Na član 82. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pravna teorija u sankciji prepoznaje dve komponente: represivnu i preventivnu. Iz tog razloga smo logično član 47. zakona krenuli sa povećavanjem  dužine trajanja kazni.
Ovaj amandman koji je podnela SRS odnosi se na ovlašćeno iznošenje kulturnih dobra u inostranstvo, pa se kaže – ko iznese ili izveze u inostranstvo kulturno dobro ili dobro koje uživa prethodnu zaštitu, bez prethodnog odobrenja nadležnog organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Predlažemo od tri do osam godina.
U stavu 2. – ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u odnosu na kulturno dobro od izuzetnog ili velikog značaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. Mi predlažemo od pet do osam godina.
Evo predlog državnom sekretaru Ministarstva pravde je da vidi da su rasponi u ovim kaznama daleko prihvatljiviji, daleko praktičniji, ali ovde smo imali posebnu potrebu da intervenišemo u ovom članu zato što u poslednje vreme se iznose dobra iz cele Srbije, a posebno sa KiM.
Nestanu li kulturna dobra, nestajemo i mi kao narod. Političke stranke mogu da nestanu, ali Srbija i građani Srbije ne smeju nikada ni pod kojim uslovima nestati.

Na član 95. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić. Izvolite.

Ovim amandmanom pokušavamo da dodatno pooštrimo zaprećenu kaznu zatvora za krivično delo neovlašćene proizvodnje, držanja i stavljanja u promet opojnih droga.
Ono što je malopre važilo za krivično delo obljuba nad detetom u pogledu težine i društvene opasnosti dela, ako nam život uopšte dozvoljava da tako nešto upoređujemo, važi i za ovo krivično delo, krivično delo proizvodnje, držanje i stavljanje u promet opojnih droga.
Ono što najviše karakteriše ovo krivično delo jeste učestalost, izvršenje u povratu i društvena opasnost ovog dela. Okolnost da se ovo krivično delo u najvećem broju slučajeva vrši u povratu čini ga posebno opasnim i posebno teškim. Kod ovog krivičnog dela sigurno u 70% slučajeva važi ono pravilo da ma kako vučicu hranio ona se za šumu sprema. U prevodu – povrat u izvršenju ovih krivičnih dela je vrlo čest.
Imajući u vidu principe individualne i generalne prevencije, a u skladu sa društvenom opasnošću ovog dela koja postoji, smatramo da kaznenu politiku ovde treba znatno pooštriti. Zato treba da prihvatite ovaj amandman kojim se traže oštrije kazne za ova krivična dela. Time ćete zaista dati svoj doprinos u borbi protiv ovog velikog zla, protiv ovog đavola koji je ušao u našu decu, jer kao što kaže Gete – jadni ljudi, ne prepoznaju đavola čak ni kad ih uhvati za gušu.

Na član 96. amandman je podneo narodni poslanik Vlatko Ratković. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 97. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 97. amandman je podneo Nenad Konstantinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman. On je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 98. amandman je podneo Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za pravosuđe i upravu prihvatili su amandman i on je postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 126. amandman je podnela poslanik Vjerica Radeta.

Da bi bilo jasno šta sam predložila ovim amandmanom, pročitaću Vladin predlog i naš amandman.
Vlada kaže: "Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije liši života predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine, predsednika Vlade, predsednika Ustavnog suda, predsednika najvišeg suda u Republici Srbiji ili republičkog javnog tužioca, kazniće se zatvorom najmanje 10 godina ili zatvorom od 30 do 40 godina". Ovo je zaista neverovatno, najpre 10 godina, pa onda 30 do 40 godina.
Evo kako mi mislimo da to treba da se formuliše: "Ko u nameri ugrožavanja ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije liši života predsednika Republike, predsednika Narodne skupštine, narodnog poslanika, predsednika Vlade, potpredsednika Vlade, ministra, predsednika Ustavnog suda, predsednika najvišeg suda u Republici Srbiji, republičkog javnog tužioca ili načelnika Generalštaba Vojske Srbije, kazniće se zatvorom od 30 do 40 godina".
Ovaj amandman je sasvim sigurno u skladu sa, rekla bih, namerom Vlade, jer je ovo unela kao nov član, odnosno ubistvo predstavnika najviših državnih organa, a najviši državni organi su oni koji su sadržani u amandmanu koji sam podnela u ime SRS. Primereniji je i ozbiljniji je, i ozbiljnija je namera da se za ovo krivično delo predvidi kazna od 30 do 40 godina, a ne, kako Vlada kaže, od 10 godina ili zatvorom od 30 do 40 godina. Zaista bih volela da je ovde predstavnik Vlade da objasni šta su zapravo...

