Poglavlje kaže – Traženje, odnosno davanje podataka koje vodi Uprava za biomedicinu. To je u direktnoj vezi sa članom 12. koji sam obrazlagao i amandman na član 12, a koji daje u kojim sve situacijama može da se daju podaci o donorima, da li je to muškarac ili žena, nebitno.
U svom amandmanu tražio sam da se stavovi 1, 2, 3. i 4, znači, sve te mogućnosti izbrišu i da se ostavi samo da lekar koji sprovodi postupak BMPO sa onim reproduktivnim ćelijama može tražiti uvid u podatke koje vodi Uprava za biomedicinu, koji su od značaja za zdravlje i sigurnost lica koja se podvrgavaju postupku BMPO, odnosno kako bi se sprečila šteta po zdravlje supružnika, odnosno vanbračnih partnera i deteta koji će se roditi primenom postupka BMPO, tu je kraj.
Znači, da posle toga, kao što sam rekao, da smatram da treba podaci da se izbrišu i da kada je sve ispoštovano, ponovo to ponavljam, kada je ispoštovana kompletna procedura, kada znamo i celu genetsku strukturu i da li postoje genetska oboljenja, nasledna oboljenja ili ne, da se podaci izbrišu.
Bojim se da će na savesti Uprave za biomedicinu, odnosno ovog zakonopisca biti neko dete koje će biti unesrećeno i možda će čak u nekom nastupu psihičkog rastrojstva, zbog saznanja i rušenja celog života koji je imao, da se može i ubiti. Izbrišite te podatke.
Nisu potrebni svi ovi razlozi, nisu dovoljno važni u poređenju sa osećajem osobe kojoj smo biomedicinski potpomognutom oplodnjom dali mogućnost da se rodi. Učinili smo srećnim te roditelje, a nemojmo unesrećiti dete time što će ono moći da sazna jednog dana da li mu je otac i majka broj u Upravi za biomedicinu, koji sadrži lične podatke koje mu možda nećemo dati legalno, ali može nekim drugim putem da sazna. Izbrišimo to onda kada je preimplataciona procedura ispoštovana.

Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Predrag Mijatović. Izvolite.

U kontekstu ovoga sada što sam govorio, mislim isto tako da treba izbrisati sve ove, da se samo da preimplementaciona genetska dijagnoza, a da se ostali podaci koje bi moglo da dete sazna da se izbrišu.

Na član 67. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite.

Ovde se pobrajaju nadležnosti Uprave za biomedicinu postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje. Mi intervenišemo u tački 3), pošto ova uprava treba da utvrđuje i kontroliše ispunjenost uslova za obavljanje postupaka u zdravstvenim ustanovama u pogledu prostora, kadra, opreme, kao i timova.
Samo nalažemo, u skladu sa savremenim iskustvima medicinske nauke i prakse. Neko bi možda rekao da je to suvišno, ali mi, kako je zamišljena uprava, bojeći se da uprava nije dovoljno stručna i neće biti stručna, samo im dajemo jednu obavezu da to bude u skladu sa stavovima nauke i struke. Zašto? Da dajemo mogućnosti struci da se pobuni, da kaže – piše vam da mora da bude po ovim principima, pa da onda imaju za šta da se uhvate.
Onda kažemo, brišemo - izdaje dozvolu za preimplantancionu genetsku dijagnostiku. Ne treba oni to da iznose i da oni to rade. Dozvolu je struka je do sada radila i radi, rekao sam zbog čega.
Naravno, u tački 12) - prati naučna dostignuća u oblasti biomedicinske oplodnje i predlaže mere za njihovu primenu u Republici Srbiji; ono što sam već iks puta obrazlagao - ne može uprava, ne mogu ljudi koji su tamo, moraju ljudi koji se direktno bave ovim poslom, ljudi iz nauke, iz struke, koji po nama treba da budu uključeni kroz jednu komisiju, nazovite kako hoćete, eksperata, a da bude zastupljena sa pet istaknutih ljudi, jer sve ekspertske grupe i timovi donose odluke, razmatranjem, raspravom, na osnovu činjenica i konsenzusom. To je naučni metod rada i struke koji mora biti ispoštovan.

Na član 71. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić. Da li neko želi reč? Izvolite, gospodin Paja Momčilov.

Ovde, ako striktno hoćete da gledate i da budete pošteni prema sebi, prema istini, onda vi gledate kaznene odredbe.
U članu 61. pobrojano je šta sve spada u opus koji može da dovede do kažnjavanja.
Onda u stavu 2. kažete - ako je delo iz stava 1. učinjeno prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje tri godine. Na kraju, šta se kaže? Ko se bavi vršenjem krivičnog dela iz stava 1. i 2. ovog člana ili je delo izvršio od strane organizovane grupe, kazniće se zatvorom najmanje pet godina.
Logika, pravopis i značenje reči ukazuju na ovo da je to mala nepodudarnost. Ne može ovde biti pet godina, ako je nešto što je u članu 2. predviđeno sa tri godine, treba pogledati.
Šta nam odgovaraju? Izmišljaju. Kažu - to je ponovljeno vršenje.
Čitajte, tako nešto ne mogu da razumem i takva objašnjenja. Kad bi napisali - ko se bavi ponovljenim vršenjem krivičnog dela iz stava 1. i 2. ili je delo izvršeno od strane organizovane grupe, kazniće se zatvorom, onda bi oni bili u pravu.
Elementarnu istinu napišu i tvrde i ostaju dalje pri tome. To nije viđeno skoro. To stvarno nema smisla.

Na član 73. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković.

Gospodin Milan Dimitrijević ima reč. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice, uz jednu molbu - posle amandmana da li mogu da govorim kao predstavnik ovlašćene grupe?

Imate sedam minuta i 40 sekundi.