Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 2. amandman je podneo poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Sreto Perić.

Zakon o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, kao i izmene i dopune tog zakona, trebalo je u osnovi da budu mnogo rigoroznije, jer od ovog preti velika opasnost državi Srbiji.
Intervenisao sam na član 53. osnovnog zakona amandmanom na član 2, gde se predviđa da službeno lice koje radi u Upravi za sprečavanje pranja novca, pored legitimacije, imaće i službenu značku sa identifikacionim brojem. U suštini, to nije nešto na šta bi trebalo intervenisati. Postoji stav 2. ovog člana, gde se kaže da obrazac službene legitimacije i izgled službene značke propisuje ministar.
SRS principijelno se zalaže da se to u ime ministra prenese u nadležnost državnog organa. Ustav, Zakon o državnoj upravi, Zakon o ministarstvima, već sam juče istakao, ne prepoznaje ministra kao državni organ, jer on to i nije, nego je ministarstvo državni organ. Stoga bi to trebalo da bude u nadležnosti ministarstva.
Koliko su nam odgovorni ministri, najbolje pokazuje jučerašnje i današnja sednica, na kojoj se raspravlja u pojedinostima o veoma važnim zakonima, zakonima koji regulišu krivičnu problematiku, pa evo sada i sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, a ministra ovde nema.
Smatramo da ovaj amandman treba prihvatiti, jer on je principijelan stav SRS prema ovom problemu.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 3. amandman je podneo poslanik Mirko Munjić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Mirko Munjić.

Amandmanom je traženo da se zakonski minimum od 20 hiljada podigne na iznos od 100 hiljada. Ako pogledamo predloženi raspon između zakonskog minimuma i maksimuma, videćemo da je on u odnosu jedan prema 10.
Postavlja se pitanje hoće li ovaj raspon kazne, a posebno iznos zakonskog minimuma, preventivno uticati na potencijalne učinioce krivičnih dela. Predvideli ste 20 hiljada kao zakonski minimum. Šta znači kazna od 20 hiljada dinara za one koji će očigledno svesno i namerno hteti i vršiti inkriminisane radnje za koje je kao zakonski minimum predviđena.
Predvideli smo da taj raspon bude od 100.000 do 200.000, svesni činjenice da ni iznos zakonskog minimuma od 100 hiljada neće adekvatno, odnosno 100% učiniti da do vršenja ovih dela ne dođe. Smatramo da je iznos kud i kamo adekvatniji.
Međutim, vama prevencija nije bitna. Zaštita oštećenih takođe. To se pokazuje na mnogim slučajevima prilikom donošenja određenih zakona iz oblasti pravosuđa, a to smo imali priliku da vidimo. Tako ste, na primer, predvideli u jednom zakonu da učiniocu krivičnog dela može da se ostavi deo imovine koji je stekao krivičnim delom ukoliko nema sredstava za svoje izdržavanje.
Ovde se postavlja pitanje koga vi u stvari štitite ovde, da li počinioca krivičnog dela ili oštećene. Svestan činjenice da vama dokazati, odnosno pokazati da treba neki amandman prihvatiti, predstavlja zaista ono što se u latinskom kaže probatio diabolica ili đavolsko dokazivanje. Toga smo i mi svesni.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Slađan Mijaljević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima poslanik Mijaljević.

Podneo sam amandman da se u članu 3. stav 2. reči "od 20.000 do 200.000 " zamene rečima "od 100.000 do 200.000".
Imajući u vidu propisani iznos kazne za pravna lica u članu 88. stav 1. zakona, smatramo da je adekvatna kazna za odgovorno lice u pravnom licu između 100.000 i 200 hiljada dinara. Dakle, ako je već utvrđeno da je neko počinio krivično delo pranja novca da bi se finansijski pomagale terorističke akcije, a velika većina terorističkih akcija su usmerene na imovinu i ljudske živote, potrebna je i adekvatna kazna.
Zamislite primer da je neko kroz pranje određene količine novca zaradio milion evra i tako omogućio da se počini teroristički akt koji prouzrokuje štetu od nekoliko desetina i stotina miliona evra i nekoliko desetina i stotina ljudskih žrtava, kazniće se sa 20 hiljada dinara do 200 hiljada.
Da li vam se ne čini da je jako velika disproporcija između počinjene štete i kazne, a toliko se naša smušena vlast upinje da stane u red boraca protiv terorizma, naročito zbog stanja u našem okruženju i u našoj južnoj pokrajini, evo u poslednje vreme i na jugu Srbije. Međutim, čini mi se da ne uspevaju da se najbolje snađu u ambijentu koji nas okružuje, tako da mi ovim amandmanom predlažemo i pružamo pomoć da se kazna pooštri.

