Član 16. govori o nadležnosti Saveta za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih.
U tački 3) stava 1. kaže da ovaj savet predlaže ministru, između ostalog, u podtački (9), odobravanje učenika i nastavnih sredstava za stručne predmete.
Mi mislimo da to treba da stoji "uz prethodno pribavljeno mišljenje predstavnika zajednica srednjih stručnih škola", jer ko bi bolje znao kakvi problemi mogu nastupiti u primeni onoga što im nalažu propisi nego upravo ovi ljudi?
Vi ste svima nama, gospodine ministre, odgovorili, Vlada u stvari i vi, da amandman ne treba prihvatiti jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona. U tome i jeste problem što vam koncepcija zakona nije dobra.
Vi znate, gospodine ministre, još iz vremena kada ste bili narodni poslanik, kako smo ocenjivali zakone na koje se podnese ovoliko amandmana. Ovaj predlog zakona ima 185 članova, a podneto je 200 amandmana, i to ne samo od poslanika opozicije, već i od poslanika vladajuće većine i od strane nadležnog odbora. To bi trebalo da vam govori nešto o tome da vam ta koncepcija koju branite nije dobra.
Neko je danas od kolega rekao da značaj vašeg Ministarstva i ministra prosvete može biti od izuzetnog značaja. Ali, želim da vas podsetim i na onu drugu stranu, da niko ne može naneti štetu jednom društvu više nego loš obrazovni sistem, počev od predškolskog do visokoškolskog, niti ijedan ministar u Vladi može naneti toliko štete jednom društvu koliko ministar prosvete.
Zato što ono što ste uništili, što uništavate, što je uništeno od 2000. godine u materijalnom pogledu, industrijska proizvodnja, poljoprivreda itd., sve te materijalne vrednosti, jedna stvarno odgovorna i dobra vlada u budućnosti moći će da ispravi i ispraviće sa dosta muke, ali mnogo toga može da se popravi. Ali, ono što se uništi ovakvim zakonima, uništavaju se generacije i to je nenadoknadiva šteta.
Vi znate, ne želim da budem maliciozna i znate da takva nisam, kako smo komentarisali onaj čuveni Gašin predlog, ovo mu je sedma izmena na ovaj ili onaj način, i to govori o tome koliko to nije dobar zakon u osnovi.
Vi, iako ste mnogo mlađi od mene, školovali ste se kao i ja u istom onom sistemu obrazovanja za koji mi tvrdimo da je bio odličan, možda je mogao u jednom delu, uvek može bolje, da se dogradi, da se popravi.
Mislim da nemate razloga, kao i ja, kao i sve kolege koje su se u to vreme obrazovale, da ne budete ponosni na znanje i obrazovanje koje ste stekli u tom prethodnom sistemu obrazovanja koji vi pokušavate na silu da menjate. To nije dobro.
Čuli ste sve o Bolonjskoj deklaraciji od kolege Martinovića, gde se sve ne primenjuje. Mi se uvek dičimo nečim od čega se svi drugi ograđuju i verujte da sam, sećajući se vas iz vremena kada ste kritikovali ove zakone, od vas lično očekivala mnogo bolji i mnogo manje štetan zakon za buduće generacije.

Iskorišćeno je dva minuta od vremena poslaničke grupe, preostalo vreme na raspolaganju je tri minuta i 45 sekundi.
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Buha.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Krstin.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Nikola Savić.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 17. Predloga zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i to tako da se ukida Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Zbog čega?
Pre svega, SRS smatra da je suvišno, pogotovo u ovim ekonomskim uslovima, uvoditi još jedno administrativno telo, a vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja naravno treba da postoji, ali to vrednovanje najbolje će izvršiti tržište i u ovom slučaju, mnogo pominjani primer naših predstavnika, odnosno naših učenika u Meksiku, gde su pokazali izuzetna znanja, znači to je vrednovanje.
Ne samo to, nego vrednovanje se može izvršiti i na neke druge načine, u zavisnosti od toga ako nekad bude privreda radila videće se da će neke škole ili neki fakulteti imati veću prohodnost pri zapošljavanju, zbog toga što je praksa pokazala da su njihovi učenici, odnosno studenti pokazivali bolja znanja.
Treba ukinuti ovaj zavod i zbog nekih drugih stvari. Ovde u obrazloženju zakona stoji da njegov rad treba da se usaglasi i sa aktivnostima vezanim za evropske integracije. Smatram da ovako nešto ne treba da stoji u zakonu, jer ako se desi, možda će nekad da se desi da se te evropske integracije završe, a ostaće ovo da stoji u zakonu, onda samo zbog te činjenice, samo zbog te činjenice biće neophodne da se menja zakon. Neka stvar koja je prolazna kategorija, prolaznog karaktera, ne treba da stoji u zakonu.

Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Slobodan Samardžić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Reč ima narodni poslanik Zoran Šami.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća, ako prekardašim dva minuta, vi ćete na račun predstavnika grupe da mi merite vreme.
Obrazložiću i ovaj amandman, ali istovremeno i amandman koji smo podneli na sledeći 18. član, koji je posledica ovog amandmana, pa nema razloga dva puta da obrazlažem.
Poslanici DSS podneli su amandman, sad sam shvatio, koji je isti kao i amandman kolege Savića. Mi predlažemo da se sa spiska ovih zavoda izbriše zavod pod tačkom 2), da se zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja naprosto ukine.
Smatramo da je dovoljno da jedan kvalitetan zavod, kakav je inače Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, ostane, a da u okviru svojih poslova, i to je sad predlog u članu 18, pored predviđena tri centra, koja je inače zakon predvideo da ima, da se uvede centar za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ne mislimo da je neophodno da postoji poseban zavod.
Mislim da se na taj način smanjuju troškovi. Nismo protiv formiranja novih institucija kada za to postoji neko opravdanje, ali mislim da je u ovom slučaju, zadržavanje i zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, dosta mutna motivacija uopšte zašto bi ta institucija postojala.
Mislim da je dovoljno zadržati samo jedan zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, a u okviru njega, pored postojeća tri centra, i to je naša izmena u članu 18, uvesti centar za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao četvrti centar.
Vi ste taj amandman odbili. Mislim da to nije dobro i mislim da je ovo rešenje koje su predložili poslanici DSS nesumnjivo bolje.
Sada na kraju, dozvolite mi da budem, gospodine ministre, malo dosadan. Opet ću da vas vratim na amandman na član 4. i da vas zamolim da ili prihvatite taj amandman ili da sad odgovorite zašto nećete da ga prihvatite.
Podsećam, pored svih 15, čini mi se, tačaka koje su nabrojane ovde, šta su ciljevi obrazovanja i vaspitanja, mi smo predložili još jednu tačku, jer to ne piše u ovih 15 tačaka, ne piše eksplicitno, ne piše mislim čak ni implicitno, a to je, podsetiću, negovanje i razvoj patriotizma, kao i istorijskih, kulturnih i socijalnih vrednosti države Srbije.
Ostajem pri tome da je ovo neophodno uneti u zakon. Ostajem pri tome da je neophodno da đaci u školi, a rekao sam, čak mislim i u predškolskoj ustanovi, primereno godinama, počnu da neguju ljubav prema svojoj domovini. Apsolutno ne razumem što ovaj amandman nije prihvaćen.
Ako i dalje ostajete pri tome da ga ne prihvatate, molim vas da date poslanicima DSS obrazloženje. Danas se više neću javljati, pa vas molim da to onda odmah uradite.

Od vremena na raspolaganju ovlašćenog predstavnika potrošeno je dva minuta i 33 sekundi, pa je na raspolaganju osam minuta i 30 sekundi.
Na član 18. amandman je podnela poslanica Radica Jocić.
Vlada i Odbor za prosvetu su prihvatili ovaj amandman, Zakonodavni odbor smatra da je amandman pravno moguć, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo zakona.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Slađan Mijaljević.

U članu 18. stav 2. menja se i glasi: ''Zavod iz stava 1. ovog člana u svom sastavu ima organizacionu jedinicu (centar), koja se bavi razvojem programa i udžbenika, stručnim obrazovanjem i obrazovanjem odraslih, profesionalnim razvojem zaposlenih u obrazovanju.''
Amandmanom se predlaže izmena navedenog člana predloga zakona zato što pored dva saveta postoje dva zavoda, a svaki zavod ima po tri centra, plus neograničeni broj stručnih timova školske uprave.
Jedinice lokalne samouprave mogu ovim zakonom takođe da formiraju centre za stručno usavršavanje. Ako se ovome doda i Pokrajina Vojvodina, koja ima poseban sekretarijat, sve ovo predstavlja veliko opterećenje za budžet Republike Srbije, broj centara raste, a broj učenika stalno opada. Broj centara i agencija se zakonom povećava, što je apsurdno.
U obrazloženju Vlade stoji - amandman se ne prihvata jer bi se koncentrisanjem nadležnosti u okviru jednog centra dovelo u pitanje kvalitetno i efikasno ostvarivanje stručnih poslova iz nadležnosti zavoda.
Radi se konceptualnoj razlici i to političko-ekonomskog tipa.
Mi smo protiv decentralizacije po svaku cenu i to na uštrb kvaliteta, a u ekonomskom smislu otvaranja velikog, čak prevelikog broja radnih mesta koja se finansiraju iz raznih budžeta: republičkog, lokalnog itd.
Tako da smatramo da bi trebalo da se malo više pažnje obrati na kvalitet, a manje na kvantitet, jer ne moramo po svaku cenu zapošljavati partijske saradnike i aktiviste.

Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Žarko Korać, Nebojša Ranđelović i Nenad Prokić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo poslanik Veroljub Arsić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, amandman koji sam podneo na član 18. u stvari je posledica amandmana koji je podneo narodni poslanik Oto Kišmarton na član 17. Predloga zakona.
Mogu da kažem da se amandman odnosi na to da izgleda da kad god se neki zakon donosi svako ministarstvo koristi priliku da u taj zakon ubaci umnožavanje državne administracije.
Član 18. odnosno taj stav 3. za koji sam tražio da se briše, odnosno da se menja, odnosi se na Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Taj zavod, kako je to predvideo zakon, može da ima još i organizacione jedinice centre, i to centre za razvoj programa i udžbenika, centar za stručno obrazovanje i obrazovanje odraslih, centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. U sledećem stavu se kaže: "Zavod iz stava 1. ovog člana može da ima i drugi organizacione jedinice, u skladu sa statutom".
E sad, gospodine ministre, u redu, niste prihvatili moj amandman, ali zašto ste onda nabrojali ova tri centra? Mogli ste jednostavno i da napišete - zavod iz stava 1. ovog člana ima svoje organizacione jedinice u skladu sa svojim statutom i da tu priču završimo.
Čini se da je ovde cilj samo umnožavanje administracije i to se već vidi kada je u pitanju centar za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Ako se pogledaju nadležnosti tog centra možete da vidite da su one, maltene, identične nadležnostima koje ima Nacionalni prosvetni savet.
Međutim, sva tri amandmana, i na član 17, i na član 18. i na član 22, koje je podneo narodni poslanik Igor Bečić, imaju sledeće obrazloženje: "Amandman ne treba prihvatiti jer nije u skladu sa koncepcijom Predloga zakona. Neophodno je da postoje nezavisne ustanove sa razgraničenim nadležnostima. Zavod za unapređenje i obrazovanje vaspitanja priprema nastavne planove i programe i druge propise iz nadležnosti Ministarstva".
Ovo meni, gospodine ministre, kako ovi Evropejci vole da kažu, može slobodno da se zove i agencija. Samo ste malo drugačije krstili jednu državnu agenciju. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja stručne poslove u oblasti praćenja i vrednovanja stepena ostvarenosti opštih principa, ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standardna postignuća, odnosno kvaliteta obrazovanja i vaspitanja.
Šta će onda da radi Nacionalni prosvetni savet? Ako pogledamo malo u određenim tačkama i podtačkama nadležnosti, videće se da su neke potpuno identične, a neke su isto to samo malo drugačije napisano. Treba da se prestane sa ovom praksom koja je uvedena otkada se desio taj 5. oktobar, da se državna administracija neprestano umnožava.
Još nešto, za ove koji se stalno hvale evropskim dostignućima i standardima i vrednostima, moram da im kažem da u te evropske standarde dostignuća i vrednosti pripada i ono što je srpska kultura, što je srpska tradicija, što su srpska dostignuća, što je srpska civilizacija.
Kada sam bio jednom prilikom u delegacije Skupštine Srbije u Strazburu, više puta skoro svaki sa kojim smo razgovarali opominjao nas je da se svega toga što je naše ne odričemo, nego da to naše uklapamo sa ostatkom Evrope.
Nažalost, čini mi se da je ovde situacija sasvim obrnuta. Mi se našeg svega odričemo i prihvatamo sve njihovo zdravo za gotovo, a tamo su nam lepo rekli, za razliku od ovih ovde, da se ne odričemo čak ni prava da dokumenta koja dobijamo, dobijamo na srpskom jeziku, što nažalost vidim da ovde čak i neki ministri neće da koriste i prihvate u srpskom parlamentu.
Vodite o tome računa, gospodine ministre, jer svaki zakon kada se donese, a pogotovo ovi iz prosveta, a smatram da je to mnogo važniji zakon nego zakon o budžetu, ili zakon o ministarstvima, zato što po tom zakonu naša deca treba da završe školu, treba da počnu da žive i da rade, da stvaraju svoje porodice, a ovaj zakon treba da im omogući kvalitet. Samo sumnjam da sa ovom i ovolikom državnom administracijom, koja se neprestano forsira, novca ostaje za kvalitetan rad sa našom decom.

Tri minuta i 25 sekundi od vremena za ovlašćenog predstavnika i preostaje vam još pet minuta.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Šami, Donka Banović, Slobodan Samardžić, Aleksandar Pejčić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Riza Halimi. Zakonodavni odbor nije razmotrio ispravku.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milovan Radovanović. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Milovan Radovanović.