Inače, obratio bih se gospodinu ministru, koji malopre nije bio tu kada sam obrazlagao amandman na član 13. Vidim da je opravdano bilo.
Radi se o tome da u članu 13. treba da se briše stav 8, jer se radi o čistom pleonazmu. Prvih sedam tačaka govori o tome da u Nacionalni prosvetni savet ulaze stručni ljudi, ukupno, rekosmo smo 43. U tih sedam tačaka, kada ih pobrojite taksativno, vidite da ih ima već polovina koji ulaze u Nacionalni prosvetni savet. Ovaj amandman je tehničke prirode i mislim da može da se prihvati.
Sada bih prešao na amandman broj 14. Radi se o nadležnosti Prosvetnog saveta. U načelnoj raspravi smo i kritikovali i hvalili ovaj zakon i saglasni smo svi ovde u ovoj sali da je Srbiji i te kako potreban ovaj zakon.
Čak smo i pozdravili to što ste uveli jedno novo savetodavno telo, tj. Savet za obrazovanje i obrazovanje odraslih, međutim, ono gde se mi sporimo, to je ko imenuje taj savet? Po vama, po zakonodavcu, Savet treba da imenuje Vlada, a po nama treba Nacionalni prosvetni savet.
Iz kog razloga? Dva su razloga zbog čega mislimo da Nacionalni prosvetni savet treba da imenuje to novo telo. Radi se o depolitizaciji, jer ljudi iz Nacionalnog prosvetnog saveta sigurno znaju ko je stručan da uđe u taj prosvetni savet. Na taj način dajemo prednost struci. Uvažavajući struku, mi im dajemo na značaj što delegiraju članove u savet i savet za obrazovanje odraslih.

Na član 14. amandman je podnela narodni poslanik Donka Banović. Izvolite, gospođo Banović.

Ovaj moj amandman se odnosi praktično na Nacionalni prosvetni savet. Između ostalog, predlažem novu tačku da Nacionalni prosvetni savet predlaže mrežu srednjih škola.
U obrazloženju zašto amandman nije prihvaćen dobila sam da je država odgovorna za stanje u oblasti obrazovanja, uključujući i stanje u pogledu prostornog rasporeda ustanova iz oblasti obrazovanja. Tu apsolutno ništa nije sporno. U ovom amandmanu sam rekla - predlaže, nisam rekla - utvrđuje. Nacionalni prosvetni savet je jedno kompetentno i prilično veliko telo, tako da on predlaže, ali ne utvrđuje.
Mi na ovoj sednici već smo završili raspravu u načelu, imamo zakon o nadležnostima i izboru nacionalnih saveta nacionalnih manjina. U tom zakonu je predviđeno da se prilikom utvrđivanja mreže škola, isturenih odeljenja nacionalnih manjina, odnosno gde se nastava odvija na jezicima nacionalnih manjina, čak se nacionalnim savetima nacionalnih manjina stavlja u nadležnost da mogu da odlučuju i o broju učenika u pojedinim odeljenjima, gde se nastava odvija na jezicima nacionalne manjine, pa to što se tim nacionalnim savetima daje kao nadležnost se kosi sa ovim vašim obrazloženjem.
Znači, opet naglašavam, ovde sam stavila da Nacionalni prosvetni savet predlaže, a ne utvrđuje.

Na član 14. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Gordana Rajkov, Snežana Stojanović-Plavšić.

Obor i predlagač su prihvatili ovaj amandman.

Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Slobodan Samardžić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Gospodin Šami. Izvolite.

