Narodni poslanik Aleksandar Martinović podneo je amandman na poglavlje 7. člana 23. i 24. Predloga zakona. Gospodin Paja Momčilov želi reč.

Kao što smo istakli, ovo je jedan potpuno neuređen i haotičan zakon. Sada molim ovlašćenog predlagača da mi ovde objasni – koja definicija javnog zdravlja važi? Ako vi pogledate definiciju na strani 2. u tački 12) vi ćete videti jednu definiciju – javno zdravlje jeste društveno delovanje kojim se teži poboljšanju zdravlja, produženju života i poboljšanju kvalitetu života ukupnog stanovništva, a putem promovisanja zdravlja, prevencije bolesti i drugih oblika. Kojih „drugih oblika“? Čega drugih oblika? To mi prvo objasnite.
Dalje, ako gledate objašnjenje, onda ćete videti u objašnjenju potpuno drugu definiciju, koja je preuzeta iz Zakona o zdravstvenoj zaštiti.
Odlučite se koja definicija važi. Ne mogu dve definicije u istom zakonskom predlogu, mada ovo i nije zakon u pravom smislu reči. Ono što sigurno hoćemo da kažemo, ako pratite objašnjenje vidite da je zakon pisala jedna osoba, a objašnjenje druga koja nema veze, odnosno objašnjenje nema veze s onim što nađete u samom tekstu Predloga zakona.
Prema tome, ako je blagostanje jedne države, naroda, je li tako, cilj dobre zdravstvene politike, onda je kvalitet života mera tog blagostanja, a sigurno da je zdravlje jedna od najvažnijih komponenti – to se u ovom zakonu ne može videti.
Prema tome, ovaj zakon ovako haotičan treba povući. Pitam predlagača koja definicija važi? Pitam predlagača drugu stvar – šta ovo znači „drugih oblika“?

Povredu Poslovnika reklamira narodni poslanik Milan Dimitrijević. Imate reč.

Član 100. stav 1. Poslovnika. U toku jučerašnje popodnevne rasprave na set zakona iz oblasti zaštite životne sredine izgovorio sam sledeće reči, po stenogramu: „Zbog ovakvih stvari i nekoliko sličnih stvari mi smo to hteli da to kažemo na Odboru za zaštitu životne sredine, prilikom iznošenja stava Odbora povodom ovog zakona, ali gospodine ministre vama je poznato da taj odbor nije održan“.
Nakon završetka obrazlaganja tog amandmana, od predsedavajućeg sam dobio sledeći odgovor: „Molim vas da ne iznosite neistine i da javnost ne dovodite u zabludu o radu Odbora i radnih tela Narodne skupštine“.
Dakle, samo sam rekao da Odbor nije održao svoju sednicu prilikom razmatranja zakona u načelu, ne ulazeći u motive neodržavanja Odbora, i to je bila moja primedba, ukazujući da mi nismo bili u mogućnosti zbog neodržavanja te sednice da izuzmemo svoje mišljenje. Dakle, ni u jednom slučaju nisam obmanuo javnost, niti sam doveo javnost u zabludu.
Prema tome, objašnjenje gospođe predsedavajuće je potpuno nekorektno i tražim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ovoj povredi Poslovnika.

Gospodine poslaniče, narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupku predsednika Narodne skupštine, odnosno predsedavajućeg, ukoliko smatra da ono nije u skladu sa odredbama ovog poslovnika, a učinjeno je na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.
Dakle, nema povrede Poslovnika, jer vi ne govorite o nečemu što je eventualno učinjeno danas, od početka kada smo počeli da radimo, a to bi bila inače mogućnost koju ste mogli iskoristiti.
Pošto smo završili pretres Predloga zakona u pojedinostima, da li predstavnik predlagača želi završnu reč? (Ne.)
Zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i celini.
Prelazimo na 17. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O TRANSFUZIOLOŠKOJ DELATNOSTI (pojedinosti)
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici Dušanka Plećević, Nikola Krpić, Vjerica Radeta, Paja Momčilov i Zoran Krasić.
Primili ste izveštaje Odbora za zdravlje i porodicu i Zakonodavnog odbora i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Narodni poslanik Nikola Krpić, na sednici Odbora za zdravlje i porodicu, povukao je amandmane koje je podneo na član 5. i 6. Predloga zakona.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 142. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević, koja želi reč. Izvolite, gospođo Plećević.

