Dame i gospodo narodni poslanici, odredbama člana 41. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja obezbeđuje se postojanje autonomije ustanove, koja podrazumeva pravo na donošenje statuta, programa obrazovanja i vaspitanja, donošenje plana stručnog usavršavanja, izbor zaposlenih, uređivanje unutrašnje organizacije itd.
Amandmanom poslaničke grupe SRS predviđeno je brisanje prava na donošenje programa obrazovanja i vaspitanja u stavu 1. tački 1) zbog toga što je nejasan.
Postoji nejasnost o kom programu obrazovanja i vaspitanja se misli, pogotovo što se u članu 76. ovog predloga zakona govori i pominje terminološki "školski program" na osnovu koga se ostvaruju osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje. Zbog toga se pojavljuje konfuzija pojmova u vezi programa obrazovanja i vaspitanja.
Vlada Republike Srbije nije prihvatila amandman koji sam u ime poslaničke grupe SRS podneo, sa razlogom i smisleno je u odgovoru navela da se ovde radi o generičkom pojmu programa obrazovanja i vaspitanja, kao predškolskog, školskog, odnosno vaspitnog programa, koje donose organi upravljanja svake ustanove.
Međutim, bez obzira na smislenost odgovora Vlade i neprihvatanje ovog amandmana, ipak stoji i dalje moje razmišljanje kao podnosioca amandmana da se unosi nejasnoća i zabuna kako u odnosu na značaj samog pojma, tako i na terminološki izraz ovog pojma "školski program" koji se pominje u različitim verzijama, mislim na izraze i terminološka značenja.

Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.

Na član 44. amandman je podneo narodni poslanik Momir Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 44. amandman je podneo zaštitnik građana.

Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili amandman, pa je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić, koji želi reč. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 45. Predloga ovog zakona, sa idejom da se šesti stav ovog člana briše. Ceo koncept ovog zakona vrti se oko članova 44. i 45. i još sam u načelnoj raspravi rekao da je očigledno da su dominantnu ulogu u pisanju i formiranju ovog zakona imali psiholozi i pedagozi. Iz toga se može zaključiti da je jedna od loših stvari ovog zakona upravo to.
Ovaj član zakona govori o zabrani nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja i tu ništa nije sporno. Međutim, praksa je pokazala da što više priče o nasilju, zlostavljanju i sličnim stvarima, da toga više ima. Ovde u članu ovog zakona, odnosno stavu 6, za koji sam predložio da se briše, stoji - za psihičko nasilje smatra se ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta, učenika ili zaposlenog.
Postavlja se pitanje - ko je taj ko će da proceni i da verodostojnu procenu kada je došlo do svega ovoga i gde je ta granica kada je došlo do povrede, a gde je granica kada je došlo do zloupotrebe? Ovakav član, kako ovde stoji u zakonu, i te kako može dovesti do raznih zloupotreba, gde se neko, da li je to učenik, zaposleni, nastavnik ili bilo ko drugi može optužiti bez ikakve potrebe i bez ikakvog argumenta na osnovu diskrecionih prava onoga koji procenjuje o tome kad je došlo do ovih stavki iz ovog člana zakona.

Na član 46. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 46. amandman su zajedno podneli Jon Magda, Dragomir Cimeša i Miodrag Stojilović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Donka Banović. Gospođa Banović, izvolite.

Član 48. govori o osiguranju kvaliteta rada ustanove i da pohvalim ovaj segment u zakonu, ne samo ovaj, nego i neke druge članove koji govore o podizanju kvaliteta rada ustanove i osiguranju kvaliteta tih ustanova.
Ova intervencija što se ovog našeg amandmana tiče se praktično odnosi na drugačije formulisanje dela, recimo, stava 2. Naime, stav 2. glasi: 'Radi osiguranja kvaliteta rada u ustanovi se vrednuju ostvarivanje ciljeva i standarda postignuća, programa obrazovanja i vaspitanja i razvojnog plana'.
Mi predlažemo da se tu stavi tačka, a da se dalji deo rečenice, koji u predlogu glasi - i zadovoljstva učenika i roditelja, odnosno staratelja dece i učenika - briše.
Meni je ovde jasno iz engleskog poreklo ovoga, dakle, to je pupil ili student and parent satisfaction. Međutim u srpskom bi tu onda trebalo - zadovoljstva pruženim uslugama učenika i roditelja, a ne da ostane na ovaj način.
U amandmanu smo predložili da to bude nova rečenica i da glasi: O kvalitetu rada u ustanovi mora se uzeti u obzir mišljenje učenika i roditelja, odnosno staratelja. Smatramo da je ova rečenica bolje objašnjenje ovoga što ste hteli da kažete.

