Pošto nema direktnog TV prenosa, mi mora da radimo i ovako.
Javio sam se po amandmanu gospođe Radice Jocić i to je bilo možda u 14.15 časova. Ali, em što ste praktično ukinuli TV prenos i iz dana u dan, iz sednice u sednicu odloženi prenos pomerate, i nikada se do sada nije desilo da odloženi TV prenos počinje u 15.00 časova, ali dobro, reći ću ono što sam nameravao da kažem.
Vezano za amandman o kojem je govorila Radica Jocić čule su se i neke druge priče.
Javio se po tom amandmanu gospodin Dragoljub Mićunović i tu smo mogli da čujemo svakakvih stvari.
Gospodin Mićunović je izgovorio, recimo, da naša deca ne treba da uče srpske narodne pesme. Mene to i ne čudi, s obzirom o kakvom profilu čoveka se radi.
Samo ću da podsetim ovde, ministar nije tu, ali njegove pomoćnike i njegove saradnike, da se čuveni i slavni Gete oduševljavao srpskim narodnim pesmama, a ovde smo čuli, da kažem, od oca demokratije, jedne eminentne političke ličnosti, da Srbiji i srpskoj deci nije potrebno da takve pesme uče.
Naravno, ako se ovako nastavi, a vidimo da s vama, evrofanaticima, trend je takav, naša deca će kroz određeni niz godina verovatno umesto srpskih narodnih pesama učiti o tome da je Srbija u vreme najveće ekonomske krize smogla snage da organizuje gej paradu ili "Paradu ponosa", a ono što je naša istorija i naša tradicija to nije ni važno.
Da se vratim na amandman i na sam zakon. S obzirom šta se sve čulo i o čemu se sve radi ovde, mene ne čudi da se donosi ovaj zakon po hitnom postupku, i to baš sada, u vreme kada su svi oni koji imaju bilo kakve veze sa prosvetom na zasluženom godišnjem odmoru, kada niti ovo prate niti znaju o čemu se radi i baš u vreme kada je u Beogradu i u celoj Srbiji, može se slobodno reći, jedna elementarna nepogoda, ove nesnosne vrućine od 40 stepeni i više.
Nisam siguran da je trebalo ovako žuriti sa ovim zakonom, jer ovaj zakon sam za sebe ništa ne znači, on mora da pored sebe ima i neke druge zakone, kao što je pre svega zakon o osnovnoj i srednjoj školi, jer suština svega onoga što se tiče samih učenika, a složićete se sa mnom svi da se zakoni donosi pre svega zbog njih, pa tek onda zbog svih ostalih, ne nalazi se u ovom zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, i kada bude stupi na snagu, kada ga izglasate za nekoliko dana i kada tamo, od nove školske godine, a neke odredbe i kasnije, počnu da se primenjuju, verujte da više niko od učenika neće biti u prilici da primeti ništa od svega ovoga.
Gospodine ministre, hvalili ste se da ste prihvatili veliki broj amandmana i zaista mogu tu da se složim s vama, prihvatili ste neuobičajeno veliki broj amandmana za jednog ministra.
Prihvatili ste i veliki broj amandmana koji je podnela SRS, ali mene to ne čudi, jer ipak su prosvetni radnici obrazovani ljudi i to su ljudi koji na jedan principijelan i temeljan način prilaze svojoj profesiji i to možda pokazuje upravo ovaj broj amandmana, da su ljudi koji imaju najdirektniji kontakt sa problematikom svega ovoga učestvovali u ovim amandmanima.
Međutim, to što ste prihvatili veliki broj amandmana ne mora da znači da je zakon dobar, nego jednostavno želim da kažem da ima mnogo toga da se popravi u ovom zakonu.
Pre svega ovaj zakon mnogo toga daje u ruke ministra i mislim da bi, bez obzira što su, kao što sam i rekao, prosvetni radnici obrazovani ljudi, mislim da nigde, ni na jednom mestu nema toliko malo slobode i toliko malo kreativnosti u radu neke kategorije kao što je to slučaj sa prosvetnim radnicima, a znamo da se nekoliko poslednjih vlada nisu baš proslavile izborom ministara prosveta.
Pošto je sve u vašim rukama, zaista moram da vas podsetim na jednu stvar, koja neće biti prijatna za vas, ali vi ste u vreme kada smo vodili načelnu raspravu o ovim zakonima, radi se i o zakonu o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima, obavestili ovde i nas narodne poslanike i celu javnost Srbije da je naša olimpijska reprezentacija postigla izvanredan uspeh na takmičenju na Olimpijadi u Meksiku. Naravno, tu ste bili potpuno u pravu. Zaista su naši omladinci postigli izvanredan uspeh tamo.
Gospodine Obradoviću, vi i vaš saradnik, gospodin Kostić, upoznati ste da ipak postoji jedna ozbiljna mrlja koja je pala na sve ovo. Doduše, moram biti iskren, vi ste odradili svoj deo posla, ali suština svega onoga se nije promenila.
Naime, vi znate da je jedan učenik iz Paraćina osvojio prvo mesto na republičkom takmičenju, i to ubedljivo prvo mesto, i na osnovu te činjenice sa kvalifikovao da bude učesnik na toj olimpijadi.
Zvanični rezultati su bili i objavljeni na sajtu i oni su nekoliko dana bili na tom sajtu, i niko ne zna, pre svega roditelji i taj učenik, iz kojih razloga je došlo do toga da se pomenuti učenik eliminiše iz te reprezentacije, iako je pokazao najbolje rezultate.
Da ne čitam sve ovo, uredno ste odgovorili da je bilo propusta i kod pravilnika i svega toga, i da je taj učenik zaslužio da se nađe na Olimpijadi. To je apsolutno u redu s vaše strane. Međutim, u suštini se ništa nije promenilo. Imalo je vremena da se sve to promeni i pomenuti učenik ipak otputuje u Meksiko, ali to nije učinjeno.
Zato vas ovom prilikom pitam - da li ćete i šta ćete učiniti da bi se vinovnici svega ovoga kaznili. Jer možete zamisliti tog mladog čoveka, i njegovog roditelja, koji je pokazao izuzetne rezultate, pogotovo posle činjenice i saznanja da je ta naša ekipa mladih fizičara postigla izuzetne rezultate u Meksiku, kako se on sada oseća. Oseća se kao čovek kome je nanesena velika nepravda, a znamo koji ljudi, odnosno koji predstavnici su tamo otišli. Ne bih sada želeo da govorim o tome.
Gospodine ministre, želim da vas pitam - šta ćete preduzeti protiv odgovornih za ovaj slučaj o kojem sam sada govorio?
