Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, podneli smo amandman na član 29, gde tražimo da se u okviru finansijskih mogućnosti lokalnih samouprava omogući finansiranje nekog dela u mreži škole i prihvatili smo u stvari i onaj vaš razlog za odbijanje tog amandmana, jer ne možemo da ne budemo pomalo osetljivi na to da ste ipak prihvatili one ključne amandmane, a da je ovaj problem tretiran na drugom mestu u tom zakonu.
Dakle, prihvatili ste one naše ključne amandmane koji se pre svega odnose na talentovanu decu i da se zaista u praksi pokazuje da ste se maksimalno angažovali oko tog problema u svakom pogledu.
To je nešto što ovom ministarstvu služi na čast, a ono što će biti nadalje svakako problem i što želim da vam dobronamerno skrenem pažnju, pre svega, sistem vaspitanja i obrazovanja je nešto što je podložno stalnom menjanju.
To je proces koji se stalno menja, koji se stalno izgrađuje i nadograđuje.
Kao takav zahteva, kao živ organizam, da bude praćen, da bude negovan, da bude čuvan, a ono što ste i sami konstatovali, to je da je u ovom društvu nedovoljno interesovanja upravo za obrazovanje, mada je nekoliko govornika s pravom reklo da je to jedini pravi resurs.
Ono što sam vam u prvom svom izlaganju rekla, dakle, da ste vi ministar najmoćnijeg ministarstva, jednostavno kao da neko u društvu, ili ne kao, nego neko u ovom društvu ko ima moć, pa se pitam da li je to sila moći ili moć sile, nije mi to do kraja jasno, odgovoriće vreme na to, namerno upravo tu oblast drži marginalizovanu.
Kada pogledate zasedanje ove skupštine, mi ćemo se poslednjom tačkom dnevnog reda zadužiti za preko 360 miliona. Ni jedan jedini evro od toga ne ide u Ministarstvo prosvete, niti u taj naš jedini resurs koji treba da nas izgradi, koji treba da nam obezbedi neku budućnost, koji treba da bude garant neke naše budućnosti i to nema veza ni sa ovim ministrom, ni sa ovim ministarstvom, nego sa celokupnim procesom obrazovanja koji jeste najskuplja roba na svetu.
Mi vrlo rado volimo da se deklarišemo kako mi to podržavamo, kako mi to razumemo, kako mi o tome mislimo, ali u praksi ovo ministarstvo neće, evo, samo na ovoj jednoj tački dnevnog reda vam dokazujem, dobiti jedan jedini dinar. Nažalost, sve ide upravo pod šapu i pod kapu jednog jedinog ministra, gospodina Dinkića, koji će to vrlo vešto da rasporedi i verovatno, nadam se da će od toga bar deo biti onih akcija za građane.
Ono što želim da kažem kao ovlašćeni predlagač, ne samo vezano za ovaj amandman, nego uopšte za pitanje obrazovanja i na šta želim da skrenem ministru pažnju kao problem, svakako da ćete morati ovaj zakon koji jeste temeljni, insistiram na tome, ne krovni nego temeljni zakon, iz kog treba da proizađu mnogi drugi zakoni i podzakonski akti koji treba nadalje ovu živu materiju da uređuju, da je osavremenjuju, da ona bude uvek u toku života i onoga što život nosi i život čini, svakako ćete imati nešto što se danas u diskusiji gospodina Mićunovića videlo, a to je vraćanje nekim starim vrednostima koje smo nekoliko puta, u želji da svet počne uvek od nekih novih političkih garnitura, prognali.
Kao što smo se vratili oceni iz vladanja, tako ćete se morati vratiti i stimulaciji prosvetnih radnika za izuzetne kvalitete, finansijskoj stimulaciji prosvetnih radnika za izuzetne kvalitete u radu ili dostignuća u radu. I to je nekada bilo prisutno i to je nekada dalo fantastične rezultate. Ono na šta mislim da treba da obratite pažnju, svakako treba što pre i što hitnije da donesete zakon o učiteljskim vežbaonicama. To je nešto bez čega obrazovanje savremenih učitelja ne može da funkcioniše u potpunosti. Učiteljski fakulteti su nam veoma važni, ali suštinski samom naukom obrazovanja i tehnologijom obrazovanja se, sa svoje stručne tačke gledišta, ne bavimo dovoljno.
Ono što ćete takođe morati u okviru svog ministarstva da razmotrite kao prioritet, a to nije u okviru samo vašeg ministarstva, nego nekoliko ministarstava, ako zaista želimo da sistem vaspitanja i obrazovanja bude uopšte temeljni sistem društva, a on je jedini koji to može da bude, to je da se napokon, bez ikakve lažne demokratičnost, i odnosimo, stvorimo neki svoj stav i stvorimo jedan društveni stav prema jednoj strašnoj pošasti, sa čijim posledicama se još dovoljno nismo ni suočili, niti smo se njima bavili, a to su izlasci maloletnih lica u noćnim satima od 11 pa nadalje, odnosno do ranih jutarnjih sati.
