Na član 27. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač i Arpad Fremond.  Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 29. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta, koja želi reč. Izvolite, gospođo Radeta.

Član 29. odnosi se na član 125. Krivičnog zakonika, a govori o krivičnom delu izlaganja opasnosti, gde ste vi iz Vlade predložili dva nova stava i predvideli da ako neko ostavi bez pomoći ili u stanju i prilikama opasnim za život ili zdravlje maloletno lice ili bremenitu ženu, da će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. S obzirom da se radi o kvalifikovanom delu, SRS misli da ova kazna treba da bude povećana i da bude između tri ili osam godina.
Takođe, u drugom stavu se kaže da ako je usled ovakvog krivičnog dela nastupilo teško narušavanje zdravlja ili druga telesna povreda maloletnom licu ili bremenitoj ženi, vi kažete da će se takvo klice kazniti od jedne do osam godina, a mi smo predvideli i predložili vam da to bude između pet i 10 godina, jer je zaista neverovatno da za ovakvo krivično delo neko može da dobije samo jednu godinu zatvora.
Treći stav kaže da ako usled dela iz stava 1. ovog člana nastupi smrt ostavljenog lica, naglašavam radi se o maloletnom licu ili bremenitoj ženi, vi ste predvideli da bi se za takvo delo izrekla kazna zatvora od dve do 12 godina, a SRS misli da ovde treba da se predvidi kazna između 10 i 15 godina.
Jer, zamislite da neko u ovakvom stanju ostavi maloletno lice ili bremenitu ženu i da usled toga nastupi smrt i da lice koje je izazvalo na taj način smrt dobije samo dve godine zatvora. Uopšte, ovaj raspon između dve i 12 godina, odnosno tako veliki rasponi su...

Prošlo je dva minuta.
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović, Miroslav Petković i Jovan Palalić.
Gospođa Radović želi reč.

Kada je uopšte reč o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, predlagač zakona pooštrava kazne za oko trećinu krivičnih dela. Mi smatramo, uz dužno poštovanje prema predstavnicima Ministarstva koji ovde sede, da se radi o nenaučnom i laičkom razmišljanju koje neće, nažalost, doprineti efikasnije suzbijanju kriminaliteta. Mislim da je ono više na liniji opšteg shvatanja nestručne javnosti koja zahteva represiju i koja zahteva strože kazne. Ovakve izmene i dopune mislim da su na liniji upravo prikupljanja političkih poena. Postavlja se pitanje da li smo mi najrepresivnije društvo u Evropi i da li mi zaslužujemo da imamo najstroži krivični zakonik u celoj Evropi.
Nepotrebne izmene Krivičnog zakonika su štetne, ne samo za krivično zakonodavstvo, već uopšte i za rad krivičnog pravosuđa, jer sledećih par godina sudska praksa će, zbog ogromnog broja izmena i dopuna, morati ponovo da se bavi pitanjem primene samog blažeg zakona. Zbog toga smatramo da je rešenje koje je predviđeno u sada još uvek važećem zakonu primerenije od ovoga koje se predlaže izmenama i dopunama.

Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić, koji ima reč. Izvolite, gospodine Krasiću.

Ovim amandmanom intervenišemo na onaj član Predloga zakona kojim se menja nešto što je propisano u članu 135. Krivičnog zakonika, a radi se o krivičnom delu prinude, znači, radi se o ozbiljnoj i realnoj u vremenu i prostoru sili i pretnji koja ima tačno određeni cilj.
Naravno, primenjuje se sad neka anglosaksonska škola, pa se organizovana grupa deli tako što se ubacuje novi stav o organizovanoj kriminalnoj grupi i naravno ljudi koji se malo razumeju u ove stvari smeju se zbog ovih promena, jer njih rade ljudi koji uopšte nisu radili u pravosuđu.
Možda rade ljudi koji zastupaju Borisa Tadića pred sudovima ili te advokatske kancelarije, da bi lakše prolazili njihovi predmeti, međutim, postoji velika razlika između grupe i organizovane kriminalne grupe. A evo, da malo razmišljate, pročitajte malo literaturu, pa vidite šta je rulja, šta je skupština i uzmite recimo jedan lep primer, to je tzv. esenski linč.
Ali, šta vredi vama pričati o tim stvarima, kada vi imate zadatak da urušite sve što je poznato, jasno, prepoznatljivo i teoriji i praksi. Za vas i jednina, dvojina, množina, sve je za vas isto.
Naravno da mora da izostane jedna ozbiljna diskusija o ovakvom predlogu zakona, kada je predlog neozbiljan, kada je predlog lukrativan.

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić. Da li neko želi reč? Gospodin Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da predlagač zakona smatra da probleme koje ima u pravosuđu i sa funkcionisanjem zakona i pridržavanjem zakona očigledno može da reši povećanjem maksimalno predviđenih kazni za određene vrste dela, pa i dodavanjem novih dela u ovoj oblasti. Međutim, najčešći problem u ovoj oblasti je ta minimalno predviđena kazna i presude koje donose nadležni sudovi, a ne zakon.
Vi ste u ovom članu 35. povećali gornje granice kazne, donje granice su ostale iste.
Prema tome, ako je za neko delo bila predviđena kazna od tri meseca do tri godine, a vi od tri godine sada povećavate na pet, i dalje će neko da dobija presude tri, četiri ili šest meseci, kao što je to bilo po starom zakonu, odnosno trenutno važećem.
Tako da taj problem nećete rešiti, već je problem u tome da kaznenu politiku koju zauzima Vrhovni sud, a kasnije i svi niži ostali sudovi, pokušate na zakonit način da uskladite sa stvarnom situacijom u društvu.
Ovde se vidi još i nova kvalifikacija dela koja kaže - ko delo iz stava 1. ovog člana učini prema predsedniku Republike, predsedniku Narodne skupštine, predsedniku Vlade, sudiji Ustavnog suda, sudiji, tužiocu, zameniku tužioca i licu koje obavlja poslove od javnog značaja u oblasti informisanja u vezi sa poslovima koje obavlja kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.
Međutim, ovaj spisak ako ste već hteli da ga napravite, onda ste trebali da ga napravite kako treba. Hajde da kažemo za predsednika Republike, predsednik Skupštine, predsednik Vlade. Ali, je l' može da bude ugrožen i ministar, je l' može da bude ugrožen i narodni poslanik?
Kada su u pitanju poslovi od javnog značaja u oblasti informisanja, i tu ste išli prilično selektivno, tako da ste recimo, na primer, zaboravili...

Vreme. Hoćete da koristite? Nema problema. Daću vam ponovo sada da nastavite, ali samo da znate onda da koristite to vreme.

Zamolio bih vas da me pitate pre nego što mi oduzmete reč i nema potrebe toliko da žurite, završićemo onako kako ste planirali.
Hteo sam da kažem da, na primer, kao javna funkcija i javni posao nisu predviđene Predlogom zakona pravna i stručna pomoć pred sudskim i drugim državnim organima, i mogu još tako da nabrajam, i da nabrajam, ali ipak smatram da je visina kazne od godinu do osam godina za ovako specifična dela izuzetno, izuzetno visoka i čini mi se da je predlagač hteo da reši neki trenutni problem, što svakako predlozima zakona ne treba raditi, nego praviti trajna rešenje koje će dugo, dugo da ostane u primeni.