Dame i gospodo narodni poslanici, podnela sam amandman na član 1, u delu osnovne odredbe, koji objašnjava šta ovaj zakon u oblasti transfuziološke delatnosti uređuje, tako da se u stavu 2. posle reči "snabdevanje" veznik "i" briše i posle reči "izdavanje" dodaju se reči "i primena".
Ceo ovaj stav treba da glasi: ''Transfuziološka delatnost, u smislu ovog zakona, obuhvata planiranje, prikupljanje, testiranje, preradu krvi i komponenata krvi bez obzira na njihovu namenu, kao i čuvanje, upravljanje, distribuciju, snabdevanje, izdavanje i primena krvi i komponenata krvi namenjenih transfuziji (u daljem tekstu: transfuziološka delatnost).'' Ovde sam intervenisala sa rečju "i primena krvi". Ovim amandmanom se bitno dopunjuje sadržaj transfuziološke delatnosti koji je već naveden u članovima 23, 24, 25. i 26. ovog predloga zakona i sada ću ih pročitati.
Član 23: Nadležni doktor medicine mora obavestiti primaoca krvi ili komponente krvi pre nego što primi krv (znači, govori se o primanju krvi) o svim posledicama primanja krvi ili komponente krvi kako bi mogao doneti odluku da na predloženu medicinsku meru pristane ili ne pristane.
Primalac krvi mora, pre nego što primi krv (znači i dalje se govori o primanju krvi) ili komponentu krvi, u pismenom obliku potvrditi da je obavešten o primanju krvi i komponente krvi, kao i o svim posledicama i da za istu daje saglasnost. Saglasnost primaoca krvi iz stava 2. ovog člana mora biti data u pismenom obliku.
Koristiću i vreme poslaničke grupe.
Primalac krvi pristanak na primanje krvi ili komponente krvi može opozvati usmeno sve dok ne započne njeno izvođenje. Nadležni doktor medicine je dužan da odustanak primaoca krvi iz stava 4. ovog člana konstatuje u medicinskoj dokumentaciji primaoca krvi.
Primalac krvi ima pravo da odredi lice koje će u njegovo ime biti obavešteno o svim posledicama primanja krvi (znači, govori se i dalje o primanju krvi) ili komponente krvi i dati pristanak u njegovo ime, u slučaju da bude nesposoban da donese odluku itd.
Međutim, vi u članu 25. kažete: Primalac krvi koji je bez svesti, ili iz drugih razloga nije u stanju da da saglasnost, hitno davanje krvi i komponenata krvi može se preduzeti i bez saglasnosti primaoca krvi, na osnovu mišljenja nadležnog doktora medicine koji pruža hitnu medicinsku pomoć.
Ako je to tačno, za navedene primere koje sam pročitala iz člana 23, kako ćete shodno ovom članu 25. dati obaveštenje primaocu krvi koji je bez svesti i kako će vam on dati saglasnost za tu medicinsku meru? U zemljama u okruženju u zakonu o transfuziološkoj delatnosti postoji deo koji govori o upotrebi krvi, kao što je to slučaj sa crnogorskim zakonom.
Vi ste dali obrazloženje zašto se ne prihvata ovaj amandman, pa ste rekli da je to iz razloga jer je pojam transfuziološke delatnosti u smislu Predloga zakona usklađen sa odredbama Direktive 2002/98 Evropske zajednice, Evropskog parlamenta i Saveta od 27. januara 2003. godine o utvrđivanju standarda kvaliteta i bezbednosti za prikupljanje, testiranje, obradu, skladištenje i distribuisanje ljudske krvi i komponente krvi. Naime, ovim predlogom zakona ne uređuje se oblast primene krvi, odnosno ne utvrđuju se indikacije za primanje krvi ili komponenata krvi, već samo postupak i davanje saglasnosti. Zakon ima samo pravnu regulativu, to je jasno, ne daje nikakve indikacije, to se od ovog zakona ne očekuje, taman posla.
Pošto Predlog zakona ne utvrđuje oblast primene krvi, kako kažete u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana, onda i naslov ovog zakona nije adekvatan, a trebalo bi da glasi - zakon o prikupljanju krvi i derivata krvi ili zakon o obezbeđivanju krvi, a ne zakon o transfuziološkoj delatnosti, jer ne može se jednim pravnim aktom sužavati sadržaj jednog jasno definisanog stručnog pojma kao što je transfuziološka delatnost.
Meni je drago što je ovde prisutan gospodin Dulić i nadam se da će on neke naše amandmane prihvatiti, ali on nije zainteresovan za našu priču, pa je iluzorno da o tome i govorim.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Da li želite reč? (Da.)

