Da li još neko želi reč?
Ako ne, na član 45. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Paja Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je jedna od kardinalnih stavki koju ističemo i koju smatramo da ne  možemo ostaviti bez komentara i bez odgovora. Ovde nema predstavnika. Vidimo gospodin Čiplić će biti taj koji bi trebalo da glumi, ikebana da bude ovlašćenog predstavnika. Nijedan odgovor vi nama ne dajete.
O čemu se radi? Radi se da pored ovog šupljikavog zakona, kazaću kasnije u tri-četiri rečenice koje su to šupljine u ovom zakonu i zašto je loš, imamo ovu situaciju da dobru proizvođačku praksu i dobru laboratorijsku praksu u oblasti transfuziološke delatnosti propisuje ministar na predlog nove uprave. Ne može.
Dobra proizvođačka praksa to je stvar struke i struka jedino može da propisuje nešto što se tiče struke, šta ćemo raditi, kako ćemo raditi, kojim metodama. To je nešto nečuveno što sada ovaj zakon pokušava.
Pričate da hoćete u Evropu. Vi se ovim rešenjima izrugujete evropskim rešenjima. Evropa kaže ovako – da, za posebne oblasti u medicini koje su značajne, kao što je transplantacija, transfuziologija, treba uvesti regulatorna tela, koja treba da budu zasnovana na četiri principa koja objedinjuju struku, nauku, upravu i inspekciju.
Vi sada ovde struku i nauku ubacujete u upravu. Uprava nije nadležna da se bavi strukom i naukom. Ako hoćete da se bavi strukom i naukom, onda nemojte osnivate upravu nego osnujte institut. Nemamo ništa protiv.
Lepo smo predložili, pokušali da vas izvučemo, pa smo rekli – za pitanje struke i nauke oformite komisije eksperata, po pet ljudi iz svake oblasti, koji neće biti savetodavno telo, već koji će kreirati doktrinu i koji će pratiti svetsku nauku i iz te svetske nauke uzimati ono što je primenljivo i što će se primenjivati kod nas.
Ne može to uprava raditi. Vi odustajete od principa agencija, ponovo vraćate u ministarstvo nešto što ne može da bude u ministarstvu. Vraćate ministarstvu da prati nauku i struku. Kakvi su vam odgovori, kakve su vam nepismeno napisane postavke ovog zakona, o tome ne vredi ni pričati. Prema tome, ovde moramo stati. Imaćemo problem što je ova uprava opisana u tri zakona, na nekoherentan način, svuda drugačije i svud drugačije ta uprava ima nadležnosti u svakoj oblasti i ne vidi se celina te uprave kako će funkcionisati. Prema tome, ako ste Evropa trebalo je agenciju da osnujete.
Na kraju krajeva, obaveza vam je bila, iz projekata potrošenih sedam i po miliona za transfuziju krvi, koja je donela samo zlo na planu transfuzije, da osnujete i agenciju za transfuziju i obavezali ste se da ćete je osnovati. Evo, koliko godina je prošlo, niste. Pa, bila je mogućnost da je stavite u Agenciju za lekove, niste ni to uradili. Šta sada idete u retrogradno rešenje, koje nigde ne postoji na ovakav način, da se uprava bavi ovim.
Ono što je najcrnje, to ćemo kasnije pokazati, vi na jednom mestu kažete u odgovoru da je uprava prvenstveno zadužena za stručne poslove. Pa gde, pobogu, to možete da kažete? Hoćemo li da čitamo zakon o upravi, da se vidi šta je.
Jedan od principa na kojima počiva uprava je stručnost, ali stručnost u pravnoj sferi, u tumačenju, kreiranju propisa, praćenju politike i ostaloga. Pomešali ste sve, ovo je ne dozvoljeno, a kakvi su vam odgovori – lakonski i smešni, to je posebna priča.
Insistiram odgovore, insistiram ovlašćenog predstavnika, inače ovo ne vredi, ovo je mrak, ovo je sumrak parlamentarizma. Zbog jednog čoveka koji ne sme da se pojavi u ovoj sali, koji se uplašio pretnji poslanika svih opozicionih stranaka da će biti izložen neprijatnim pitanjima, mi sada imamo ovakvu situaciju.
U vreme kada kritikujete da je bio mrak, kada je ministar odlazio u inostranstvo, on je platformu svog boravka davao na verifikaciju Odboru za zdravlje. Gde je taj gospodin ministar? U inostranstvu. Važnije mu je inostranstvo od pet sistemskih zakona.
Mi ovde danonoćno radimo i izgaramo, a šta dobijamo kao odgovor – ignoranciju. Dokazaćemo nedopustiv odnos prema našim amandmanima koji prelazi u bezobrazluk.

