Dame i gospodo poslanici, posle ove uzavrele i interesantne diskusije ne bih sada iskazivao mišljenje SRS, ali naravno kada budemo došli do tog amandmana čućete i to mišljenje. Smešniji amandman nisam video i jedan amandman koji je neukiji u pogledu, ako hoćete, poznavanja ljudskih prava, skoro nisam video. Čućete to mišljenje i u velikoj meri se slažem sa prethodnim diskusijama, samo što tu ima još jedna nadgradnja.
No, da se vratimo članu 3. Pazite šta član 3. radi? On definiše šta je lečenje neplodnosti i onda kaže, lečenje neplodnosti je postupak utvrđivanja uzroka, znači, dijagnoza neplodnosti ili smanjenja plodnosti i otklanjanje tih uzroka stručnim savetima. Tu se dosta malo može pomoći stručnim savetima, bar u ovoj oblasti. Verujte mi, čvrst sam svedok za to.
Onda lekovima i drugim metodama biomedicinski potpomognute od oplodnje. Mi samo proširujemo i kažemo - i klimatsko-banjskim lečenjem. Zašto? Kada vi dajete dijagnozu lečenja onda morate dati kompletnu. To struka smatra. Klimatsko-banjsko lečenje je jedna priznata medicinska grana, a i te kako je pomoćna i efikasna grana lečenja. Mi smo sugerisali da se to ovde nađe.
Šta nama odgovara mudri, sada već mogu slobodno da kažem mudri zakonopisac. Kaže ovako, dato značenje izraza lečenja neplodnosti su oni definisali.
Znači, oni znaju sve, a pored toga kažu, lečenje neplodnosti u smislu predloga zakona ne reguliše klimatsko-banjsko lečenje, pa iz tog razloga klimatsko-banjsko lečenje ne može biti sastavni deo pojma lečenja neplodnosti.
Pazite, oni, ćutolozi, oni sebi dozvoljavaju pravo da definišu šta je lečenje neplodnosti. Oni kažu, mi to u zakon nismo stavili i to više nije lečenje. Ako je to tačno, ali ne regulišu oni ni hirurško lečenje, ne regulišu ni savete, pa su stavili kao dijagnozu.
Kakva je to logička zbrka u glavi ovih ljudi? Dali su deci, sramota. Deca su prevodila i pisala šta su stigla i umela. Oni pojma nemaju, garantujem ni većina ovih što sedi ovde, šta piše u ovim odredbama. Video sam to na Odboru i potpuno mi je bilo jasno. Čita čovek autistično jedan tekst, a neka dečica okolo pokušavaju malo da izvuku stvar. Ovo nema veze sa logikom.
Pazite sledeće šta je intervencija, opet tu su pobrojane definicija šta znače, značenje reči, pa oni kažu ovako - šta je embrion? To je opet biser. To nećete naći nigde. To da date u osnovu školu deci, deca će da se krste i da se smeju. Kaže – in vitro embrion jeste embrion van tela ljudskog bića. Pobogu van tela ljudskog bića embrion.
Mi intervenišemo i kažemo, da spasimo stvar, in vitro embrion jeste embrion dobijen metodama i tehnikama biomedicinski potpomognute oplodnje. Zamislite vi situaciju jednu prostu, pobačaj imate, pobaci žena i embrion se nađe u spoljašnjoj sredini. Da li je to in vitro embrion?
Oni ne znaju ni šta znači termin in vitro. In vitro znači u veštačkim uslovima, a kada se nađe u prirodnoj sredini, to više nije veštačka sredina.
Pobogu, to znači laboratorija. Ovakva neukost, a vi od nas tražite da mi na ovo ćutimo. Ne možemo ćutati, gospođo predsednice. Ovaj tama auditorijum, stvarno mi je žao njih, ovde je stvarno trebalo da dođe neko drugi da strpi kritiku ovoga.
Recimo, kada vi napišete ovako, van ljudskog bića. Ljudsko biće je i čovek. Znači i ja mogu da budem, hajde da kažem, čovek koji je proizveo embrion. Mora se kazati žene, ako baš hoće tako da se kaže, pa to je bar jasno.
Mi smo kazali, brišite tačku 14) i 15). Ako pogledate šta one objašnjavaju naširoko o himerizmu. Nigde se ne koristi sem u zabrani, da je zabranjeno koristiti oplodnju, recimo, ženske polne ćelije sa životinjskim i to je himerizam. Nigde se ne spominje. Zašto ga ovde stavljaju? Da pokazuju kako znaju i da zaglupljuju narod? Kada to pročitate malo će kome biti jasno šta je himerizam, niti će shvatiti, a niti mu je to potrebno da se ovaj zakon donese.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Pop-Lazić. Da li neko želi reč? (Da.)