Podnela sam amandman na član 3. Predloga zakona, u kome se govori o obezbeđivanju uslova za snabdevanje stanovništva dovoljnom količinom kvalitetne i bezbedne krvi i komponenata krvi. U članu 3. tačka 3) kažete da se to ostvaruje stvaranjem uslova za podizanje svesti stanovništva o potrebi davanja krvi i komponenata krvi. Svojim amandmanom sam predložila izmenu tako da bi ova tačka 3) glasila - promotivnim merama i edukovanjem stanovništva, da bi se postigla motivisanost za davanje krvi i komponenata krvi.
Smatra da reči "podizanje svesti stanovništva" nisu primerene nameri zakonopisca da motiviše ljude za dobrovoljno davanje krvi, zato što svest o dobrovoljnom davanju krvi postoji kod svakog čoveka, bez obzira na njegove kulturne, obrazovne, sociološke i druge razloge, osim eventualno verskih.
Međutim, smatram da je problem u tome kako da predlagač zakona motiviše ljude za dobrovoljno davanje krvi. Teško ćete to uraditi, čak i sa dobrovoljnim davaocima krvi, čije primedbe i sugestije niste uvažili i koje ste potpuno izopštili iz ovog zakona.
U obrazloženju, na kraju ovog predloga zakona, o razlozima za donošenje ovog zakona kažete da su vam namere da koordinirate mere i aktivnosti na jačanju dobrovoljnog davalaštva, koje predstavlja kamen temeljac bezbednosti krvi. Međutim, gde vam je taj kamen temeljac u ovom zakonu? Vi ga niste ugradili u ovu konstrukciju zvanu Predlog zakona o transfuziološkoj delatnosti.
Podizanje svesti je jedna obična floskula, koja ništa ne znači ako iza toga ne sledi objašnjenje šta se pod tim podrazumeva. Za mene je podizanje svesti preduzimanje niza promotivnih i edukativnih mera kako bi se stanovništvo motivisalo za dobrovoljno davanje krvi.

Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević.
Da li želite reč? (Da.)

Predložila sam da se član 8. menja i da glasi: Zdravstvenoj ustanovi, odnosno zdravstvenoj ustanovi za deo zdravstvene ustanove u kojem se obavlja transfuziološka delatnost iz Plana mreže zdravstvenih ustanova može se izdati dozvola za obavljanje transfuziološke delatnosti, odnosno određenih poslova transfuziološke delatnosti ako ispunjava uslove u pogledu kadra, prostora i opreme za obavljanje transfuziološke delatnosti.
Bliže uslove u pogledu kadra, opreme i prostora za obavljanje transfuziološke delatnosti propisuje ministar zdravlja (u daljem tekstu: ministar), na predlog ekspertske komisije za transfuziološku delatnost. Moja intervencija je bila u ovom smislu gde sam dodala ove reči - na predlog ekspertske komisije za transfuziološku delatnost.
Ovim se postiže veća jasnoća ovog člana, jer je potrebno da o normativima struke postoji ekspertsko mišljenje bazirano na akademskoj i stručnoj kvalifikovanosti.
Vi ste u Predlogu zakona o transfuziološkoj delatnosti u članu 1. rekli da nadzor nad obavljanjem ovih delatnosti na teritoriji Republike Srbije i poslove državne uprave vrši Uprava za biomedicinu, koja se obrazuje u skladu sa predloženim zakonom o transplantaciji organa.
Međutim, u toj Upravi za biomedicinu vi ste predvideli da jedan od tri pomoćnika direktora bude zadužen za oblast transfuziološke delatnosti, koji će angažovati neke spoljne eksperte, domaće i strane, uz nadoknadu.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana vi ste rekli da se amandman ne prihvata ''jer se odredbama Predloga zakona ne predviđa obrazovanje ekspertske komisije za transfuziološku delatnost, kao ni njen sastav, zadaci i način rada.
Naime, odredbama člana 158. Zakona o zdravstvenoj zaštiti obrazuju se republičke stručne komisije koje u postupku izrade podzakonskih akata daju stručne stavove i mišljenja, te smatramo da nema potreba obrazovati i posebne ekspertske komisije za transfuziološku delatnost.
Napominjemo da je u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti već obrazovana Republička stručna komisija za transfuziologiju. Takođe u postupak donošenja podzakonskih akata uključiće se i referentne zdravstvene ustanove, stručna udruženja, komore itd.''
Zbog čega se onda već obrazovana ova Republička stručna komisija za transfuziologiju ne angažuje u Upravi za medicinu, već se pravi neka lista spoljnih saradnika ili eksperata, domaćih i stranih, naravno uz nadoknadu? To je moje pitanje.