U ime poslaničke grupe Napred Srbijo podnela sam amandman na član 31. stav 2, a izmenjeni stav 2. bi glasio: „Ustanova može da obavlja delatnost i van sedišta, odnosno u drugom objektu, organizovanjem nadležnog izdvojenog odeljenja, ako izdvojeno odeljenje ispunjava uslove iz člana 30. stav 3. ovoga zakona, uz saglasnost Ministarstva“.
Mi smo amandmanom predvideli samo preciznije rešenje, jer smatramo da u trenutku formiranja izdvojenog odeljenja, pored ustanove, i izdvojeno odeljenje mora da ispunjava uslove koje smo predvideli članom 30, a to su propisan prostor, oprema, nastavna sredstva, higijensko-tehnički uslovi itd.
Primera radi, ako ustanova radi u Beogradu i ispunjava uslove predviđene zakonom, a izdvojeno odeljenje se formira, recimo, u Sremskoj Mitrovici, da li to znači da ono ne mora da ispunjava uslove i kako ćemo da znamo da li će deca u izdvojenom odeljenju imati uslove za rad, odnosno propisan prostor, opremu, nastavna sredstva, obezbeđene hemijsko-tehničke uslove?
Vlada se u obrazloženju za neprihvatanje mog amandmana pozvala na član 32. stav 2. Predloga zakona, u kome je propisano da se zahtev za verifikaciju podnosi kada se u ustanovi organizuje rad u izdvojenom odeljenju.
Ako ste to predvideli u članu 32. stav 2. i jasno i precizno naveli da se zahtev za verifikaciju podnosi kada se organizuje rad u izdvojenom odeljenju, zašto ovakva jezička formulacija ne bi mogla da stoji u članu 31? Mi amandmanom ne predlažemo suštinsku izmenu stava 2. Stoga predlažem da usvojite moj amandman.

Zahvaljujem, gospođice Budimirović.

Na član 33. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Izvolite.

U delu Predloga zakona kojim se reguliše proširena delatnost ustanove, podnela sam amandman ispred poslaničke grupe SRS kojim sam tražila da se u članu 33. stav 7. briše.
Inače, stav 7. glasi: „Odluka o proširenju delatnosti ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave sadrži i plan prihoda koji će se ostvariti i izdataka za obavljanje te delatnosti, način angažovanja učenika i zaposlenih i način raspolaganja i plan korišćenja ostvarenih sredstava, u skladu sa propisima koji regulišu budžetski sistem“.
Amandmanom se predlaže brisanje navedenog stava Predloga zakona, jer ako se ova sredstva koriste u skladu sa predloženim stavom, ustanovi praktično ne ostaje ništa, jer navedeni stav Predloga zakona deluje destimulativno na ostvarivanje proširene delatnosti ustanove.
U obrazloženju kojim se amandman odbija kaže se:''Amandman ne treba prihvatiti jer je članom 156 .stav 3. Predloga zakona propisano da se ostvarivanje prihoda ustanove, evidentiranje i korišćenje sredstava po osnovu drugih poslova vrši u skladu sa propisima kojim se uređuje budžetski sistem. Takođe, ovim stavom regulisan je i način angažovanja učenika i zaposlenih.''
Mislim, gospodine ministre, da ako iskreno želite da u našim ustanovama stvarno zaživi proširena delatnost, morate mnogo pažljivije da uredite ovu oblast, kako biste time stimulisali i učenike i nastavnike da ovim aktivnostima pristupe ozbiljno i odgovorno, a da škola od toga ima neku korist, ako ne u pravom smislu, a ono bar kao stimulaciju za dalji rad.
Kada smo već kod stimulacija, složila bih se sa koleginicom Đerić da će, koliko god se vi tome opirali, doći vreme kada će vama ili nekom drugom ministru prosvete postati jasno da ćete morati finansijski na bilo koji način da napravite razliku između prosvetnih radnika koji maksimalno ulažu sebe i postižu u radu sa decom izvanredne rezultate i onih koji posao otaljavaju od sada pa do penzije za istu platu kao i oni prethodno pomenuti.

Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Izvolite.