Na član 48. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 50. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Gospodin Pejčić ima reč.

Naime, oko ovog amandmana na član 54. povela se izuzetno velika rasprava. Mnoge kolege su kritikovale ovaj predlog. Taj tripartitni predlog - tri iz nastavničkog veća, tri iz saveta roditelja i tri iz lokalne samouprave.
Naime, dogodile su se mnoge nepravilnosti iz tih razloga, u načelnoj raspravi naveo sam jedan primer, navešću ga i kasnije, ali ću prvo da obrazložim koji je naš zahtev.
Naime, predlažemo, iz normalnih razloga da se ovaj primer nije pokazao dobar, da bude odnos pet iz nastavničkog veća, dva iz saveta roditelja i dva ih lokalne samouprave.
Takođe ste predložili da u školama za osnovno obrazovanje odraslih, tzv. večernje škole, bude sedam članova školskog odbora. Tu ima logičnosti. Predložili ste da tu nema predstavnika roditelja iz prostog razloga jer se u toj školi vrši ubrzano školovanje, za jednu školsku godinu se završavaju dve, tako da bi se svake dve godine menjali roditelji, tu ima logičnosti, ali i mi tu predlažemo da opet bude paritet - pet iz nastavničkog veća i dva iz lokalne samouprave.
Naime, sad da se nadovežem na onaj primer koji sam ranije želeo da ispričam. Pomoćnik je tu za inspekcijski nadzor, to je dobro.
Naime, desio se jedan problem u Grdelici, OŠ "Desanka Maksimović". Smenjena je gospođa Stana Stanković, direktor škole, dok je bila na bolovanju, iako je uredno dostavila doznake inspektoru, gospodinu Mitroviću, koji je napravio jedan zapisnik i poslao vama u Ministarstvu.
Žao mi je što ministar nije tu da mu postavim pitanje, ali bih voleo da mi odgovori u pisanoj formi, ako sada ne može, zbog čega gospodin ministar nije odgovorio za 15 dana na taj zapisnik inspektora? Ne znam činjenice. Činjenica je da je direktorica smenjena bez ikakvih razloga, dok je bila na bolovanju. Bila je u bolnici, imala je upalu pluća.
Da se ovakve stvari ne bi dešavale, predložili smo ovaj predlog. Znači, pet iz nastavničkog veća, iz prostog razloga pošto želimo da podstaknemo struku, da struka odlučuje o mnogim bitnim stvarima koje su se dešavale u školi. Najbitniji problem u školi koji se dešavao jeste problem izbor direktora. Ljudi koji su iz škole sigurno znaju ko je najbolji kandidat koji će se prijaviti za direktora i oni će ga izabrati, jer će imati većinu u školskom odboru i to nas je povelo da podnesemo ovaj amandman.
Evo, ministra. Uputiću i njemu ovo pitanje, koristiću vreme poslaničke grupe, da nam da adekvatan odgovor, pošto je tu i njegov pomoćnik za inspekcijski nadzor.
Gospodine ministre, radi se o školi "Desanka Maksimović". O tome sam pričao. Nije primer kao što su kolege navodile, radi se o specifičnom slučaju.
Naime, dok je direktorica bila na bolovanju školski odbor ju je smenio, iako je inspektor Mitrović napravio jedan kvalitetan zapisnik i poslao vama u Ministarstvu. Neću biti zlurad i neću sumnjati da vi to namerno niste uradili, ali trebalo je da vi odgovorite za 15 dana na taj zapisnik, direktorka ne bi bila smenjena. Čak i jedno bahato ponašanje članova školskog odbora, koji su joj pretili da u slučaju da ne podnese ostavku, oni će je izbaciti iz škole i neće je rasporediti na mesto koje je već bilo slobodno.
Ako ne možete sada da mi odgovorite, očekujem odgovor u pisanoj formi, kako bi se zadovoljila javnost Leskovca.