Izvinite, pre vas se javio gospodin Velimir Ilić, pa ćete vi onda. Izvolite.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas treba da raspravljamo o zakonima i o amandmanima koji su izuzetno značajni za Srbiju, od kojih Srbija toliko puno očekuje, o ovome setu zakona iz zdravstva i to po hitnom postupku.
Za sve je hitno, samo za ministra nije hitno, jer on nema vremena. Ima druga posla. Možda je otputovao i na more i ne znam gde se već nalazi, nije bitno. Ne mogu da shvatim toliku neozbiljnost Vlade, da kroz ove setove zakona koje provlačite danima ne nađu za shodno ni pojedini ministri da dođu i da odsede malo u ovoj sali i da čuju rasprave, da se oglase da kažu i da priznaju da to ne valja i da to nije dobro.
Videli smo zakon o informisanju, to je bruka za Srbiju. To je sramota. Mi se vraćamo deset koraka unazad da bi zaštitili neke ministre koji bukvalno su izgubili kompas.
Sada ko bi mogao da štiti Tomicu Milosavljevića kada pet mandata je ministar zdravlja, a u zdravstvu je crno bez imalo belog. Pitajte zdravstvene radnike. Ta negativna selekcija ljudi, a zamislite koliko je negativna selekcija kada dovodite ljude koji ne znaju bukvalno šta treba raditi u jednoj zdravstvenoj ustanovi.
Nedavno u bolnici kada sam slušao od uglednih profesora, kada su pričali najveću bruku koju sam čuo da može da se dogodi, da jedan od direktora da bi bio imenovan, da bi napredovao tražio je posle 15 godina da mu profesor popravi ocenu iz hirurgije. Dobio je šest i sada čovek hoće da ima 10, da mu ne kvari prosek, jer mu kolege kažu, dobro, ti si dobio šesticu, jedva si prošao.
On sada posle 15 godina privede komisiju i to isprave. To je bruka koja ne može da se opiše. Takav čovek dolazi na čelo zdravstvene ustanove, prvi čovek posle ministra.
Zamislite kako se bedno taj profesor osećao, koji je morao da dođe i da sedne tamo i da to ispravi, a i čitava administracija koja je to morala da sprovede. Prema tome, to je tačno. Čovek je napredovao, naravno napredovaće još.
Meni je žao ovde, direktor medicinskog centra Moravičkog okruga nije prisutan u sali, a on je talenat neviđen, 17 godina je studirao medicinski fakultet i konačno posle 17 punih godina u 18. je uspeo da diplomira i ceo radni vek je proveo u hitnoj pomoći, samo su ga za to mogli upotrebiti. Sad on vodi jednu takvu ustanovu koja, nažalost, ima toliko problema i svi lekari koji nisu hteli da se učlane u određenu partiju morali su da napuste medicinski centar i da odu dalje. Otišli su dalje. Ostali su oni koji nemaju gde da odu.
Prema tome, da ne ponavljam ono sve što se događa, da operacija krajnika je veliki rizik, evo ženi pre carski rez, doživeo sam slično sa mojom kćerkom koja se porodila i da ne bi ljudi ovde uspeli da ponove tu operaciju itd. Više me sramota da govorim.
Proveo sam određeno vreme na lečenju, pa da vidite dijagnozu koju su mi dali kada su me otpustili, i ponovo kad sam vraćen i operisan, to je kao da sam bio u dve države, u dve potpuno različite ustanove.
To nema nikakve veze. Jedan profesor napiše - pukla vena, a drugi napiše - stres, a treći kaže - hitna operacija u toku noći. Ne do bog da dođemo u vaše ruke više, jer to više se ne zna ko šta radi. Tomica Milosavljević nema snage da dođe ovde da sedne pred poslanike i da odsluša, bar da nas uvaži, otpoštuje bilo koliko, već jednostavno ode čovek, a zakon bez TV prenosa u načelu je išao u nekoj noćnoj raspravi, naravno koja je trajala, i samo sklanjamo ministre. Više ni ministar Dinkić ne sme da dođe da sedne tu kada je odbrana nekog zakona.
Ne sme da dođu, pojedini beže od ovog parlamenta i to je neobjšanjivo, a žele da budu ministri. Evo, Tomica, sada spremaju neku reorganizaciju, on očekuje i šesti mandat da bude ministar. Videli ste i sami, najveća korupcija, najveći problemi u farmaceutskoj industriji. Svi oni koji su ušli u farmaceutsku industriju i koji ovde odlučuju, videli ste nabavka lekova sedam puta veće cene nego u Crnoj Gori gde idu tenderi. Ovde nema tendera, da ne ponavljam šta smo sve slušali i čuli, ali svi se skupljaju na jednom mestu, a to je u G17 plus.
Šta to znači? To znači da su oni potpuno zagospodarili našim životima, našim zdravljem. Kakva je preventiva - nikakva? Čitali ste ovih dana, prvi smo po smrtnosti u Evropi.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Obolelih, unesrećenih koliko hoćete. Umesto da smo došli danas ovde da to raspravimo...