Član 35. odnosi se na zabranu rada školskih ustanova i kao što je normalno rad školskih ustanova kontrolišu određene inspekcije, koje podnose izveštaj Ministarstvu. U stavu 2. ovog člana je predviđeno da ustanova čiji je osnivač Republika Srbija, AP ili jedinice lokalne samouprave može dobiti zabranu rada u slučaju da ne ispunjava neki od kriterijuma potrebnih za normalan rad ustanove.
Mi predlažemo da se ne ide na ovako drakonske i krajnje mere, jer zabrana je krajnja mera i treba učiniti sve da do nje ne dođe. U tom kontekstu predlažemo da se ugradi jedna rečenica - da Ministarstvo najpre utvrđuje razloge neispunjavanja naloga organa iz stava 1. ovog člana, a potom donosi neku od predviđenih kaznenih odredbi.
Uzmimo prost primer, možda neka školska ustanova nema neku laboratoriju, da bi popravila taj nedostatak potrebno je da ima određena materijalna, tj. novčana sredstva za otvaranje laboratorije, pa bilo bi nepravedno zatvoriti tu školsku ustanovu ukoliko je to jedini razlog.
Ili, recimo, može inspekcijski organ da da nerealno kratko vreme za otklanjanje nekog nedostatka, pa ako škola ne stigne to da otkloni opet može da dođe u opasnost da bude zatvorena. Ili može da se desi i krajnja situacija da inspekcijski organ donese pogrešnu odluku i da na osnovu pogrešnih informacija naloži zatvaranje ustanove.
Mi smatramo da bezuslovno treba ugraditi ovu rečenicu - da pre donošenja odluke o prestanku rada ustanove Ministarstvo utvrdi razlog neispunjavanja određenog naloga inspekcijskog organa.

Narodni poslanik Ljiljana Miladinović podnela je amandman na član 35, koji su Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Donka Banović.

Da li neko želi reč? Izvolite, gospođo Banović.

Član 37. govori o tome kako se osniva strana ustanova. To je i naslov iznad člana 37 - strana ustanova. Strana država, strano pravno ili fizičko lice može da osnuje ustanovu, a radi ostvarivanja programa vaspitanja i obrazovanja. Ti programi obrazovanja i vaspitanja nisu doneti na osnovu ovog zakona. Ti programi su akreditovani u zemlji porekla, bilo pravnog ili fizičkog lica.
U ovom članu stoji da će se dobiti odobrenje za otvaranje ako su ispunjeni uslovi iz člana 30. Ako pogledate član 30, tu se govori o uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanja delatnosti ustanova. Međutim, mi predlažemo da se dopuni ovaj član tako što bi se reklo - ne samo da se ispunjavaju uslovi iz člana 30. ovog zakona, nego i člana 3. i člana 4.
Da vas podsetim, član 3. govori o opštim principima sistema obrazovanja, a član 4. govori, i to veoma podrobno, o ciljevima obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji. Mi smatramo da bi bilo dobro da ne budu ispunjeni ovi osnovni uslovi za otvaranje ustanove, nego da se i ti programi, koji su akreditovani u nekoj drugoj zemlji, moraju uporediti ili opšti principi i ciljevi obrazovanja u toj državi sa opštim principima i ciljevima obrazovanja u Srbiji, o kojima ovaj zakon govori.

Na naslov iznad člana 38. i član 38. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Izvolite.

Naslov iznad člana 38. i član 38. brišu se. Amandmanom se predlaže brisanje navedenog člana Predloga zakona zato što programi navodnog stručnog usavršavanja koje ovi centri nude nisu ni od kakve koristi, pogotovo u srednjim stručnim školama.
U ovom članu se radi o preteranoj i nepotrebnoj decentralizaciji i regionalizaciji. Stručna javnost, odnosno oni koji najdirektnije učestvuju u obrazovnom sistemu su decidno protiv regionalnih centara, naročito kada se na tim radionicama za stručno usavršavanje uče da sprovode soroševske metode, pa i tehnike.
Možda prosvetni radnici nemaju dovoljno hrabrosti da vam u oči kažu koliko se ne slažu sa određenim tehnikama i metodama, a koje imaju tendenciju još iz vremena čuvenog ministra Gaše Kneževića, koji je ostao upamćen po čuvenoj rečenici - što da se deca igraju loptom, a zašto ne gaćicama.
Čini mi se da je ovaj ministar mnogo ozbiljniji, te stoga polažem nadu da će sorošovske novotarije biti izbačene iz naše prosvete.

Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Izvolite.