Kolega Goran Mihajlović je podneo amandman koji je sada obrazlagao i gde je predvideo da pomoćnik direktora ima najviše do 20% norme, ukoliko istovremeno izvodi nastavu.
Zaista mislim da ministar treba da razmotri još jednom ovaj amandman, jer znamo da prema normativima koji se odnose na finansiranje škola veoma mali broj škola u Srbiji ispunjava normative za zamenika direktora.
Pre svega, radi se o velikim školama, to su škole za 40, pa negde i 50 odeljenja, i zaista su to velike škole i postoji veliki obim tih drugih organizacionih poslova, i baš iz ovog razloga, da bi se konkretnije organizovao rad u tim školama, predviđeno je da ipak norma pomoćnika direktora treba da se ograniči na određeni nivo. Ovde je kolega Mihajlović amandmanom predvideo i predložio da to bude 20%.

Na član 68. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.

Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 71. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić.

Na osnovu člana 148. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, Zakonodavni odbor je odbacio ovaj amandman.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na osnovu člana 142, amandman na član 71. podneo je Odbor za prosvetu. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.

Na član 72. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 72. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.

Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 77. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Gordana Rajkov i Snežana Stojanović-Plavšić.

Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman.

Na član 79. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Riza Halimi. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 83. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 84. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 91. podneo je Odbor za prosvetu. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.

Na član 91. amandman su zajedno podneli poslanici Zoran Šami, Donka Banović i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Milan Knežević. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 98. amandman su zajedno podneli poslanici Zoran Šami, Donka Banović i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 98. amandman je podneo narodni poslanik Jon Magda.

Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 98. amandman su zajedno podneli poslanici Gordana Rajkov i Snežana Stojanović-Plavšić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 100. amandman je podneo poslanik Nikola Savić.

Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 100. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković.

Predstavnici predlagača i Odbor za prosvetu prihvatili su amandman i postao je sastavni deo Predloga zakona.

Na član 101. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Babić. Da li neko želi reč? (Da.) Gospodine Babiću, izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Napred Srbijo SNS podneo sam amandman na član 101. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Smatram da je prosveta jedan od najznačajnijih segmenata našeg društva, u kojem je neophodno permanentno vršiti unapređenje kvaliteta i osavremenjavanje obrazovno-vaspitnog rada, kao i uvođenje novih sadržaja programa obrazovanja i vaspitanja.
Neophodno je, a jedino možemo inovacijama, da školski sistem u Srbiji učinimo atraktivnijim. Jedan od modela uvođenja novina u prosvetu je putem ogleda i ono u čemu se ne slažemo jeste da se vrednovanje ogleda ne sprovodi u poslednjoj godini ogleda, već jednom godišnje, kako je ovim amandmanom i predviđeno.
Pet godina, kako ste vi predvideli, i suviše je dug period da bi se nakon tog perioda sprovodilo vrednovanje ogleda. Za oglede u prosveti neophodno je izdvojiti određena materijalna i nematerijalna sredstva. Uz prihvatanje činjenice da se pun kapacitet efekata ogleda vidi nakon pet godina, neophodno ih je pratiti, kontrolisati i vršiti njihovo vrednovanje ipak svake godine.
U obrazloženju ovog predloga zakona naveli ste da su odredbe o ogledu donete na osnovu pozitivnih iskustava. Prihvatam tu činjenicu, međutim, podsetio bih vas na pravilnike koji se nalaze i na zvaničnom sajtu Ministarstva prosvete, među kojima su i program ogleda za izdavanje udžbenika za 4. razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja, gde se u tački 5. kaže da se vrednovanje ogleda vrši posle godinu dana.
Ili, u pravilniku o nastavnom planu i programu ogleda za određeni obrazovni profil, zavedenom pod brojem 110-00-3965/1 u vašem ministarstvu, kaže se da će primena ogleda biti praćena najmanje četiri puta u toku školske godine, a da će se ocena ogleda izvršiti na kraju školske godine.
Iskustva su različita i zbog toga vas pozivam da još jednom razmislite i u danu za glasanje prihvatite ovaj amandman.