Zahvaljujem. Nemate više vremena.

Gospodin Paja Momčilov ima reč.

Gospođa Gordana Pop-Lazić je s pravom dala ovaj amandmana. Međutim, teško da će da dopre do neukih pisača ovog zakona i suštinu da shvate, pa da eventualno ovo i prihvate. Pazite, kratak je član na koji mi ulažemo amandman.
Kaže ovako - načela jednakosti ostvaruje se obezbeđivanjem jednakih uslova, kako za muškarca, tako i za ženu za lečenje neplodnosti u postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje, u skladu sa ovim zakonom. Stalno je - u skladu sa ovim zakonom. Zakon je zakon. Znači tako, ako zakonom to nije propisano, nema da se lečiš. Šta smo mi samo kazali? Mi smo samo kazali - načelo jednakosti ostvaruje se u obezbeđivanju jednakih uslova, kako za muškarce, tako i za žene za lečenje neplodnosti. Ne muškarca i ne ženu, znači, nije jednina, nego množina. Za tvrdo uho nekoga ko ne zna srpski jezik, to ne znači ništa.
Odgovoreno nam je, kaže - ovim se ništa suštinski ne menja, a menja se i te kako. Šta to znači - da treba istaći jasno obezbeđivanje jednakih uslova za pripadnike muškog i ženskog pola, kao i za sve pripadnike oba pola? Kada ovo kažemo, kad vi kažete jednaki su uslovi za ženu i za muškarca, znači, imamo partnere, imamo muškarca i ženu i znači oni su ravnopravni.
Ali, da li su sve žene ravnopravne, to nije rečeno. Znači, te metode moraju biti dostupne kad su žene u pitanju za sve žene, a kada su muškarci u pitanju, onda svi muškarci. Pitam se da li je to samo tehnička intervencija?
Hajde da budemo malo skromniji, da to nije poboljšanje ovog člana i da ovo niko neće usvojiti. To je ono što smo mi imali da kažemo.

Na član 12. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Predrag Mijatović. Da li neko želi reč? Gospodin Predrag Mijatović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, to je načelo postupka BMPO, o čemu je malopre govorio gospodin Momčilov, a to je inače načelo o bezbednosti. To ću pročitati: Načelo bezbednosti se ostvaruje tako što se postupak BMPO obavlja u skladu sa dostignućima i razvojem medicinske nauke, uz poštovanje najviših profesionalnih standarda i kodeksa profesionalne etike, kao i medicinsko-etičkim principima zasnovanim na bezbednim postupcima BMPO. Na sam član kao takav nemam neku primedbu.
Tražio sam da se doda novi stav kojim bi se kazalo: Načelo psihičke, etičke i pravne bezbednosti ostvaruje se tako što se po završenom postupku BMPO svi lični podaci o donoru brišu. Kasnije ima još članova na ovu temu, ali ovaj je krucijalni pošto je početak.
Zašto tražim dodavanje ovog stava? Vlada ovim povodom kaže: Tako, dete začeto postupkom BMPO reproduktivnim ćelijama donora ima pravo da između medicinskih razloga traži od Uprave za biomedicinu podatke medicinskog značaja koji se odnose na donora polnih ćelija, zatim zakonski zastupnik, odnosno staratelj deteta uz odobrenje organa starateljstva može tražiti uvid u podatke od medicinskog značaja koji se odnose na donora polnih ćelija, pa zdravstveni radnik koji leči dete može iz medicinskih razloga tražiti uvid u medicinske podatke koje vode Uprava za biomedicinu itd.
Znači, u čemu je osnova cele stvari? Jako veliki broj ljudi, pored zdravstvenih radnika, pored deteta, ima pravo da traži podatke o tome ko je bio donor. Hteo bih da ilustrujem šta ovo znači u budućnosti.
Poštujući sve ove razloge, a mislim da ni jedan od tih razloga nije dovoljno jak u poređenju sa onim što se može dogoditi u budućnosti, a to je, za određen broj godina, po rađanju deteta iz programa BMPO, doći će u ordinaciju, doći će kod lekara momak ili devojka sa 18 ili 19-20 godina, sa određenim iks-ipsilon zdravstvenim problemima, za koje zdravstveni radnik eventualno može da smatra da se eventualno genetskim putem prenose. Tu sada nastaje šok.
Jer da bi došlo do genetskog ispitivanja roditelja, detetu mora da bude saopšteno da otac ili majka nisu njegovi biološki roditelji.
Znači, on je 19-20 godina živeo u ubeđenju, što je sasvim normalno, da su mu to otac i majka, a sada mu se na jedan, moram da priznam, vrlo surov način saopštava da čovek pored njega mu nije otaca ili majka koja ga je odgajila nije mu majka.
Da li svi ovi razlozi mogu da budu važniji od jednog takvog psihičkog šoka za jedno mlado biće da sazna posle 20 godina da mu otac ili majka nisu stvarno otac ili majka. Mislim, ako se ispoštuje u potpunosti preimplantaciona procedura, ako se sve analize urade po protokolu, onako kako je potrebno, i pristupi se postupku BMPO, u tom slučaju mislim da bi sve podatke dalje trebalo brisati o donoru, da ne bi došlo do saznanja deteta da mu otac ili majka nisu otac ili majka.
Jedna od primedaba je bila da bi moglo da dođe do nekog porodičnog ukrštanja. Takvo porodično ukrštanje može da se izbegne podzakonskim aktom, da se donacija polnih ćelija, muških ili ženskih, može dati samo jedanput. To bi mogao podzakonski akt da reguliše i u tom slučaju ne bismo imali mogućnost da može da dođe do porodičnog ukrštanja.
Voleo bih da je tu ministar zdravlja tu, koji bi mogao da prihvati ovakav amandman, upravo da ne bi kasnije možda nosio na savesti neko dete, koje će posle ovakvog saznanja možda uraditi nešto što ne bi trebalo.