Na član 54. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Laslo Varga, Balint Pastor, Elvira Kovač, Arpad Fremond, Esad Džudžević i Bajram Omeragić.

Predstavnici predlagača i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman.

Na član 54. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Čolić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 55. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.

Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, pa je postao sastavni deo predloga zakona.

Na član 57. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodin Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici,  evo mene vrlo interesuje ko je od ove gospode koji sede pored ministra napisao ovaj predlog zakona. Ne mogu da shvatim da u svojoj tvrdoglavosti ide baš u prave krajnosti i ne da da se bilo šta promeni u tom zakonu. Čini mi se da su ovi amandmani koji su prihvaćeni na teške muke prihvaćeni.
U članu 57. predloga zakona piše da sve odluke koje donosi školski odbor moraju da budu donete apsolutnom većinom, odnosno da za tu odluku glasa više od polovine ukupnog broja članova školskog odbora.
Narodni poslanik Jorgovanka Tabaković je tražila da se to ipak ograniči na tačke od 1) do 6), jer bih voleo tog gospodina ili gospođu da pitam sa koliko glasova je potrebno da ovaj zakon bude usvojen: da li je potreban minimum od 126 narodnih poslanika ili će da glasa jedna većina. Koliko se razumem u Ustav i Poslovnik, dovoljna je jedna većina.
Međutim, u obrazloženju se kaže - amandman ne treba prihvatiti, jer ne treba praviti razliku između vrsta odluka. Znači, Ustav predviđa da samo za Vladu, za budžet mora da bude apsolutna većina, ali kada je u pitanju proširena delatnost škole za to je potrebna apsolutna većina u školskom odboru. O pravima i obavezama učenika? Pa, gospodo, ta prava i obaveze ste definisali ovim zakonom.
Odluka o razrešenju direktora; pa ako prihvatite ovaj amandman u tački 6) tog člana ostaje da direktora bira više od polovine od ukupnog broja članova školskog odbora. Isti takav uslov je potreban i za njegovo razrešenje.
Čini mi se da neko ne zna ovde ni upravno pravo. Pazite ovo, za prava zaposlenih, mislim da je to regulisano Zakonom o radu, a čini mi se da se neko u nekom od narednih obrazloženja pozvao na taj Zakon o radu i da je stvarno očigledno da pokazuje da ne poznaje naše zakonodavstvo uopšte.
Znači, smatram da treba odustati od ovih tvrdoglavosti. Da ispravim, čini mi se da je neko odmahivao kada sam rekao da školski odbor može da bude formiran i ako ima pet članova. Pretražite mišljenje vašeg ministarstva i pronaći ćete da školski odbor može da bude formiran sa pet članova školskog odbora, pod uslovom da iz svake grupacije, da li od troje zaposlenih, da li iz trojke saveta roditelja, da li od troje koje predlaže lokalna samouprava, barem po jedan budu u tom školskom odboru.
To je vaše tumačenje, vašeg ministarstva, i ako hoćete da radite u tom ministarstvu, bar naučite i znajte one odluke i podzakonske akte koje vi donosite.

Na osnovu člana 142. stav 5, Odbor za prosvetu je na član 57. podneo amandman koji je predstavnik predlagača prihvatio.

Na član 57. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Aleksandar Pejičić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Narodni poslanik Dragoljub Mićunović podneo je 18. jula 2009. godine amandman kojim je predložio da se posle člana 57. doda nov član.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 59. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić. Niko ne želi reč. Na član 59. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Da li neko želi reč? Izvolite, gospođo Jocić.