Na član 102. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović, koji želi reč. Izvolite.

Član 102. odnosi se na udžbenike, ali pošto mi sutra imamo raspravu o ovoj temi o udžbenicima i nastavnim sredstvima, mi ćemo sigurno više detalja u sutrašnjoj raspravi, a ovom prilikom samo želim da istaknem stav 2. spomenutog člana koji glasi - ministar može da odobri više udžbenika za isti predmet u istom razradu, kao i strani udžbenik. Odavde sleduje da je bitna samo kvantitativna strana, da imamo što veći broj udžbenika, a ne i kvalitativna.
Zbog toga mi predlažemo da ovaj stav 102. bude promenjen i da u novoj verziji glasi - ministar može da odobri više udžbenika za isti predmet u istom razredu, pri čemu mora da se uveri da će različiti udžbenici doprineti podizanju nivoa znanja učenika.
Znači, ovim želimo da istaknemo i kvalitativnu stranu, jer sigurno je da nije bitno samo da imamo više udžbenika za isti predmet, nego treba da postoji i opravdan razlog kada se to predlaže.

Na član 103. amandman su zajedno podnele narodne poslanice Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Predstavnik predlagača i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman.

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 105. podneo je Odbor za prosvetu. Predstavnik predlagača je prihvatio amandman.

Na član 105. amandman, sa ispravkom, podneo je poslanik Dragoljub Mićunović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Amandman su zajedno podneli na član 105. gospodin Zoran Šami i Aleksandar Pejčić. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 107. amandman je podnela narodni poslanik Radica Jocić. Vlada i Odbor za prosvetu prihvatili su ovaj amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.

Na osnovu člana 142. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, amandman na član 107. podneo je Odbor za prosvetu. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.

Na član 107. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandra Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Banović.

Mi smo predloži da se stav 5, da ga sada prepričam, da ne čitam, da se učenik ocenjuje najmanje četiri puta u polugodištu u osnovnom i najmanje dva puta u srednjem obrazovanju i vaspitanju. Mi smo smatrali da nije dovoljno da se  samo dva puta ocenjuje učenik u srednjem obrazovanju i vaspitanju, bilo da je to gimnazija ili srednja stručna škola. Mi smo predložili četiri. Ako se ne varam, predsednik Odbora mi je rekao da ste vi predložili tim amandmanom da se najmanje tri puta u toku jednog polugodišta učenik ocenjuje.
Razumem i razloge zašto smatrate da je četiri previše kada je u pitanju srednje obrazovanje, ali svakako ovo, i dosadašnje rešenje i predloženo da se samo dva puta ocenjuje, nije bilo dobro. Iz prakse znamo da nije dobro da se za jedno polugodište učenik oceni samo dva puta za svoj rad, zbog toga što postoji mnogo načina da se učenik oceni. Samo jedan od načina je usmeni odgovor na pitanja, ali ima čitava lepeza različitih načina da se učenik oceni, i kod nekih predmeta učenik može da dobije i do deset ocena, i to bez ikakvih problema, pa želim da pohvalim i predlagača što je prihvatio i ovu izmenu.