Da li se još neko javlja za reč?
Ako ne, na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović. Da li neko želi reč? (Da.)

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsedavajuća, verujem da se svi možemo složiti oko činjenice da je kaznena politika u Srbiji neefikasna i neadekvatna. Amandman koji sam podneo u ime SNS je u vezi sa odgovornošću lica u pravnom licu, kojim se predviđa povećanje kazni sa 30 hiljada do 300 hiljada u odnosu na predlog Vlade od 20 hiljada do 200 hiljada.
Ovaj amandman je inače, dame i gospodo poslanici, bio svojevrsni eksperiment koji je trebalo da proveri spremnost i iskrenost Vlade u vezi sa kaznenom politikom. Na koji način?
Na svaki amandman koji sam podneo u ovom setu pravosudnih zakona, a vezano za kaznenu politiku, dobio sam odgovor koji je u suprotnosti sa prethodnim obrazloženjem koji mi je Vlada dostavila. Tako da u obrazloženju na ovaj amandman Vlada ne prihvata amandman iz razloga što je zakonom propisano da odgovornom licu može biti propisana kazna u iznosu do 200 hiljada, što znači da zakon ne dozvoljava veću kaznu.
Kada sam vam na Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika predložio drugačiju kaznu, odnosno nešto blažu, odgovor koji sam dobio je da je intencija Vlade pooštravanje kazne.
Pre svega, prvo pitanje bi bilo da li Vlada uopšte zna šta su njene intencije? Ako jednim zakonom predviđa povećavanje, jednim ne dozvoljava povećanje, onda se poziva na to kako je intencija povećavanje kazne, drugim, ne, nećemo povećavati kazne. Da li vi uopšte smatrate da kaznena politika ne može da bude u funkciji prevencije sankcije, niti može da bude efikasna u borbi protiv različitih oblika kriminala? Ako je tako, zašto ste povećavali kaznu u izmenama i dopunama Krivičnog zakonika?
Sada bih želeo da izvučem paralelu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnom informisanju. Delimično ću vam, nadam se, pomoći oko toga šta su vaše intencije, pošto čini mi se da vi još uvek to niste sasvim, ili se barem u okviru Vlade i ministarstava, niste dogovorili između sebe.
Dakle, evo čista paralela, izmena zakona o sprečavanju pranja novca predviđa kazne od 20.000 do 200.000 za odgovorno lice u pravnom licu, od 500.000 do 3.000.000 za pravno lice, dok u Zakonu o javnom informisanju kazna se kreće od 200.000 do 2.000.000 za glavnog i odgovornog urednika, odnosno 1.000.000. dinara do 20.000.000 miliona za pravno lice plus neke zaštitne mere obavljanja delatnosti.
To znači, praktično, da ako neko prozove ministra Mlađana Dinkića, što čini mi se da jeste bila namera zašto se izmenio Zakon o javnom informisanju, biće kažnjen sa 20.000.000, a ako se neko bavi pranjem novca i finansiranjem terorizma biće kažnjen sa 2.000.000. E sad, građani Srbije pre svega treba da postave sebi pitanje - šta je politika ove Vlade i šta su prioriteti ove Vlade koja treba njih da predstavlja? Da li je to borba protiv pranja novca i finansiranja terorizma ili zaštita lika i dela svemogućeg ministra opšte prakse Mlađana Dinkića?

Iskorišćen je jedan minut od vremena na raspolaganju poslaničke grupe Napred Srbijo, tako da sada raspolažete sa četiri minuta. Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podnela narodna poslanica Jorgovanka Tabaković. Da li neko želi reč? (Da.)

Hoćete mi samo reći koliko imam vremena? Znači četiri od grupe i od ovlašćenog? Koliko imam ukupno?