Zahvaljujem, gospodine Momčilov.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Krasić.
Da li neko želi reč? Gospođa Radeta Vjerica. Izvolite.

Kolega Zoran Krasić je predložio jedan amandman koji je čisto pravno-tehničke prirode i ovaj put sam zaista ubeđena, da je ovde bilo ko iz Vlade Republike Srbije, da bi ovaj amandman prihvatio.
Vlada je u stavu 1. ovog člana rekla - krv i komponente krvi ne smeju se uvoziti niti izvoziti iz Republike Srbije. Ovo ni jezički ni pravno-tehnički nije moguće.
Krasić je rekao - zabranjeno je uvoziti i izvoziti krvi i komponente krvi u Republiku Srbiju i iz Republike Srbije. Ali, zaista što reče kolega Momčilov besmisleno je raspravljati i objašnjavati nemamo kome, jer ovde nema nikog ko bi ovo prihvatio.

Na član 42. amandman je podnela narodni poslanik Dušanka Plećević. Gospođo Plećević izvolite.

Član 42. govori o promociji davanja krvi i komponenata krvi.
U stavu 1. tog člana kažete da promociju davanja krvi i komponenata krvi na teritoriji Republike Srbije sprovode Zavod, odnosno Institut za transfuziju krvi i Crveni krst Srbije.
U stavu 2. kažete da promotivne aktivnosti iz stava 1. ovog člana moraju biti kontinuirane i usklađene sa potrebama za dovoljnim količinama bezbedne krvi i komponenata krvi na teritoriji Republike Srbije tokom cele godine.
Predlažem da se stav 1. menja i da glasi - promociju davanja krvi i komponenata krvi na teritoriji Republike Srbije sprovode Zavod, odnosno Institut za transfuziju krvi, zdravstvene ustanove u kojima se obavlja transfuziološka delatnost, Crveni krst, kao i registrovana udruženja dobrovoljnih davalaca krvi.
U zakonu o javnom zdravlju vi promovišete strategiju javno zdravlje u svim politikama, tj. u svim sektorima života, ali se to ne vidi u predlogu ovog zakon, odnosno vi isključujete civilno društvo, što je antievropski, odnosi se na Udruženje dobrovoljnih davalaca krvi koje sam predložila ovim mojim amandmanom.
U sredinama gde ne postoje instituti za transfuziju krvi, postojeće zdravstvene ustanove koje obavljaju tu delatnost već vrše promociju dobrovoljnog davanja krvi zajedno i sa Crvenim krstom i sa Udruženjem dobrovoljnih davalaca krvi. Vi u obrazloženju za neprihvatanja kažete - navedenim zakonima predviđeno je da Crveni krst Srbije vrši popularisanje dobrovoljnog davalaštva krvi kao javno ovlašćenje i u saradnji sa službama i zdravstvenim ustanovama za transfuziju krvi itd.
To je isto ovo što predlažem amandmanom, samo to treba da stoji u tom članu. Vi ste u obrazloženju već to rekli, ali ne stoji u ovom članu.
Osim toga, smatram da je poželjno, ne samo i Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi, već i svaki građanin može vršiti promociju dobrovoljnog davalaštva krvi, pošto se radi o humanom gestu od najvišeg značaja za zdravlje svih nas.

Reklamirane su dve povrede Poslovnika, od profesora Žarka Koraća i narodnog poslanika Milana Dimitrijevića. Najpre, Žarko Korać.

Reklamiram članove 87. i 195. Moram da kažem da se radi o veoma važnim zakonima. Nemamo ministra resornog. Vlada je odredila ministra koji nije resorni, ali je lekar po struci.
Sada smo dobili obaveštenje od Vlade, upravo nam je dostavljeno, da još jedan ministar treba da prisustvuje raspravi, to je ministar Svetozar Čiplić, pretpostavljam zbog određenih etičkih i moralnih dilema koje bar tri od ovih zakona predloženih izazivaju prilikom transplantacije i prilikom vantelesne oplodnje.
Zaista je bizarna situacija da sedimo ovde i da nijedan od njih, od dvojice ovlašćenih nijedan nije ovde, jednoga smo videli pa je nestao, a drugoga uopšte nema. Ovo su ipak zakoni koji se tiču interesa građana Srbije.
Ako po članu 87. i 195. Poslovnika Vlada određuje predstavnika, onda me interesuje - šta znači ovo ovde obaveštenje koje smo dobili. Kaže - s tim u vezi, obaveštavamo vas da je za predstavnika Vlade u Narodnoj skupštini prilikom razmatranja navedenih predloga zakona određen i Svetozar Čiplić, ministar za ljudska i manjinska prava, koga nema.
Samo još ovo da kažem - pošto se u medijima neprekidno govori o Narodnoj skupštini, kako mi ne sedimo, kako ne radimo, mi čitamo u novinama gde ministri letuju. Vidim da je anketa - koliko koštaju hoteli, gde su itd. Znate šta, bilo bi red da se onda ipak malo usaglase rad Vlade i rad parlamenta, bar u smislu da oni koje je Vlada delegirala i da sede ovde.
Stvarno se izvinjavam, moram ovo da kažem, biću korektan, imali smo primer takođe člana Vlade pre dva dana kada se razgovaralo o zakonima o prosveti, ministar Obradović je sedeo sve vreme. Još jedna stvar, uložio je ogroman napor da usvoji neke amandmane.
Svakome, i laiku, a dugo sedim u Skupštini, vidljivo je prilikom usvajanja ovih pet zakona resorno ministarstvo, odnosno Vlada, usvojili su isključivo dva amandmana koje je podnela stranka G 17 plus, niti jedan amandman koji je podneo bilo ko iz opozicije nije prihvaćen.
Sada ostaju dve mogućnosti - ili su to savršeni zakoni, pa poslanici zapravo ni nemaju šta da kažu, ili se zaista radi o nečem drugom, da se ovde demonstrira...

