Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 62. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Pre toga, samo jedna mala dobronamerna sugestija gospodinu ministru. Gospodine Obradoviću, nemojte da zamerate mnogo gospodinu Arsiću, on je zalutao u ovu oblast, ovo nije njegova oblast. Govori to i činjenica da od amandmana koje su podnele sve stranke samo nijedan amandman SNS nije usvojen. Čovek je zalutao ovde i jednostavno da se vratim na amandman.
Ovaj član 62. govori o nadležnostima i odgovornosti direktora. Naime, jedna od prvih stavki koja opisuje nadležnost i odgovornosti direktora kaže se da se stara o uspešnosti u obavljanju delatnosti i ugledu ustanove. Naravno, to jeste zadatak direktora, ukoliko je ovo sve ostvareno u ustanovi, njegov rejting je sigurno veći i u lokalnoj zajednici i kod samih zaposlenih.
Međutim, verujte da u praksi se često javljaju slučajevi da ni sam direktor, pored najbolje volje, najboljih organizacionih sposobnosti i najvećeg truda, nije u stanju da ostvari sve ovo, jer ima nešto što ne zavisi mnogo od njega.
Kaže se uspešnost. Uspešnost, pre svega, podrazumeva uspeh, a uspeh škole se meri uspešnošću i dešava se često u praksi da pojedini nastavnici, profesori iz pojedinih predmeta daju nesrazmerno veliki broj slabih ocena u odnosu na svoje kolege u istoj školi i iz istog predmeta, ili u odnosu na svoje kolege u drugim školama iz istog predmeta. To je jedna od stvari koja kvari uspeh škole i pokazuje da direktor, odnosno onaj koji rukovodi školom nije uspešan.
Jednostavno, ovde sam predložio ovim amandmanom da u takvim slučajevima direktor može predložiti ministru, a pazite, vi ste dali obrazloženje s kojim se slažem da direktor i sad ima mehanizme na osnovu kojih može da prestane radni odnos i da se oduzme licenca određenom nastavniku. Verujte, to je vrlo osetljiva materija koja je u praksi vrlo teško primenljiva.
Zamislite direktora koji je godinu dana pred penzijom ili koji čeka reizbor itd, pa ne želi da kvari svoju poziciju zbog toga. Upravo ako ste prali ruke ili povlačili se od nekih stvari, kao kad je u pitanju izbor direktora škole, to mogu i da pozdravim, mislim da bi baš ovde trebalo da niko ne bi mogao da se razreši bez saglasnosti ministra da bi se izbegle zloupotrebe. Jer može biti i u suprotnom smeru zloupotreba, može neko od direktora da ima neke loše odnose ili nešto lično protiv nekog od nastavnika i da ova svoja ovlašćenja, koja mu daje i ovaj zakon, zloupotrebi i razreši čoveka.
Ovo nisu česti slučajevi u praksi, tu nije neki veliki posao koji bi oduzimao vreme ministru i razmislite još jednom, gospodine Obradoviću, i dobro bi bilo i za ceo proces obrazovanja da se prihvati ovaj amandman.