Preostalo tri minuta i 15 sekundi vremena vaše poslaničke grupe. Reč ima narodna poslanica Vjerica Radeta. Izvolite.

Javljam se po Poslovniku, član 104.
Žao mi je što moram da ovim formalnim raspravama na neki način ometam javnost i ovakvim diskusijama mog kolegu Momčilova, ali zaista Vlada Republike Srbije vređa dostojanstvo Narodne skupštine na najgrublji mogući način. Hoću da vas podsetim da smo pre dva dana kroz amandmane našim obrazloženjima ubedili ministra Dulića, kao kompetentnog za teme koje su tada bile na dnevnom redu, da promeni naslov zakona, da ne govorimo dalje o amandmanima i određenim članovima.
Zaista je nedopustivo i, molim vas, kolege su intervenisale. Znam, gospođo Čomić, da želite da se sačuva dostojanstvo ovog parlamenta, ali učinite to konkretno.
Već 37 minuta raspravljamo o ovakvim temama bez prisustva ministra. Posebna priča je što će u nastavku da nam se pojavi gospodin Čiplić, koji je kompetentan za onu poslednju tačku dnevnog reda, gde ćemo raspravljati o amandmanima, ali na temu ovih zakona iz oblasti medicine je neverovatno da ste dopustili, samo zato što se gospodin Tomica Milosavljević, što reče gospodin Momčilov, plaši susreta sa narodnim poslanicima, ove vreste susreta.
Jedno je načelna rasprava, a drugo je kada se kroz amandmane postavljanju konkretna pitanja i od odgovornih ministara se očekuju konkretni odgovori. Ali, to je njegov problem i to je problem Vlade Republike Srbije. Zato vas molim, gospođo Čomić …

Dva minuta. Vreme za isticanje povrede Poslovnika je iskorišćeno.
Nema povrede člana 104. Današnji tok sednice teče u skladu sa članovima Poslovnika kojima se propisuje ili prisustvo nadležnog ministra za zakon koji je na dnevnom redu ili ministra koga Vlada ovlasti.
Molim vas da ne dobacujete ako želite da čujete objašnjenje. Ako ne želite da čujete objašnjenje, možemo zajedno da kršimo Poslovnik, a dotle vas molim za poštovanje onih članova Poslovnika na koje se pozivate da su kršeni od strane drugih.
Dakle, Vlada ovlašćuje predstavnika. Volja je narodnih poslanika da li će da kvalifikuju ili diskvalifikuju predstavnika koga je Vlada ovlastila. Posao onog ko se stara o dnevnom redu i ko se stara o redu na sednici Skupštine je da Vlada ispuni svoju obavezu po Poslovniku, a to je da ovlasti predlagača.
Svaki ovlašćeni predstavnik ili ministar koji ima zakon u Skupštini je dužan da bude, ali isto tako ima prava na kraće i duže pauze za vreme sednice Skupštine, kao što to imaju i svi drugi učesnici za vreme sednice.
Sve informacije bitne za zakon sasvim sigurno biće prenete i biće uvažene ukoliko se to smatra potrebnim.
Molim vas, upozoravam i vas i narodnog poslanika Paju Momčilova da se suzdržite od kršenja Poslovnika i od izricanja stavova da se bilo ko bilo čega plaši ovde. Možete u okviru Poslovnika da kvalifikujete rad, govor, dela ministara. Tvrditi da se neko nečega plaši je povreda Poslovnika, jer ne možete znati emocionalno stanje ni ministra, ni bilo kog drugog učesnika u sednici, te vas molim da se toga suzdržite ubuduće.
Da li još neko želi reč? Narodna poslanica Vjerica Radeta želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Gospođo Čomić, možda se niko nikoga ne plaši i na ministra niko nema nikakvu primedbu. On je svih ovih devet godina idealan ministar, ali vi nemojte da zamenjujete teze zbog javnosti Srbije. Nije osnovni problem da li se Tomica Milosavljević plaši susreta sa narodnim poslanicima i nije nikakav problem da to narodni poslanik kaže. Ne mislimo mi nikoga fizički …

