Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 123. predloga ovog zakona.
Da napomenem da se ovaj član odnosi na rad pripravnika u delokrugu obrazovanja.
Moj amandman se sastoji u tome da se ovaj član izbaci, odnosno da se briše. Zbog čega? Jednostavno, ovaj član nije sveobuhvatan, jer u velikom broju pre svega srednjih stručnih škola u manjim mestima nije primenjiv.
I u obrazloženju svoga amandman, koji je Vlada imala prilike da razmatra, naveo sam jedan konkretan primer za koji lično znam, da saobraćajni inženjer koji je početnik u Prokuplju ne može da ima za mentora čoveka iz Prokuplja, jednostavno nema takvih profila. Ili još drastičniji primer, saobraćajni inženjer iz Gračanice za mentora je morao da ima čoveka iz Niša, a zamislite koliko udaljenje je između Niša i Gračanice.
Znamo da postoje dve mlekarske škole u Srbiji, jedna je u Šapcu, jedna je u Pirotu, znate gde je Šabac, na jednom kraju Srbije, a Pirot na drugom kraju Srbije, to je znači stručna škola, obično se tu upisuje jedno odeljenje, nekada je možda bilo i više, zaista nemam te podatke, možda sada ima i pola odeljenja.
Kod stručnih predmeta čovek kao početnik recimo iz Pirota sigurno neće moći da pored sebe - možda će i moći iz nekih predmeta, ali sigurno iz nekih stručnih predmeta neće moći - da ima mentora ili lice koje mentor odredi iz te struke da mu pomaže u njegovom radu.
Ako bi se doslovno primenio ovaj član zakona, onda bi lice iz Šapca moralo da ide u Pirot ili obrnuto.

Na član 123. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 123. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović, koji želi reč. Izvolite.

Moj amandman je u stvari logičan nastavak izlaganja koje je prethodno dao kolega Nikola Savić i on je objasnio da svojstvo odnosno zvanje pripravnika ima lice koje prvi put zasniva radni odnos u školskoj ustanovi, bilo na određeno, bilo na neodređeno vreme.
Ovaj član predviđa do maksimalno dve godine da može lice imati zvanje pripravnika, a da nakon godinu dana može steći pravo za polaganje licence na osnovu koje bi moglo da pređe iz statusa pripravnika u određeno zvanje, bilo nastavnika, vaspitača ili stručnog saradnika.
Problem je u tome što da bi se polagala licenca potrebno je da se najpre izvrši određena prijava kod odgovarajućih birokratskih agencija koje su za to ovlašćene, a s obzirom da je poznato kako te agencije rade u praksi može se desiti, recimo, da lice podnese prijavu za polaganje licence i da agencija u narednih godinu dana ne pozove osobu za polaganje licence i da mimo svoje volje neko izgubi pravo za polaganje licence i da ostane bez radnog odnosa.
Stoga mi predlažemo da se ovaj stav 9. u članu 123. briše, jer je to nešto što apsolutno ne zavisi od osobe koja polaže za licencu, nego od tih agencija koje su u tu svrhu osnovane.

Na član 126. amandman je podneo narodni poslanik Gojko Radić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 128. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 129. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić. Ne.

Na član 130. amandman je podneo narodni poslanik Vučeta Tošković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 131. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević. Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 132. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.

Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Donka Banović.

U članu 132. govori se o tome ko sve može da ima radni odnos na određeno vreme u ustanovi. Mi smo predložili da se ovaj stav 6. briše, zato što baš nije jasno zašto bi se u postupku izbora pedagoškog asistenta pribavljalo mišljenje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave.
Pretpostavljam, pošto znam da ima nekoliko prilično uspešnih projekata, da je u pitanju obrazovanje Roma, mada su oni izvan sistema ili barem ovog dosadašnjeg zakona, nazivamo ih „romski asistenti“ kako bi pomogli nastavnicima da se u toj učionici gde se nalaze romska deca što bolje obavlja taj proces. Pretpostavljam da je to zbog toga, ali ako nije, onda ovaj stav može da izazove probleme kod prijema u radni odnos asistenata.

Na član 136. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da kažem da je ovo poslednji amandman koji je na predlog ovog zakona podnela SRS, ali ovo je ujedno i amandman koji je izazvao najviše nedoumica kod svih prosvetnih radnika u Srbiji.
Ovaj amandman tretira normu neposrednog rada nastavnika u prosveti, stručnih saradnika i ostalih vaspitača. Ovde u obrazloženju zbog čega se odbija ovaj amandman vi kažete da će normu svih oblika rada neposredno sa decom i učenicima i drugih oblika rada nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika na nedeljnom i godišnjem nivou propisati ministar.
Isto rešenje postoji u postojećem zakonu. Poznato je, meni, da isto rešenje postoji u postojećem zakonu, ali ovaj član koji govori o tome, 60% radnog vremena, pa 60% od 40% to je 24, i postoji opravdana bojazan prosvetnih radnika da će se ova norma povećati sa 20 na 24 časa, a ovde, kako ga tumačim i sve moje kolege, prosvetni radnici, odnosno profesori srpskog jezika, matematike i stranih jezika, čija je neposredna norma u radu sa učenicima bila 18 časova, oni će ovog puta, primenom ovog zakona, imati 20 časova norme.
Zato želim da pitam ovde prisutnog ministra gospodina Žarka Obradovića da sada ili kada bude davao završnu reč vezano za ovaj zakon i zakon koji sledi, zakon o udžbenicima, da eksplicitno i jasno ovde kaže o čemu se radi.

Na član 141. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 142. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović. Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman i postao je sastavni deo Predloga zakona.

Na član 144. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović. Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman i postao je sastavni deo Predloga zakona.

Na član 150. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić-Marković.

Da li neko želi reč? Gospođa Donka Banović.

Član 150. govori o uslovima koji moraju biti ispunjeni za jednog prosvetnog inspektora. Mi predlažemo da poslove prosvetnog inspektora, koji uglavnom kontroliše zakonitost rada ustanove, može da obavlja samo diplomirani pravnik sa položenim stručnim ispitom ili sada već, ili za koju godinu, master, iz prostog razloga što znam da u nekim, odnosno mnogim lokalnim samoupravama posao prosvetnog inspektora obavljaju ljudi koji nisu pravnici, nego su ljudi koji su radili u školama, pa imaju iskustvo itd.
Ti ljudi su takođe u problemu, zato što oni ne poznaju dovoljno zakone iz ove oblasti, ali i nekih drugih oblasti, tako da vrlo često njihovo tumačenje ne bude dobro i onda se opet tu mora uključiti školska uprava koja je nadležna za taj region ili Ministarstvo.
Nekada se ovi školski inspektori ne pokažu dovoljno korisnim. Pa, ako je jedan od najvažnijih zadataka ovog prosvetnog inspektora da kontroliše zakonitost rada, onda bi trebalo da bude diplomirani pravnik.

Na član 152. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Gospođica Aleksandra Ilić želi reč.