Na član 62. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, gospođo Radeta.

„Punoletno lice koje izvrši obljubu ili sa njom izjednačen polni čin sa maloletnim srodnikom po krvi u pravnoj liniji ili sa maloletnim bratom, odnosno sestrom, kazniće se zatvorom“, vi kažete šest meseci do pet godina, mi mislimo da ovde treba da se poveća kazna i da bude – od tri do osam godina.
Interesantno je obrazloženje Vlade zašto naš amandman nije prihvaćen. Kažete: „Amandman se ne prihvata iz razloga što je rešenjem iz Predloga zakona već izvršeno pooštravanje kazne za ovo krivično delo srazmerno povećanoj visini kazne i za ostala krivična dela“. Šta znači ovo vaše obrazloženje?
Znači, vi ste to zacrtali ili vam je neko izdiktirao, to je sveto pismo i to ne sme da se pomera.
Mogli ste da date neko suvislije obrazloženje ako ne želite da povećate kaznu za ovo krivično delo, a verujem da celokupna javnost Srbije bi bila za to da se prihvati ovaj amandman koji smo mi predložili. Jer, dozvolićete, teško je naći teže krivično delo od ovog krivičnog dela kada se vrši rodoskvrnjenje, odnosno obljuba maloletnog srodnika po krvi u pravoj liniji ili u pobočnoj liniji između brata i sestre.
Nažalost, to je takođe izgleda posledica našeg hrljenja bez ikakvih kriterijumima prema evroatlantskim integracijama i sve češće se ovo krivično delo dešava u Srbiji, kao posledica toga da je srpska porodica, kao osnovna ćelija društva, u ozbiljnoj krizi.

Na član 62. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Travar-Miljević. Da li neko želi reč? Ne.
Na član 65. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić. Izvolite.

Član 65. Predloga zakona odnosi se na član 205. Krivičnog zakonika i naravno sve se to odnosi na krivično delo razbojnička krađa, vrlo specifično delo krađe.
Za razliku od predlagača, izmena i dopuna ovog zakona, mi tražimo strožu kaznu za ovo krivično delo, upravo zbog načina na koji se to radi.
Naravno, krađa kao osnovno delo ima svoje pojavne oblike i svoje kvalifikacije, koje su sagledane u prethodnim članovima ovog zakona. Onda se stvarno postavlja pitanje zašto Vlada ne prihvata ovakav predlog, gde tražimo da se u borbi protiv kriminala pojačaju te sankcije?
Onda smo stvarno došli do zaključka – da to Vladi ne odgovara, iz jednog prostog razloga što razbojnička krađa može da bude Alibaba i 40 razbojnika i oni mogu, čak i na takvim mestima kao što je Narodna skupština da se hvale kako su ukrali ostavke, izjave i da sud ništa ne pokreće.
Verovatno u prenosnom smislu to ima nekakve veze sa razbojničkom krađom, zbog organizovanosti grupe, ali ako znamo da iza toga stoji Oli Ren, NATO pakt i ovi drugi sponzori života i smrti u Srbiji, onda za tu vrstu krivičnog dela, za to političko razbojništvo nema nikakve sankcije. Radi se pre svega o koalicionim kapacitetima, potencijalima, pa bez obzira što tenk ima akumulator od šest ampera.
Neko želi da bude tenk, da ga svi doživljavaju kao tenk, ali šta – ima problem, akumulator mali, samo šest ampera? Kad se gurne ključ, ne može ni da se upali tenk. Tu dolazi Vlada Republike Srbije.

Na član 66. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Izvolite, gospođo Pop-Lazić.

Za krivično delo razbojništva SRS traži povećanje kazni.
Naime, u članu 66. stavu 1. reči „zatvorom od tri do 15 godina“ tražimo da se zamene rečima „zatvorom od 15 do 20 godina“.
Ovde imamo „najmanje pet godina“ i za jedan i za drugi slučaj, a mi tražimo da to bude najmanje 10 godina, i to je jedino, čini mi se, ispravno, ukoliko želimo da zaista ostvarimo i prevenciju i kaznenu politiku odvraćanja od ovako teškog krivičnog dela.
Ali, oni koji su išli u Brisel na sastanak sa Oli Renom, tvrdivši da je jedni uslov za to bio da niko o tom sastanku ništa prethodno ne sazna, slagali su to jer je Vuk Jeremić sam izjavio da je Ministarstvo inostranih poslova bilo konsultovano oko toga i da je moralo da bude konsultovano.
Sad bi oni hteli da idu u Vašington preko Moskve, ali nema voza koji preko Moskve vodi za Vašington, tako da to teško može da bude. Američka administracija, onaj ko je plaća uvek javno proziva i poziva da dođu, tako da je izvesno da ovde određena ličnost ima poziv od američke administracije, samo će to teško moći da uradi preko Moskve.

