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović, Miroslav Petković i Jovan Palalić. Gospođa Radović.

Mi se protivimo rešenju da se uslovna osuda može izreći licu, odnosno učiniocu kome je utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine. Smatramo da je rešenje koje postoji u sadašnjem još uvek važećem zakonu potpuno opravdano.
Meni je potpuno jasna logika koju je predlagač imao prilikom predlaganja ovakvog člana. Ona je donekle i opravdana, ukoliko smatramo i znamo da smo mi prvi u Evropi po izricanju uslovnih osuda, i da se ona u našem krivičnom pravu vrlo često izriče i onda kada nema baš sasvim opravdanih razloga za to.
Predlaganjem ovog rešenja sigurno neće ići u pravcu sužavanja mogućnosti za njeno izricanje. Kada uporedimo, s jedne strane, ovo rešenje koje je predloženo u zakonu i, s druge strane, rešenje koje u krajnjem slučaju ima za cilj ponovo samo blagu kaznenu politiku, sad ću reći o čemu se radi, onda se vidi da predstavnici Vlade nisu imali tačnu nameru šta žele ovim da podstaknu.
Ako se kritikuje sudska praksa da vodi blagu kaznenu politiku, onda potpuno čudi proširivanje primene instituta dela manjeg značaja i za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do pet godina. Sadašnje rešenje je bilo do tri godine. Znamo koja su krivična dela za koja je zaprećena kazna do pet godina, ali je teško razumeti – u kom lakom obliku ona mogu da se pojave da bi im nedostajala protivpravnost, da bi ona mogla uopšte da prestanu da postoje kao krivična dela.
Upravo ova dva instituta su suprotna jedan drugom i na osnovu njih se ne vidi jasna namera šta je predlagač zakona uopšte ovakvom jednom promenom odredbe člana 15. želeo.

Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović, Miroslav Petković i Jovan Palalić. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 20. amandman je podneo Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime SRS podneo sam amandman koji se odnosi na član 20, a u vezi je člana 80. Mi smatramo da je ovaj amandman sasvim racionalan i njega bi trebalo prihvatiti. Kada se postavi pitanje pravne norme, da je to pravilo ponašanja koje je zaštićeno državnim aparatom prinude, da svako pravilo sadrži sankciju i dispoziciju, sad se postavlja pitanje ograničenosti susreta lica, a da bi se ova mera i sankcija mogla sprovesti potrebno je da za to postoje realni i objektivni uslovi.
Šta će se desiti ako budemo imali ovakav slučaj da oštećeni i osumnjičeni, odnosno osuđeni, žive u istoj zgradi, na istom spratu? Ko će ovde sada isključiti mogućnost da se oni ne mogu susretati i viđati, i na kojoj udaljenosti? Ova norma apsolutno nije primenljiva u praksi. Neće moći da se sprovede u neograničenom broju slučajeva, bez obzira što se ovde predviđa da li je u pitanju uslovna osuda, da li je u pitanju novčana kazna, da li je u pitanju oduzimanje vozačke dozvole.
Vi ne možete izreći sankciju koja neće moći u praksi da se primeni, u tome je problem. Dakle, dispozicija je samo pravilo ponašanja ljudi.