Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da predlagač zakona smatra da probleme koje ima u pravosuđu i sa funkcionisanjem zakona i pridržavanjem zakona očigledno može da reši povećanjem maksimalno predviđenih kazni za određene vrste dela, pa i dodavanjem novih dela u ovoj oblasti. Međutim, najčešći problem u ovoj oblasti je ta minimalno predviđena kazna i presude koje donose nadležni sudovi, a ne zakon.
Vi ste u ovom članu 35. povećali gornje granice kazne, donje granice su ostale iste.
Prema tome, ako je za neko delo bila predviđena kazna od tri meseca do tri godine, a vi od tri godine sada povećavate na pet, i dalje će neko da dobija presude tri, četiri ili šest meseci, kao što je to bilo po starom zakonu, odnosno trenutno važećem.
Tako da taj problem nećete rešiti, već je problem u tome da kaznenu politiku koju zauzima Vrhovni sud, a kasnije i svi niži ostali sudovi, pokušate na zakonit način da uskladite sa stvarnom situacijom u društvu.
Ovde se vidi još i nova kvalifikacija dela koja kaže - ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, predsedniku Narodne skupštine, predsedniku Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, tužiocu, zameniku tužioca i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Međutim, ovaj spisak ako ste već hteli da ga napravite, onda ste trebali da ga napravite kako treba. Hajde da kažemo za predsednika Republike, predsednik Skupštine, predsednik Vlade. Ali, je l' može da bude ugrožen i ministar, je l' može da bude ugrožen i narodni poslanik?
Kada su u pitanju poslovi od javnog značaja u oblasti informisanja, i tu ste išli prilično selektivno, tako da ste recimo, na primer, zaboravili...