Iskoristiću deo vremena poslaničke grupe. Kada se ovde govori o izboru organa upravljanja, školskog odbora koji se sastoji iz tri dela, mora se znati da je svaki ovlašćeni predlagač autonoman u predlaganju.
Dakle, nastavničko veće predlaže autonomno svoje kandidate za članove školskog odbora i u takav predlog ne može niko da uđe. Savet roditelja takođe ima autonomnost u tom predlaganju. Skupština jedinica lokalne samouprave ima autonomiju nad samo tri člana koje ona faktički u pravom smislu odabira i stavlja ih na listu koja se izglasava na sednici SO. SO ne može da ulazi u autonomnost ovlašćenih predlagača.

Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Jorgovanka Tabaković. Izvolite.

Pre nego što krenem u odbranu amandmana, gospođo predsedniče Slavice Đukić-Dejanović, nemojte da nas štitite, umemo mi to sami, kao i gospodin ministar, sigurna sam.
Nemojte da uzurpirate naša prava. Pravo na repliku gospodina Veroljuba Arsića će on sigurno iskoristiti u toku rasprave i reći svoju argumentaciju koja će se, bojim se, kao i pre neki dan svesti na - izvinite, nismo bili u pravu, ovog puta što nije dobro pročitan amandman, kao što ste i vi postupili.
Moram vam priznati da nisam tako velikodušna kao gospodin Tomislav Nikolić da kažem - prihvatam izvinjenje. Meni će trebati vremena da oprostim vama koji ste glas, reč 20 ljudi iz poslaničke grupe Napred Srbijo tada prisutnih, pretpostavili rečju vaših saradnika, pa je ispalo da tražimo ono na šta nismo imali pravo, naših 13 minuta. Molim vas, za duh tolerancije potrebne su dve strane.
Amandman broj 13. se odnosi takođe na brisanje tačke 13), u kojoj se tretira sastav Nacionalnog prosvetnog saveta. Predložila sam brisanje tačke 13) na način kako je definisana, zato što je potrebno da oni koji kao Unija, odnosno udruženje poslodavaca, jesu predstavljeni u ovom izuzetno značajnom i specifičnom organu, moraju da imaju neku vrstu legitimnog predstavljanja.
Kao što ste vi ovde za sindikat predložili da bude reprezentativan, na isti takav način i udruženja poslodavaca, nastaviću sa vremenom iz poslaničke grupe, moraju da imaju svoju reprezentativnost. Znate li zašto?
Da li su vam rekli vaši saradnici da se Unija poslodavaca, koja sada jeste neko predstavljeno udruženje poslodavaca svih, 99% finansira iz budžeta, 3% iz članarine i 2% iz ostalih izvora? Da li vi znate da je u februaru ove godine ministar finansija potpisao dokument kojim se sprečava dalje finansiranje iz onog što im je preko fonda PIO dolazilo nezakonito, gde oni glume udruženje poslodavaca, odnosno Uniju, a u stvari jesu Vladin organ koji, uzgred budi rečeno ili sasvim namerno, drži u začaranom krugu socijalno-ekonomski savet koji ne može da ima svoj odbor za utvrđivanje reprezentativnosti zato što je kao takav taj odbor formiran na osnovu Zakona o radu iz 2001. godine koji je ukinut i sada taj odbor ne može da bude formiran, a on jeste preduslov da vi utvrdite reprezentativnost bilo kog udruženja poslodavaca?
Da li ste vi ovu odredbu stavili zato što ju je nemoguće sprovesti ili zato što će se reprezentativnost utvrđivati samo sudskim postupkom, kao što se to radi do sada sa sindikatima i udruženjem poslodavaca?
Mislim da ovom organu to ne treba, jer on treba da se bavi izuzetno važnim stvarima i poslodavci treba da odlučuju o profilu onih koji će se školovati, i u mnogo čemu što jesu nadležnosti ovog nacionalnog saveta, ali ne da ih finansira Vlada preko budžeta, jer u situaciji u kojoj se mi nalazimo i u odnosima koje želimo da uredimo takav način finansiranja i odlučivanja je nedopustiv.

Na član 13. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Donka Banović i Milica Vojić-Marković.

Izvolite, gospođo Banović.

Taj amandman je prihvaćen, ali možda nije loše da objasnim o čemu se radi, da kolegama objasnim šta je prihvaćeno.
Dešavalo se i do sada, a verovatno, ako ovo usvojimo, više neće, da osoba koju su kandidovali za Nacionalni prosvetni savet u jednom trenutku više nije član tog ovlašćenog predlagača i onda se postavlja pitanje njegovog legitimiteta, jer on se u principu i bira u Nacionalni prosvetni savet da bi predstavljao određenu strukturu. To se u prošlosti dešavalo nekoliko puta.
Da se takve stvari ne bi ponavljale, onda se ovim amandmanom, koji je predlagač i prihvatio, pruža mogućnost da ovlašćeni predlagač može u takvim situacijama da predloži drugog člana Nacionalnog prosvetnog saveta, kako bi se njihova zastupljenost u tom telu nastavila na valjan način.

Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović. Izvolite, gospodine Maksimoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman na Predlog zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja je jedan iz seta ovih amandmana koji se odnose na član 13. Ovim amandmanom posle poslednjeg stava dodaje se nov stav 12, koji glasi – izuzetno od stava 2. ovog člana, polovini članova prvoimenovanog saveta Nacionalnog prosvetnog saveta mandat traje tri godine.
Gospodine ministre, meni je potpuno jasno da postoji kontinuitet Nacionalnog prosvetnog saveta kao postojećeg organa i da će, kako stoji naravno u prelaznim i završnim odredbama, obavljati dužnost do isteka mandata, sve to tako lepo piše.
Međutim, u članu 12. Predloga zakona jasno i nedvosmisleno stoji, dakle, ovog predloga zakona koji je sada pred nama, i to u stavu 1, da se saveti obrazuju, i to Nacionalni prosvetni savet i Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
Dakle, ne piše da su obrazovani, nego da se obrazuju, što znači ono sve što je bilo dosad, sve je u redu, lepo i krasno, ali sada pravimo nove savete.
Podržavajući kontinuitet Nacionalnog prosvetnog saveta, da li vi u stvari hoćete da kažete da 43 člana tog Nacionalnog prosvetnog saveta tj. tri člana iz reda akademika, članovi iz redova profesora univerziteta, nastavnika, društva fizičara itd, da ih sada ne nabrajam sve, onako kako ste vi to nabrojali, odnosno sve uslove koje ste postavili u članu 13, da li oni svi ispunjavaju te uslove?
Da li su to te sve eminentne veličine dostojne Nacionalnog saveta ili jednostavno želite da nam pokažete, odnosno javnosti u Srbiji, svu vašu tu političku tolerantnost prema političkim strukturama koje ste nasledili i da ćete sve u stvari svoje stranačke političke obaveze, koje se nekako u ovoj državi i podrazumevaju, usmeriti na recimo direktore škola?
Ne kažem na ono sve što je dosad bilo, nego da ćete sada, jer nekako ta vaša ministarska funkcija i nosi određene obaveze, naravno, političke. Nažalost, u ovoj državi je još uvek takva.
Evo, iz diskusije mojih kolega čujemo da su već počele smene nekih direktora, ne kažem da ste direktno vi, barem zasad.
Verujem da ste vi inteligentan čovek, pošto nismo imali nažalost priliku nikad da se upoznamo, ali ovako iz vašeg govora vidim da ste inteligentan čovek, pa ne mislim da biste vi to lično radili, kako vi kažete, vi ste i odbili da o tome odlučujete. Ne verujem da biste to svakako radili toliko javno.
No, u svakom slučaju, mi se zalažemo za doslednost u zakonu, ako važi za Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, onda mora da važi i za Nacionalni prosvetni savet, pogotovo gospodine ministre, što to jasno tako i piše u zakonu.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Samardžić i Milica Vojić-Marković.

Gospođa Vojić-Marković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, da nije bilo onog obraćanja jednog uvaženog narodnog poslanika u vremenu direktnog prenosa oko 15 časova, gde je on govorio vrlo zanimljivo, ali gde se uopšte nije dotakao Predloga zakona koji se nalazi pred nama, ali je vrlo jasno govorio i njegova priča je bila usmerena na ono što govore poslanici DSS, ne bih morala da obrazlažem ovaj amandman, zato što mislim da je on dovoljno jasan. Kako tada poslanici DSS jedini u ovoj sali nisu imali pravo da se obrate ni po jednom osnovu, iako poslovnički su imali tu mogućnost, obrazložiću ovaj amandman.
Naš amandman podneli smo na član 14. tačka 1). Ona u zakonu glasi ovako - prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadležnosti i usaglašenost sistema obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima.
Na šta smo mi reagovali? Jednostavno smo smatrali da se ovo "evropskim principima i vrednostima" mora zameniti nečim što se zove "nacionalnim vrednostima i nacionalnim principima", i pre svega te nacionalne vrednosti i nacionalni principi su usaglašeni sa univerzalnim principima i sa univerzalnim vrednostima koje važe svuda u svetu.
Da se mi danas nalazimo ne u Beogradu, nego u Strazburu i da je ovo Savet Evrope, potpuno bih podržala ovako kako glasi tekst zakona, ali s obzirom da smo mi u Beogradu i da je ovo srpski zakon o srpskom obrazovanju, smatrala sam da je potrebno da se ovde ipak usaglašavamo sa nekim našim nacionalnim vrednostima i sa nekim našim nacionalnim principima.
O Srbima ne mislim toliko loše kao vi, zato što Srbe ne doživljavam kao divlji narod koji ima neke antievropske i antiuniverzalne vrednosti. Koje su to vrednosti ovog naroda? Valjda one koje važe elementarno u celom svetu. To su neke univerzalne vrednosti i ne vidim da se Srbi nalaze sa neke druge strane.
Ono što smo mi pokušali da ovim kažemo mislim da je jasno rečeno i u našem amandmanu, tako da ne vidim razlog zbog čega ste ga odbili.
Mislim da se u tom preterivanju toliko išlo da mesto evropske vrednosti vi kažete čak vrednosti EU, pa to naknadno ispravljate. Mislim da ne treba preterivati u tom dodvoravanju. Imamo mi svoje vrednosti, one su i evropske i univerzalne.
Ono na šta još želim da reagujem je to što je jedan poslanik vladajuće koalicije rekao da se oni snažno zalažu za participaciju učenika u odlučivanju.
Naravno, verovala bih u sve to da je tako da su učenici danas i njihovi roditelji danas i u prošlu subotu mogli da vide na televiziji ovo o čemu se danas i te kako mnogo govori i u detalje zalazi, zato što je to ono što je pravi demokratski princip, ta javnost u radu parlamenta. Bez toga sve stoji kao puka priča i prazno slovo na papiru, ništa ne verujem, ni ja, ni građani Srbije.

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami i Aleksandar Pejčić.

Gospodin Pejčić želi reč.