Na član 126. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miloš Aligrudić, Milica Radović, Miroslav Petković i Jovan Palalić. Gospodin Petković želi reč.

Gospođo predsednice, gospodo iz Ministarstva pravde, ovaj naš amandman je u tesnoj vezi sa amandmanom na član 35. koji je, podsećam vas još jednom, podnela DSS i koji je Vlada prihvatila. Smatramo da je potpuno bilo neprihvatljivo da u Predlogu zakona izostavite članove Vlade, znači ministre i narodne poslanike, prilikom ugrožavanja njihove sigurnosti. Sada, u ovom članu 126. uvodi se jedno novo delo, ubistvo predstavnika najviših državnih organa. Mogao bih da razumem da ovo što se dešavalo u prethodnom periodu, da čovek uđe sa bombama u Predsedništvo, da pre neki dan uđe naoružano lice sa pištoljem i mecima u Dom Narodne skupštine, neko shvata na krajnje ozbiljan način, ali, verujte mi, mi smatramo da su narodni poslanici i da su ministri u Vladi predstavnici tih državnih organa.
Ne vidim uopšte razlog zašto, analogno članu 35, niste prihvatili i ovaj amandman na član 126. i na taj način zaokružili čitavu ovu priču i uvođenje dva nova krivična dela. Zato vas pozivam da još jednom to pogledate i mislim da, ukoliko ste već imali dobru volju kod jednog člana, to pokažete i ovim putem, da bi zaštitili zaista predstavnike koji rade u najvišim državnim organima, a svakako to jesu i narodni poslanici i jesu članovi Vlade.

Da li još neko želi reč? (Da) Reč ima narodni poslanik Jovan Palalić.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, nije sporno da je ovo vrlo važno krivično delo i dobro je što se na ovaj način inkriminiše vršenje krivičnog dela ubistva predstavnika najviših državnih organa. Sasvim sigurno i objekt zaštite, a pogotovo društvena opasnost ovog krivičnog dela je toliko velika da je bilo zaista potrebno na ovaj način ga definisati.
Međutim, mi smatramo da nije u potpunosti obuhvaćen broj subjekata koji treba da bude zaštićen ovim krivičnim delom. Zaista nema nijednog razloga za to, pa sam iskoristio ovu priliku da se javim, da narodni poslanici i ministri ne budu predmet zaštite. Zašto samo predsednik Vlade ili predsednik Narodne skupštine?
U Srbiji ima toliko političke ostrašćenosti, toliko pokušaja da se utiče na političku volju, da sasvim sigurno pod udar pojedinih ljudi ili pojedinih grupa mogu doći i ministri koji imaju realnu moć i u Vladi i u društvu, i narodni poslanici koji mogu da donese ključne odluke i glasaju o zakonima koji mogu proizvesti važne posledice, pa možda i za neke društvene grupe, ili pozitivne ili negativne.
Prosto molim predstavnike Vlade da ovo uvaže.
Čitav ovaj zakon rađen je bez ozbiljne javne diskusije. Ovde želim da ponovim i da se pridružim kolegama koje su izrazile svoje nezadovoljstvo što su advokati izostavljeni iz ove javne rasprave.
To nije prvi slučaj. Advokati su izostavljeni iz javne rasprave kada je u pitanju sledeći zakon koji ide na dnevnom redu - sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma.
Sada smo suočeni da advokatske komore traže zaštitu na Ustavnom sudu, zato što advokate polako pretvarate tim zakonom u špijune u Srbiji, u Alekse Žunjiće.
Greška tog zakona će se vrlo brzo pokazati, kao što će se pokazati greška ovog zakona, koja je izostavila advokaturu, koja ima i znanje i stručnost da adekvatno utiče da ova rešenja budu najbolja i da na najbolji način zaštite osnovne društvene vrednosti.