Dame i gospodo narodni poslanici, evo opet ću malo sa jednog šireg aspekta da posmatram ovu problematiku. Dakle, gospodine ministre, ako i u jednoj oblasti treba biti obazriv kada su u pitanju reforme, odnosno promene, onda je to oblast osnovnog obrazovanja i vaspitanja. U pitanju su dakle deca i u radu sa decom i u tom obrazovno-vaspitnom radu sa decom zaista svaka odgovorna vlada treba da postupa krajnje pažljivo.
Nažalost, mi se od 2001. godine nalazimo u jednom sistemu tzv. kontinuiranih i neprestanih reformi. Međutim, te reforme, odnosno promene uglavnom nisu bile promene nabolje nego promene na lošije. Nije suština jedan sistem menjati, nego je suština menjati ga nabolje. Od 2001. godine nažalost malo je bilo tih promena nabolje. Uglavnom su se dešavale te loše promene i u osnovnom i u srednjem, a pogotovo u visokom obrazovanju.
Ja sam 2002. godine imao priliku da prisustvujem jednoj javnoj raspravi, danas bi se to reklo javnom slušanju, vezano za Nacrt zakona o univerzitetu. Tada je taj nacrt zakona promovisao vaš bivši kolega Gašo Knežević.
Inače, konkretno na tom javnom predavanju, odnosno javnom slušanju nacrt zakona je obrazlagala gospođa Srbijanka Turajlić.
Pitao sam je šta je to što suštinski nije dobro u našem obrazovnom sistemu, pa taj obrazovni sistem treba srušiti do temelja i krenuti ispočetka? Ona nije mogla da mi da neki validan odgovor na to pitanje, sem što je ponavljala one uobičajene političke fraze da je došlo vreme promena, da treba menjati sistem, da treba praviti sistem koji je kompatibilan sa evropskim standardima itd.
Mi smo, gospodine ministre, i mislim da je o tome zaista sjajno govorio gospodin Zoran Krasić, imali u suštini jedan dobar obrazovni sistem. Kad je obrazovni sistem dobar? Dobar je obrazovni sistem kada mladim ljudima pruža dovoljnu količinu znanja.
Naš obrazovni sistem je pružao dovoljnu količinu znanja. Naši ljudi, mladi ljudi, čak i ukoliko nisu završavali fakultete i te kako su bili rado primljeni u svim zapadnim visokorazvijenim zemljama zato što su odavde, iz naše sredine, poneli zaista jednu veliku količinu znanja.
Sasvim je moguće da je toj količini teorijskog znanja svakako trebalo da se pridoda i određena količina praktičnih znanja. Moguće je da smo u praktičnim sposobnostima i veštinama bili nedovoljno afirmisani, ali što se tiče teorijskih znanja naši mladi ljudi su ta teorijska znanja apsolutno posedovali i apsolutno su mogli da se snađu u svakoj zapadnoj državi, čak i ako ovde nisu bili neki sjajni đaci ili sjajni studenti. Dakle, obrazovni sistem u suštini je bio dobar i mogao je da dobije prelaznu ocenu.
Vi i sve vaše kolege na toj funkciji ministra prosvete kad god obrazlažu nekih zakon iz oblasti prosvete oni kažu – oblast prosvete, oblast obrazovanja i vaspitanja mora da se reformiše zato što nalažu evropski standardi. Međutim, pitanje je da li je baš tako.
Da stvar postavimo na neke osnove koje razume svaki građanin Srbije. Kakav obrazovni sistem danas treba EU? Kakav obrazovni sistem treba SAD? Mislim na naš obrazovni sistem i na obrazovne sisteme istočnoevropskih zemalja. Novom svetskom poretku i EU konkretno, njima ne trebaju visoko obrazovani stručnjaci iz Poljske, iz Rusije, Mađarske ili Srbije, ne, oni će da školuju visokoobrazovane kadrove koji će da budu menadžeri, koji će da budu direktori, koji će da organizaciju proces proizvodnje i proces rada.
Šta se očekuje od Srbije? Šta se očekuje od Bugarske, Rumunije? Da daju jednu veliku armiju poluobrazovane radne snage koja će raditi za tri puta manju nadnicu nego što rade radnici u Velikoj Britaniji, Francuskoj ili Nemačkoj, i koji će ovde da proizvode jeftine proizvode, koje će onda kasnije da plasiraju na druga tržišta. To je odluka novog svetskog poretka.
Šta mislite, da oni žele da u Srbiji imate hiljade sjajnih matematičara, fizičara ili ekonomista? Ma ne, oni će da daju visokoobrazovane stručnjake, školovane na fakultetima na kojima se ne primenjuje Bolonjska deklaracija.