Na član 74. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo, SRS ulaže amandman i smatra da je kod krivičnog dela iznude takođe potrebno pooštriti kazne. Naime, zakonodavac je donošenjem ovog predloga, u stvari predlagač, a zakonodavac prethodnog važećeg zakonika je predvideo blage kazne.
SRS smatra da je potrebno da se u stavu 2. reč „tri“ zameni sa „pet“. Znači, sa tri godine pooštrila bi se kazna na pet godina. U stavu 4. „najmanje pet“ mi predlažemo da se zameni sa „najmanje 10 godina zatvora“.
Ovo zbog toga što se takođe radi o veoma krivičnom delu, o veoma važnom zaštićenom objektu. Prema tome, mi SRS smatramo da za ova krivična dela o kojima je bilo reči treba kazne pooštravati i ne dozvoliti više da građani imaju tolike štetne posledice.
Gospođo predsedniče Đukić-Dejanović, moram da skrenem pažnju i da ukažem na veliki propust predlagača. Zašto nije uključena advokatura u izradi ovoga teksta zakona kada je u pitanju oblast krivičnih sankcija i zašto nije u tom delu učestvovala advokatura, posebno kada je u pitanju Zakonik o krivičnom postupku, pa i Krivični zakonik?
Advokatura mora da ima učešća, sedam i po hiljada advokata u Srbiji. Kod zakonika o Krivičnom postupku u završnoj fazi nije učestvovao šef tog tima koji je prethodno bio, koliko imam saznanja, na čelu te grupe za izradu ovih zakona.

Na član 75. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić. Izvolite.

Dakle, da nastavimo priču sa gospodinom Homenom. Mi, kao što sam već rekao, predstavnici SRS tražimo da se za najteža krivična dela povećaju kazne.
Vi se sigurno, gospodine Homen, pitate zbog čega naša država nema uspeha u borbi protiv narko-mafije. S jedne strane, zbog toga što oni koji bi trebalo da jure izvršioce ovih teških krivičnih dela u stvari diluju drogu. S druge strane, zato što je NATO pakt zagospodario Avganistanom, koji je najveći proizvođač droge, preko KiM koje drže šiptarski teroristi, Amerikanci, kao i EU, oni snabdevaju tržište EU, a naravno i tržište Srbije.
Međutim, vi znate da je narko-mafija jedna međunarodna organizacija, kao što je i međunarodni terorizam faktor koji niko ne može da ospori. Institucije koje bi u Srbiji trebalo da se bore protiv ove narko-mafije ne mogu da se bore. Navešću vam primer da ste vi, po nalogu SAD 2003. godine, a nakon ubistva premijera Đinđića, ukinuli Drugu upravu Bezbednosne informativne agencije, faktički ste je ukinuli, koja se bavi obaveštajnim radom, tzv. zagraničnim ili prekograničnim delovanjem, dakle, prikuplja podatke u inostranstvu, između ostalog i o narko-mafiji, teroristima itd.
Dragan Filipović je u svojoj knjizi „Anatomija globalističkog smrada“ izneo ove podatke. Inače, on je bio treći čovek resora državne bezbednosti i načelnik obaveštajne uprave resore državne bezbednosti i visoki funkcioner Bije.
Dakle, on navodi da 2003. godine po nalogu Amerikanaca obaveštajnoj upravi je zabranjeno da se bavi obaveštajnim radom. Ona faktički postoji formalno, ali se ne bavi obaveštajnim radom. Isto tako, zaposleni u toj upravi nemaju zvanje ovlašćenog službenog lica. Dakle, oni ne mogu nikoga da privedu na informativni razgovor.
To morate da promenite. Takođe, smatram da je to učinjeno kako se ne bi ispitale sve okolnosti oko ubistva premijera Đinđića i za eventualnu organizaciju tog ubistva u inostranstvu.