Gospođo predsednice, gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, radi se o nečemu što je moj kolega Pejčić nagovestio malopre u svojoj diskusiji.
Mi smo predložili promenu stava 2. Suština te promene je da Nacionalni prosvetni savet imenuje Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, a ne Vlada Srbije.
Ima još dalje nekih izmena, gde smo samo napravili jedan malo logičniji redosled članova. Dakle, zadržali smo sve ovo što piše ovde, samo smo poređali po redu. Počeli smo naravno sa stručnjacima iz oblasti stručnog obrazovanja i obrazovanja odraslih, zatim nastavnika iz zajednice stručnih škola i onda idu istaknuti predstavnici, komore itd.
Zašto smo to predložili? Znate, Nacionalni prosvetni savet bira Skupština. Podržali smo formiranje saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, to je ipak jedna vrsta specifična obrazovanja, nije loše da postoji Savet i nismo protiv tog saveta, ali ipak, po logici stvari, Nacionalni prosvetni savet je važniji savet. Prirodno je da taj Nacionalni prosvetni savet bira Savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
S druge strane, ne valja da ga bira Vlada. Vlada je jedna institucija koja traje najduže četiri godine. Ona bira jedan savet na šest godina. Doći će neka druga Vlada pa će sve to da promeni. Nekako nije nikakav pandan.
S jedne strane, imamo Skupštinu koja bira važniji Nacionalni prosvetni savet, s druge strane, zašto taj Nacionalni prosvetni savet ne bi imenovao ovaj stručni savet. To se nama čini mnogo logičnijim od ovoga što je predloženo u zakonu.
Vlada amandman nije prihvatila iz meni razumljivih razloga, ali bojim se da to nije dobro za samu Vladu.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik  Momir Marković. Gospodin Martinović.