Na član 13. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite.

Ovaj amandman nije stručno-medicinski u najvećem delu i zato ga ne obrazlažu kolege lekari iz SRS. Odnosi se na organizaciju zdravstvenih ustanova koje obavljaju postupke biomedicinski potpomognutog oplođenja. Ovaj član 13. predviđa da ovo pravo imaju zdravstvene ustanove, odnosno delovi zdravstvene ustanove iz plana mreže zdravstvenih ustanova koji donosi Vlada Republike Srbije i zdravstvene ustanove osnovane u privatnoj svojini, u skladu sa zakonom.
Mi smo predložili da se u ovom drugom stavu doda da to budu i delovi zdravstvene ustanove. Zašto - zato što je principijelni stav SRS da se zalažemo i za privatnu praksu, naravno, paralelno sa državnom?
Nije baš jasno obrazloženje Vlade koja nam kaže - da se amandman ne prihvata, s obzirom na to da su zdravstvene ustanove u državnoj i privatnoj svojini izjednačene u mogućnosti obavljanja poslova BMPO, ukoliko ispunjavaju uslove propisane Predlogom zakona.
Dalje kažete - naime, termin "delovi zdravstvenih ustanova" podrazumeva veće organizacione celine u sastavu kliničkog centra i kliničko-bolničkog centra, kao što su klinike i instituti, a ne organizacione jedinice zdravstvene ustanove, kao što su odeljenje ili odsek.
Prema ovom vašem obrazloženju, recimo, Kliničko-bolnički centar Zemun ili Bežanijska kosa ne bi mogli da obavljaju ovaj posao, odnosno delovi ova dva kliničko-bolnička centra, a mi mislimo naprotiv - nema smetnje da to obavljaju.
Sem toga, ustanove tercijernog nivoa u državnoj svojini, nažalost, još uvek nemaju uvedene sve vrhunske metode ove metode o kojoj danas govorimo i koja je predmet ovog zakona, pogotovu nemaju te metode na nivou koji je prisutan u razvijenom svetu, u renomiranim medicinskim ustanovama u Evropi.
S druge strane, u Srbiji imamo afirmisane ustanove u privatnom vlasništvu koje ovaj posao mogu da obavljaju i koje su zaista po najsavremenijim metodama osposobljene za obavljanje ovog posla. Zato mislimo da bi bilo dobro da ovaj amandman bude prihvaćen i žao mi je, gospodine Čipliću, što vi, bez obzira što formalno-pravno ovde predstavljate Vladu, očigledno nemate ovlašćenja od gospodina Tomice Milosavljevića da prihvatite neki amandman…

Vaša poslanička grupa je potrošila vreme.

Gospodin Paja Momčilov. Vi imate vreme kao predstavnik poslaničke grupe, možete u okviru tog vremena.