U jednom ranijem svom izlaganju o Zakonu o udruženjima govorila sam da su sve ozbiljne evropske države, a danas su se ovde vrlo rado pominjali evropski standardi, evropske vrednosti, upravo to sankcionisale ako žele da im ovaj sistem funkcioniše. Znači, to su sistemi uvezani, nekoliko ministarstava tu treba da se angažuje, nije dovoljna samo vaša dobra volja, treba i Ministarstvo lokalne samouprave, treba Ministarstvo zdravlja obavezno, jer postoji nekoliko problema koji se javljaju uopšte kao posledica u prosveti, a jesu i tretman nekih drugih ministarstava. O tome ću više govoriti i sutra kada budemo govorili o udžbenicima. Dakle, to je nešto na šta ćete morati obratiti pažnju ako zaista želite, a vidim da imate dobru volju, da se bavite prosvetom na jedan odgovoran način, svakako da obratite pažnju i da vidite na koji način mogu da se ovakve stvari zakonskim, podzakonskim rešenjima, zajedničkom kampanjom nekoliko ministarstava, zaista kao problemi reše.
Nije dobro kada mi neki društveni problem samo pomalo nešto zagrebemo, pomalo sa njim koketiramo, a onda ga naravno do kraja ne rešimo i on ostaje ili postaje još veći problem nego što je bio.
Mi smo imali neke dobre navike ili neke dobre iskorake u ranijoj prosvetnoj praksi i danas, kada je gospodin Mićunović govorio o tome, o tekovinama demokratije, učeničkom parlamentu, moram da ga podsetim da sam kao učenik i da su u moje vreme kada sam bila učenik, kada sam bila mlad prosvetni radnik i u to vreme učenici bili prisutni svuda, njihovi zastupnici, i upravo u tom broju dva učenika, na nastavničkim većima, na odeljenskim većima i tako dalje.
Sve se odlučivalo sa njima i uz njih, odnosno tada uz nas, dakle, to se tada zvao samoupravni socijalizam, pa se bojim da je u stvari došlo samo do preimenovanja pojmova, što bi rekao Adam Mihnjik, mi često samo stvarnost preimenujemo, a da je sadržaj ostao isti. Ne sporim njegov kvalitet, volim da je on danas priznat.
Ono što je danas priznato, to je da obrazovanje postaje skupo i nedostupno onima koji mogu najviše dati, mislim da se tu slažemo i da moramo, kao neke ozbiljnije države, drugačije uložiti u ovo, da se morate vi kao ministar, to sada vama lično upućujem, izboriti u Vladi za bolju medijsku kampanju upravo ovog ministarstva.
Ima dobrih koraka, napravili ste dobre korake, oni nisu svi do kraja sprovedeni, ali mora Vladi stati da obrazovanje bude u prvom planu, a ne da tako važne stvari kakve se dešavaju u obrazovanju, prođu gotovo nezapaženo.
Mediji objavljuju ono što im se iz neke kancelarije ili iz nekih kuloarskih krugova servira. Dakle, morate prvo tu bitku dobiti vi u okviru svoje vladajuće koalicije.
Ono što jeste zadatak Ministarstva i što treba nadalje svakako da posmatrate kao svoj zadatak, škola se mora učiniti atraktivnom. Ono o čemu sam vam govorila, a što ima svoje medicinsko objašnjenje, upravo noćni sati maloletnika na ulicama, u stvari školu više ne čine ni atraktivnom ni prestižnom, čine takvom ulicu. To nije donelo ništa dobro i bilo bi dobro da se u Ministarstvu neko ozbiljno pozabavi posledicama koje su po društvo iznele ili donele takve pojave.
To nije nemerljivo. Porast narkomanije, porast maloletničke delikvencije, porast nasilja u određenim uzrasnim dobima, porast porodičnog nasilja i tako dalje, sve su to stvari koje se mogu ispitati i koje bi nam puno pokazale i koje bi nas odredile u kasnijim koracima.
Jer opet ću se vratiti i time ću završiti svoju večerašnju diskusiju po ovom amandmanu, dakle ovo jeste sistem i ovo treba da ostane sistem i ovo je prvi sistem, prosveta, i obrazovanja i vaspitanje jesu prvi sistem svih ostalih sistema. Ako ovaj sistem urušimo, nijedan drugi sistem nećemo izgraditi.
Kada je svojevremeno Edmondo de Amičis pisao u svom romanu „Srce“ svom sinu da ga ohrabri da izdrži školu, rekao je: „Ti si vojnik velike vojske, tvoj razred je tvoj odred, tvoja učionica tvoje bojno polje, a pobeda je prosvećenost čovečanstva“. U ime toga, moramo sačuvati zdravim ovaj sistem, koliko god to možemo.