Jeste, narodna poslanice. Upozorila sam vas da to ne činite. To je povreda člana Poslovnika koji propisuje način ophođenja prema licima koji su učesnici na sednici Skupštine. Sada vas drugi put upozoravam.
Ne možete izricati stav da je nekome izrečena pretnja i da se bilo ko bilo koga ovde plaši. Molim vas da vodite računa o izrečenoj javnoj reči.
Nastavite, ovih 12 sekundi će vam biti produženo.

Gospođo Čomić, najpre, gospodin Tomica Milosavljević nije učesnik u radu ovog parlamenta i mislim da je to svima jasno. Drugo, niko njemu nije pretio i nemojte da takve insinuacije u odnosu na poslanike SRS izričete.
Govorimo - da li se plaši stručne komunikacije između gospodina Momčilova i njega.
Drugo sam htela da kažem. Na osnovu člana 195 – pravo i dužnost predstavljanja Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja svih pitanja iz njene nadležnosti ima predsednik Vlade. U drugom stavu se kaže – Vlada određuje članove koji je predstavljaju po pojedinim pitanjima itd. To nije sporno.
Vašem raspravom od dva-tri minuta sa tog mesta pokušavate da javnost Srbije obmanete tako što objašnjavate kako je ovo sve u skladu sa Poslovnikom, kako radimo u skladu sa Poslovnikom. Ne radimo, radimo već 43 minuta bez prisustva predstavnika Vlade. Prošlo je dvadesetak amandmana u međuvremenu. Možda bi ih ministar pola prihvatio.

Dva minuta. Zahvaljujem.
Primedbe koje ističete odnose se na to da želite da kažete da je povređen neki član Poslovnika. Tvrdim vam da nije. Želite da iskažete svoje nezadovoljstvo što trenutno nijedan ovlašćeni predstavnik nije fizički prisutan u sali. To nijednim članom Poslovnika nije definisano.
Zato sam vam objasnila da svaki predstavnik predlagača, pa i ministar koji je ovlašćen, ima pravo na kraće i duže pauze. Izuzetak potpunog sedenja i prisustva svo vreme sednice bio je ministar Nebojša Bradić i nijedan drugi.

Uvažena predsedavajuća, da se nešto razumemo, reklamiram član 104. i 27. Imputirate mi da kršim Poslovnik. Uvažena gospođo, činjenicama i argumentima, na osnovu prethodnih događanja u toku rasprave koja je vođena u ovom parlamentu, iznosim svoje stavove.
Ako dozvolite, ja sam misleći čovek. Ako vi meni zabranjujete da mislim, nikoga ne vređam, jednostavno konstatujem da je ministar koji se nalazi na čelu jednog važnog resora, a pusti u Skupštinu pet važnih sistemskih zakona, dužan da bude prisutan. To je najmanje. Možda vi mislite drugačije. Nemam ništa protiv, ali imam pravo da taj svoj stav iznesem.
Ovo što pokušavate da kažete da se ponašam nedolično, nemojte da radite. Nema potrebe. Možda ne razumete ove zakone. Govorite da je trenutno. Ovaj trenutak traje 45 minuta. Da je trenutak i mi razumemo, ima čovek fiziološke potrebe, zdravstvene probleme i to je u redu. Ali, ovo traje, gospođo.
Što je još strašnije, kada dođe zamena gospodinu Duliću, koji je otputovao, koji je na putu, onda ćemo imati situaciju potpuno nekompetentne ovlašćene osobe i opet je moja dužnost da to kažem. Možete misliti da je gospodin Čiplić ekspert za pitanja medicine, nemam ništa protiv i neću kazati da time kršite Poslovnik, neće mi pasti na pamet.
Znate, gospođo Čomić, postoji jedna izreka u srpskom narodu – valja naučiti ćutati da bi se znalo govoriti.