Poštovano gospođo potpredsednice, iskoristio bih vreme kao ovlašćeni predstavnik.
(Vjerica Radeta: Javila sam se po Poslovniku.)
Samo bih hteo da kažem ...
(Predsedavajuća: Narodni poslanik Žarko Korać ima reč, izvolite.)
Samo sam hteo da kažem da primedbe moje su se ticale interesa svih građana Srbije. Radi se o važnim zakonima koji regulišu bar četiri od ovih zakona i regulišu vrlo važne oblasti. Prvi je načelan i uopšten, a ostala četiri su vrlo važna.
Zaista da se radi o jednoj veoma specifičnoj oblasti i da budemo mi načisto, ovde se radi o zakonima iz oblasti zdravstva koji traže i stručnu raspravu. Svi poslanici imaju potpuno jednaka prava da raspravljaju i da zaista, a poštujem državnog sekretara, ovde govorimo o političkoj raspravi. Zaista jeste neobično da prvo nemamo resornog ministra, pa onda dođe ministar koji je lekar po struci, a nije resorni, a onda on ode i sada je predložen koji nije ni lekar, niti se bavi resorom.
On ima neke dodirne tačke, moralna i etička pitanja presađivanja organa, veštačke oplodnje. To jeste jedna situacija koja stavlja građane Srbije u neravnopravan položaj, jer mi iznosimo amandmane, mi govorimo o zakonu, a praktično nema nikog da nam odgovori.
Građani Srbije imaju pravo da znaju, kad je ministarstvo predložilo zakone poslanici imaju pravo da onda očekuju da to ministarstvo, odnosno ovlašćeni predstavnici, a u ovom slučaju bi trebalo da bude ministar zdravlja, odgovori ili da svoje mišljenje, negativno, pozitivno, i da kaže šta misli.
Inače, mi govorimo praktično prazno i mi nemamo nikakav odgovor na ono o čemu govorimo.
Jeste ipak jedna neobična situacija da se iz čitavog seta amandmana koji su dati, ponavljam, drugi put to kažem, usvoje dva amandmana koje je postavila njegova stranka G17 plus. To je stvarno pomalo jedinstveno, ili su naši amandmani toliko loši ili su zakoni toliko savršeni. To pokazuje jedan stav koji nije dobar. To nije dobar stav.
Ko god da je ministar zdravlja, od SRS pa dalje, ipak ću, što kažu, bona fides su govorili Rimljani, u dobroj nameri pročitati zakon, pa da vidim šta piše u zakoni, pa ću se ili složiti ili ne. Tako da za mene je ovo primer, kad je čovek ovlašćeni predstavnik, on je dužan da sedi u ovoj sali, zato što on brani interese Vlade.
Znate šta, lepo je biti ministar da vam to piše u biografiji. Sedeo sam u sali kao potpredsednik vlade i najcrnje uvrede na svoj račun slušao od mojih sad kolega s leve strane, pa sam sedeo, jer to je posao za koji moram da se naviknem da radim. Neko me kritikuje, neko kaže ovo, neko kaže ono, ali to je moja dužnost da sedim, da saslušam i branim ono što sam predložio. Moram da kažem da ono što se meni ne dopada ovakav način rada, kaže se, Skupština je neefikasna, ovo su kardinalno važni zakoni i mi nemamo nikog od strane Vlade da nam odgovori na ta pitanja i to nije u redu.
Samo još ovo, naveo sam primer drugog ministra iz te iste vlade koji je sedeo ceo dan, sedeo je strpljivo, čovek je izašao možda dva-tri puta na dva minuta i vrlo korektno odgovarao poslanicima na njihove primedbe. Iako je to stranka koja nije meni nimalo bliska, ali moram reći da se taj čovek tu korektno ponašao i pokazao je kako taj posao treba raditi. Toliko.
Iskoristio sam na čudan način možda deo vremena koji je predviđen meni kao ovlašćenom predstavniku, ali moram da kaže da mi se taj način rada ne dopada i mislim da građani Srbije ovde najviše gube, i svi mi ,i svi smo mi građani Srbije.
Voleo bih da mi resorni ministar odgovori na neka važna pitanja ovde, videćete tek će doći pitanja na neka od ovih zakona. Na kraju krajeva, usvojićemo zakone koji ne valjaju ili im možda nešto fali, pa ćemo posle trljati glavu šta smo uradili. Nije to dobar način.
Za sam kraj još ovo da kažem, mi ćemo se založiti kao poslanička grupa da u sledećem poslovniku o radu skupštine piše da se zakoni povlače iz procedure ako resorni ministar nije tu. Izvinite, ako ne može da prisustvuje, onda ne treba ni voditi raspravu o tome, odložite, povucite i kada on bude neka bude rad.