Ako biste bili ljubazni, gospođo Đukić-Dejanović, da mi kažete koliko je vremena ostalo od poslaničke grupe.
(Predsednik: Još 42 minuta.)
Dame i gospodo narodni poslanici, mislim da je danas 24. jula vrednost srpskog obrazovnog sistema, gospodine ministre, na jedan sebi svojstven način afirmisao dr Vojislav Šešelj u Haškom tribunalu, prilikom izricanja presude za tzv. nepoštovanja suda.
Naime, on se danas veću koje je izreklo presudu predstavio kao dr Vojislav Šešelj, profesor univerziteta, najveći neprijatelj Haškog tribunala.
Time je poslao svojevrsnu poruku svim srpskim intelektualcima da je danas najveći zadatak svakog intelektualca borba protiv novog svetskog poretka, svih njegovih loših strana i borba protiv Haškog tribunala kao jednog svojevrsnog izdanka novog svetskog poretka, koji je negacija prava i pravde.
Kada smo već kod Haškog tribunala i tzv. nepoštovanja suda, vidite, gospodine ministre, koliko je Haški tribunal nepravedan kada su u pitanju Srbi. Pre nekoliko nedelja Haški tribunal je oslobodio ministra kulture u tzv. šiptarskoj vladi na KiM zbog istog krivičnog dela.
Inače, u pitanju je ministar kulture Ramuša Haradinaja, čoveka koji je pobio gotovo sve svoje svedoke i koji je pušten na slobodu, sada je pušten i njegov ministar kulture, a Vojislav Šešelj je danas osuđen na 15 meseci zatvora zbog tzv. nepoštovanja suda. Sada vidite kolika je pravičnost u Haškom tribunalu. Kada objavite knjigu dobijete 15 meseci zatvora, kada ubijete živog čoveka puste vas na slobodu.
Inače, kakav program prosvetni, društveni i politički treba da bude u Srbiji, o tome, gospodine ministre, posvedočio je vladika Nikolaj Velimirović onim svojim čuvenim rečima da treba da imamo školu sa verom, politiku sa poštenjem, vojsku sa rodoljubljem i državu sa božijim blagoslovom.
Srpska radikalna stranka smatra, naravno, kada je reč o obrazovnom sistemu u Srbiji, posebno ovom osnovnom, da mladim naraštajima treba omogućiti versku nastavu. Naravno, ovo što govorim nema neposredne veze sa amandmanom, ali razumećete da i te kako ima veze sa sistemom obrazovanja u Republici Srbiji.
Dakle, mladim ljudima treba omogućiti versku nastavu zato što svaka tradicionalna religija, ne samo hrišćanska, mladim ljudima može da ulije samo odgovarajuće moralne vrednosti, koje u Srbiji danas u velikoj meri nedostaju. Kada bi naš sistem bio malo više vaspitni nego što jeste, onda se u našim školama ne bi dešavale sve ove nesreće i nevolje koje se dešavaju.
Inače, reč obrazovanje treba protumačiti u širem smislu. Ko je obrazovan, a ko je neobrazovan, o tome je opet posvedočio vladika Nikolaj, inače dvostruki doktor nauka, filozofiju je doktorirao u Engleskoj, a teologiju u Švajcarskoj, govorio je nekoliko svetskih jezika i takav čovek je rekao da biti obrazovan znači imati obraza, a onaj ko nema obraza nije obrazovan, pa ma kakvu školu da je izučio i ma koliko znanja da u glavi nosi.
Ono što nedostaje našem obrazovnom sistemu danas jeste to: nedostaje odgovarajući moralni kod. Mi smo kao narod, posebno je to opasno za mlade naraštaje, izgubili one tradicionalne moralne vrednosti koje su nekada postojale.
Nekada je bilo sramota biti izdajnik. Nekada je bilo sramota biti kukavica, nekada je sramota bilo biti dezerter. Nekada je bilo sramota ne boriti se za svoju otadžbinu. Nekada je bilo sramota staviti se u službu tuđina. Danas, nažalost, za mnoge ljude u Srbiji to nije sramota, neki se čak hvale tim svojim nečasnim zanimanjem.
Moram da polemišem sa nekim kolegama narodnim poslanicima, a i s vama, gospodine ministre, zato što ste vi to istakli u načelnoj raspravi o ovom predlogu zakona.
Naime, reč je o vezi između ekonomskog razvoja jedne države i njenog obrazovnog sistema. Ta veza postoji, ali ta veza nije neposredna. Da je ta veza neposredna, onda bi Srbija bila verovatno jedna od najrazvijenijih država na svetu u ekonomskom smislu. Priznaćete, gospodine ministre, mi imamo sjajne ekonomske i finansijske stručnjake, ali šta to vredi kada je privreda Srbije u lošem stanju.
Ono što kao Vlada morate da shvatite, to je da ekonomsku politiku države ne vode profesori ekonomskog fakulteta, nego je vodi Vlada. Mogu profesori fakulteta, mogu studenti, mogu diplomirani ekonomisti da budu stručni i talentovani ne znam koliko, ali ako Vlada vodi lošu ekonomsku politiku, socijalnu, fiskalnu, onda će zemlja da bude u situaciji u kakvoj je danas Republika Srbija.
Ili da posmatramo stvar na drugačiji način, pre izvesnog vremena sam čitao jedno istraživanje o britanskim školama i tamo sam došao do neverovatnih podataka. Oko 90% britanskih srednjoškolaca nikada nisu čuli za Adolfa Hitlera, čoveka koji je bombardovao njihovu zemlju.
Imate još jedan neverovatni podatak da oko 60'% britanskih devojaka koje pohađaju odgovarajuće protestantske verske škole u Engleskoj ne znaju napamet Očenaš. Ne mogu da naglas kažu svih 10 božjih zapovesti, ali Engleska, odnosno Velika Britanija je jedna od najrazvijenijih zemalja sveta.
Naši srednjoškolci, studenti, đaci u osnovnim školama, garantujem vam, a i vi ćete se složiti sa mnom, sto puta su talentovaniji, pametniji i inteligentniji nego njihovi britanski vršnjaci. Šta vredi kada srpska deca žive u sto puta gorim uslovima nego deca u Engleskoj.