Na član 108. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandra Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 108. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 108. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić. Izvolite, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo su dva povezana amandmana koje su podneli narodni poslanici Jorgovanka Tabaković i gospodin Zoran Mašić. Reč je o tome kako se završava školska godina, odnosno koje uslove treba da ispuni neki učenik da bi završio školsku godinu.
Prema Predlogu zakona vidim da i u osnovnoj i srednjoj školi sada uvodimo jednu novinu, koja je do sada bila praksa na višim i visokoškolskim ustanovama, a to je da ono što ne završite u jednom razredu, prelazite uslovno u drugi, i dajete ispite iz prethodnog razreda.
Ovim amandmanima je traženo da se to izbriše. Osnovno i srednje obrazovanje nije isto što i viša ili visoka škola, jer ne može niko da me ubedi da neko ko nije znao matematiku zna fiziku i hemiju, ne ide.
Obrazloženje koje smo dobili jeste, na neki način, za razmišljanje, ali uvek postoji neka alternativa. Kaže se: "Amandman ne treba prihvatiti, jer se ovakvim zakonskim rešenjem učeniku omogućava da završi započeto obrazovanje u svojstvu vanrednog učenika u istoj školi kod istih nastavnika. Na taj način mu se omogućava da sa svojom generacijom završi započeto obrazovanje, da ostane u sistemu i da ne postane društveni problem".
Međutim, mogu da tumačim i na drugi način. Ako ostane ovako kako je u Predlogu zakona, onda kod tih mladih ljudi može da sazri jedna misao i da to upotrebljavaju kao iskustvo, da svaki problem relativno lako mogu da reše, šta god da rade i koliko god to što ne valja da rade. Znači, često nije u pitanju samo predznanje ili znanje, to nije razlog zašto neko ponavlja razred, najčešće je to lenjost i neodgovornost. To ne možemo da stavimo kao psihološke ili neke druge posledice učenika. Ima i takvih, ali nažalost ovo je u većini.
Znači, ako ljudima koji su neodgovorni, mladi i lenji omogućite da lako rešavaju svoj problem, biće još neodgovorniji i još više lenji. U tome jeste smisao ponavljanja razreda, snosi neku određenu posledicu zašto nije neko gradivo savladao.
Slažem se da loše može da utiče na samopouzdanje, ali isto tako može da utiče i kao nešto što će da ga natera da ga njegovi vršnjaci ne smatraju ponavljačem, nego dostojnim sebi tako što će da završi taj razred, ali ne sa ovim prenošenjem ispita, nego na pravi način.
Ako su opet u pitanju osobe koje stvarno imaju problema da završe razred, na ovakav način takođe nećete da im pomognete. Možda bi trebalo da ponavljaju razred, ali u skladu sa članom 77. zakona na koji se pozivate, da bude na njih posebno obraćena pažnja, da se radi po posebnom programu, da stvarno nauče, a ne ono - hajde da ga pustimo, trudi se, znamo da nije dovoljno, ali biće valjda nešto od njega.
To je, izgleda mi, do sada i bio problem kod nas u školama, pogotovo od onog sistema, od raspada SFRJ pa naovamo, kada su i kriterijumi koje su prosvetni radnici postavili bili znatno niži u svim oblastima obrazovanja, od osnovnog, srednjeg i višeg i visokog, nažalost.
Sada imamo pravu jednu invaziju nazovistručnjaka, koji stvarno nisu stručnjaci i koji su završavali neke dopisne škole. Ako nastavimo sa ovom praksom, smatram da nećemo rešiti problem. Lica koja nisu dovoljno odgovorna i dovoljno vredna da uče škole, da se pripremaju za život, biće još više. Reč je o mladim ljudima koji su skloni tome, pogotovo ako je nadzor roditelja, zbog sveopšte situacije u zemlji, slab, a verujte da jeste.

Na član 108. amandman, sa ispravkom, zajedno su podnele narodne poslanice Zlata Đerić i Aleksandra Ilić

Da li neko želi reč? (Ne.) Predstavnici predlagača i Odbor za prosvetu su prihvatili amandman.

Na član 109. amandman je podnela narodni poslanik Olena Papuga. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 110. amandman, sa ispravkom, zajedno su podnele narodne poslanice Zlata Đerić i Aleksandra Ilić. Predstavnici predlagača i Odbor za prosvetu su prihvatili amandman.

Na član 113. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Aleksandar Pejčić, Milica Vojić-Marković.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na osnovu člana 142, Odbor za prosvetu je podneo amandman na član 113. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.

Na član 121. amandman su zajedno podneli poslanici Jon Magda, Dragomir Cimeša i Miodrag Stoilović. Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman i on postaje sastavni deo Predloga zakona.

Na osnovu člana 142, Odbor za prosvetu je podneo amandman na član 121. Predstavnik predlagača je prihvatio ovaj amandman.

Na član 121. amandman je podneo zaštitnik građana.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 123. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li želite reč? Izvolite, gospodine Saviću.