Belgija ne primenjuje Bolonjsku deklaraciju, a u Belgiji se nalazi sedište EU, a naši ministri se ubiše da nam objasne sva sjajna dostignuća bolonjskog obrazovnog procesa. Na Sorboni ljudi neće da čuju za Bolonjsku deklaraciju. Na Oksfordu i Kembridžu neće da čuju takođe.
Sistem obrazovanja po Bolonjskoj deklaraciji je u stvari malo modifikovan sistem američkih privatnih fakulteta, pa čak su preuzeli i nazive koji se dobijaju na tim fakultetima – master itd. To je sistem privatnih fakulteta u SAD, ali to nije evropski tradicionalni sistem visokog obrazovanja.
Dakle, ono što želi EU, to je da joj Srbija da jeftinu radnu snagu. Što bi oni plaćali radnika u Nemačkoj sto evra po radnom času, kad ovde mogu da ga plate 20 evra, a naš radnik isto radi kao što radi nemački radnik, čak i bolje. To oni žele.
Zato nam nameću sistem obrazovanja koji odgovara, ne nama, već njima. Oni će da školuju kadrove na probranim elitnim fakultetima, a od nas se traži da dajemo jeftinu radnu snagu i to je suština obrazovnih reformi koje vam nameće EU i ništa drugo.
Šta treba da radi Srbija? Treba da gleda šta je njen interes. Treba najpre da utvrdimo svi zajedno šta je to što ne valja u našem obrazovnom sistemu. To što ne valja hajde da promenimo. Ali, kod nas se reforme uvek svode na to – hajde da uništimo do temelja, pa da gradimo kuću ispočetka. Gde ćemo da stignemo sa takvim načinom razmišljanja?
Dakle, naš obrazovni sistem je dobar. Vi sada kažete, i to ste rekli u načelnoj raspravi i s tim se slažem, vi ste se hvalili kako su naši đaci postigli sjajne rezultate iz oblasti fizike, matematike i hemije itd.
Mogu da vam kažem iskustvo, recimo, sa Pravnog fakulteta u Novom Sadu. Naši studenti postižu sjajne rezultate na svetskim takmičenjima iz oblasti prava, posebno iz oblasti međunarodnog prava, ali postoji realna opasnost, gospodine ministre, da takva situacija neće biti za 20-30 godina, da ćemo jednostavno dobijati poluobrazovane, slabo obrazovane mlade ljude, koji će ovde da rade u interesu zapadnog kapitala, a da će naša nauka i naša prosveta zaista biti maksimalno hendikepirani.
Dakle, pokušajte kada vam nameću te evropske standarde da ne gledate slepo u tim evropskim standardima neku vrednost, nego gledajte šta su naši nacionalni interesi u oblasti obrazovanja i vaspitanja.
Garantujem vam, a verujem da se intimno i vi slažete s tim, ali znate, vaša funkcija vas obavezuje da ne smete javno da kažete, da nije dobro sve što dolazi sa zapada.
Ima nešto što je i dobro, ali mnogo toga nije dobro, zato što se zapad i u oblasti obrazovanja ponaša po onoj latinskoj lisičjoj logici i mudrosti – ono što je dobro zadržavaju za sebe, a ono što je loše to izvoze na istok.
Dakle, pogledajte kakav paradoks. Belgija, u kojoj se nalazi sedište evropskih institucija, u kojoj se nalazi sedište EU, tamo radi taj vaš prijatelj Oli Ren, kome ovde delite pasoš, oni ne primenjuju Bolonjski sistem.
Belgijska vlada je jasno rekla, ne pada nam na pamet da menjajmo sistem visokog obrazovanja, a mi jedva dočekali da to promenimo, da usvojimo nešto što nije usvojilo pola zapadnih država ili ako je usvojilo, usvojilo je u onom obliku koji njima odgovara.
Mi smo jedina država u ovom delu Evrope koja bukvalno od reči do reči recipira u naš pravni obrazovni sistem sve što dolazi sa zapada, bez da se iko upita – ljudi, da li je to dobro, da li to može da donese korist nekim našim budućim mladim generacijama?
Plašim se, gospodine ministre, da će ovo, nazovireformisanje obrazovnog sistema dovesti do toga da će naši mladi ljudi posedovati objektivno daleko manju količinu znanja nego što sada poseduju i da će se pretvoriti u puku najamnu radnu snagu zapadnog kapitala. I onda od tog ekonomskog razvoja o kome vi govorite, o toj vezi između obrazovanja i ekonomskog razvoja apsolutno neće biti ništa.