Ta veza između obrazovnog sistema i stepena ekonomskog razvoja postoji, ali ta veza može da da rezultate samo ako Vlada vodi odgovornu ekonomsku politiku. Ako Vlada ne vodi odgovornu ekonomsku politiku, onda nijedan zakon o obrazovanju, vaspitanju ili visokom obrazovanju neće dati svoje rezultate i ostaće mrtvo slovo na hartiji.
Ovde moram da kažem nekoliko reči vezano za jednu instituciju koju je pomenula koleginica iz Lige socijaldemokrata Vojvodine, a tiče se Vojvođanske akademije nauke i umetnosti. Iz novina možemo da pročitamo da je vladajuća koalicija izgleda ipak odustala od onog statuta koji je usvojen u Skupštine Vojvodine u oktobru prošle godine i da će neke odredbe tog statuta biti promenjene, ali da će ostati jedna nesrećna institucija koja se zove Vojvođanska akademija nauke i umetnosti.
Vi znate, gospodine ministre, da u svakoj dobro uređenoj državi postoji samo jedna akademija nauka. Francuzi nemaju francusku akademiju nauka i recimo akademiju nauka Normandije, ili akademiju nauka Monaka, kao što ni Španija nema dve akademije nauka, kao što nema ni Italija, ni Velika Britanija. Svaka država ima samo jednu akademiju nauka.
Zašto oni koji guraju statut Vojvodine insistiraju na Vojvođanskoj akademiji nauka? Zato što Vojvođanska akademija nauka treba da ispuni isti zadatak koji je u Crnoj Gori ispunila Dukljanska akademija, da uništi nacionalnu svest kod srpskog naroda u Vojvodini.
Taj zadatak je uradila Dukljanska akademija u Crnoj Gori. Nekada je kad kažete Crnogorac, to vi dobro znate, značilo Srbin iz Crne Gore i to elitni Srbin, najbolji Srbin, Srbin koji se odlikuje najvišim moralnim i etičkim vrednostima, ali onda je Dukljanska akademija nauka i umetnosti, ljudi poput Jevrema Brkovića, koji danas izmišljaju novi crnogorski pravopis rekli – ne, biti Crnogorac znači biti pripadnik jedne nacije koja je potpuno različita od srpske.
Sada srpska deca u Crnoj Gori uče falsifikovanu istoriju. Sada u Crnoj Gori uče da je Njegoš po nekima bio agent Kominterne, po nekima da je bio privrženik Vatikana, samo nije bio srpski pravoslavni vladika. Sada hoće i Njegoša da ispišu iz srpstva. Samo je pitanje gde hoće da ga upišu, da li u tu Dukljansku akademiju, da li u neku novu kominternu ili će da ga proglase za vatikanskog kardinala.
Taj isti zadatak ima Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, da od Srba u Vojvodini stvori novu naciju, Vojvođane.
Gospodine ministre, i sad da zavirite u bilo koju javnu ustanovu u Vojvodini čiji je osnivač Skupštine Vojvodine, u onoj dokumentaciji koju popunjavaju ljudi koji prvi put zasnivaju radni odnos, kod upitnika o nacionalnoj pripadnosti imate mogućnost da se ljudi izjašnjavaju kao Vojvođani. Sada je to neka nova nacija.
Šta treba da uradi Vojvođanska akademija nauka i umetnosti? Da falsifikuje istoriju, da kaže da u Vojvodini ne žive Srbi, nego žive neki Vojvođani, da tamo više ne postoji SPC, nego vojvođanska.
Slušao sam neke nazoviteoretičare koji kažu – crkva u ovoj užoj Srbiji, i crkva u Vojvodini nisu isto. Ove crkve u Vojvodini po svom arhitektonskom, odnosno stilskom izgledu nisu iste kao crkve južno od Save i Dunava.
Vodite računa, ako ostane Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, garantujem vam da za 50 godina Srbi će u Vojvodini biti nacionalna manjina, kao što su danas Srbi nacionalna manjina u Crnoj Gori.
To sada vama izgleda smešno. Da je neko pre 50 godina rekao da će Srbi biti manjina u Crnoj Gori mnogi bi se smejali.
Nažalost, danas je to jedna tragična činjenica. Nemojte da se smejete na realnu opasnost da će možda za 50 godina Srbi biti nacionalna manjina u svojoj rođenoj državi, da će biti manjina u jednom delu te države koja se zove AP Vojvodina.
Zato ovi koji guraju statut Vojvodine insistiraju da ostane Vojvođanska akademija nauka i umetnosti, zato što se želi potpuno uništenje nacionalne svesti i kod srpskog naroda u Vojvodini. Nećete naći možda dva ili tri Mađara, Slovaka, Rumuna ili Hrvata u Vojvodini da se izjašnjavaju kao Vojvođani. Ne, Hrvat je Hrvat, Mađar je Mađar, Slovak je Slovak. Samo su Srbi Vojvođani, kao što su Srbi nekada bili Jugosloveni i kao što su bili Srbi nekada bili komunisti. Ta opasnost preti Srbima koji danas žive u Vojvodini.
Ako išta budete mogli da učinite da se promeni u statutu Vojvodine, promenite onu najopasniju instituciju, a to je Vojvođanska akademija nauka i umetnosti. Budite sigurni, gospodine ministre, već sada se spremaju timovi krajnje zlonamernih istoričara, pravnika, sociologa koji su spremni da falsifikuju istoriju srpskog naroda u Vojvodini, da stvore neku novu naciju i da na taj način pruže neki nazovinaučni osnov za odvajanje Vojvodine od Srbije.
Dame i gospodo narodni poslanici, nisam rekao da ste se smejali vi, gospodine ministre, nego kažem da u srpskoj javnosti ima ljudi, političara koji se smeju kada kažete da postoji mogućnost da Srbi u Vojvodini budu nacionalna manjina, kao što su se neki smejali da će nacionalna manjina u Crnoj Gori biti Srbi. Znam da se vi ne smejete, kao Srbin iz Crne Gore vi biste poslednji trebalo da se smejete.

Na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Goran Mihajlović, koji želi reč. Izvolite.

U cilju razvoja, obezbeđivanja i unapređivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji novi zakon, odnosno Predlog zakona predlaže dve vrste saveta, odnosno institucija koje bi ovo pratile, i to Nacionalni prosvetni savet, kao institucija strateškog karaktera, čiji je zadatak da donosi dugoročnu strategiju obrazovanja i vaspitanja, i Savet za stručno obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih, koji se formira za srednje stručno obrazovanje, za obrazovanje odraslih i obrazovanje uz rad.
Ova dva saveta normalno je da treba zajedno da deluju i da usklađuju svoj rad. Članovi 14. i 15. predviđaju proceduru za izbor i sastav Saveta za stručno obrazovanje i vaspitanje. Član 15. konkretno propisuje da u ovaj savet za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih treba da uđe 21 član i navodi se da se predsednik i članovi Saveta imenuju. Ne biraju se, nego se imenuju od strane Vlade iz reda istaknutih predstavnika privrede, zanatlija, udruženja poslodavaca, kao i stručnjaka iz oblasti stručnog obrazovanja.
Moj amandman se odnosi na ovu činjenicu. Predložio sam brisanje ovih reči, ''stručnjaka iz oblasti srednjeg obrazovanja'', jer je valjda logično da u srednjim stručnim školama rade nastavnici koji su po automatizmu i stručnjaci za tu oblast u kojoj rade, pa je suvišno da ove reči stoje u ovom članu. Jer ovako ispada da oni koji rade mogu biti stručnjaci ili da nisu stručnjaci, što znači čisto iz formalno-pravnih razloga sam predložio brisanje ovih reči – stručnjaka iz oblasti stručnog obrazovanja (član 15. stav 2).

Da li još neko želi reč? Ako ne, na član 15. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević.
Reč ima narodni poslanik Slađan Mijaljević.