Vreme, zahvaljujem.
Gospodin Milan Dimitrijević ima reč.

Uvažena predsednice, ovo ću koristi kao ovlašćeni predstavnik po amandmanu.
Pošto govorimo o Predlogu zakona o transfuziji, dužan sam da javnost Srbije podsetim na dve stvari. Prva činjenica o kojoj ću govoriti, to je izjava resornog ministra Milosavljevića, koju je on dao 2002. godine u junu, kao novopostavljeni ministar, govoreći o ovom problemu transfuzije i nestašice krvi.
To je emisija koja je bila na Radiju B92 i jedno od tih pitanja je bilo: postoji jedan akutan problem, nedostaje krv, da li ste povodom toga nešto preduzeli? Odgovor ministra je bio sledeći - problem transfuzije krvi je u našoj zemlji važan i zbog toga smo mi zemlja koja ima najveću potrošnju krvnih derivata kada se poredi sa svim zemljama u okruženju. Nama treba osmišljena akcija dobrovoljnog davalaštva krvi, treba nam nacionalni program za dužu stazu koji će da eliminiše ovakve neposredne probleme.
Problem sa nedostatkom krvi je uvek povremeno prisutan. Sada je jedna od takvih situacija. To će biti jedan od problema za koji ćemo pod okriljem institucije Ministarstva formirati ekspertsku grupu, koja će to da analizira sa svih mogućih aspekata. Ima tu nagoveštaja pomoći u rešavanju problema, možda reorganizacija. Imate tu izjavu ministra iz 2002. godine i imate sada 2009. godinu. Ministru, petomandatnom ministru, čoveku koji je sedam i po godina ministar u Vladi Republike Srbije je bilo potrebno sedam i po godina da osmisli jedan zakon, ali kada se na taj zakon ukaže, kada se u tom zakonu pojave određeni problemi i kada se na to ukaže, onda je prosto autizam gospodina ministra neverovatan. Nijedan od ovih amandman nije prihvaćen.
Sada ću govoriti o drugoj činjenici. Kada je Odbor za zdravlje u junu ove godine raspravljao u načelu o Zakonu o transfuziji, na pitanje koje je postavljeno predstavnicima ministarstva - kada će taj zakon ući u skupštinsku proceduru, mi taj odgovor nismo dobili.
Druga stvar, što smo mi kao članovi Odbora za zdravlje dobijali pisma doborovoljnih davalaca krvi.
Naime, 12. juna 2009. godine, u poslovnom centru NIS-a Naftagas u Novom Sadu održan je sastanak uz aktivno učešće predstavnika velikog broja društava iz Beograda, Loznice, Kraljeva, Čačka, Kostolca, Prokuplja, Niša, Kragujevca, Vršca, Kikinde, Zrenjanina, Zaječara, Subotice, Bečeja i Novog Sada.
Kada na takvom jednom skupu učestvuje ovoliko predstavnika dobrovoljnih davalaca krvi, a kada ministar u svom predlogu zakona ne uvažava te humane ljude nego ih potpuno izopšti iz zakona, zakon onda nije dobar. Dakle, to je sudbina ovog zakona, to je ono o čemu se javno govori, a radi se potpuno nešto drugo suprotno.

Od vremena ovlašćenog predstavnika iskorišćeno je tri minuta i 30 sekundi.
Da li još neko želi reč po amandmanu na član 42. koji je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević? (Ne).
Na član 45. amandman je podnela narodna poslanica Dušanka Plećević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima Dušanka Plećević.

Ovaj član govori o upravi za medicinu i koje su njene nadležnosti i pod tačkom 6) kaže „donosi dobre vodiče prakse za oblasti transfuziološke delatnosti“, a ja tražim da se menja i da glasi „donosi vodiče dobre prakse za oblast transfuziološke delatnosti koje kreira ekspertska komisija za transfuziološku delatnost“.
Mi smo našim amandmanima predvideli postojanje ovakve komisije u Predlogu zakona o transplantaciji organa u delu u kome predlažete osnivanje uprave za biomedicinu. U ovoj upravi za poslove iz oblasti transfuziološke delatnosti biće odgovoran jedan od tri pomoćnika direktora, uz pomoć spoljnih eksperata koje angažuje ova uprava.
Ministar sačinjava listu spoljnih eksperata iz zemlje i inostranstva kojima za taj rad pripada nadoknada. Mi predlažemo da se osniva ekspertska komisija od najmanje pet članova koju će činiti eminentni transfuziolozi.
To što nije predviđeno ovim zakonom da se oformi ovakva komisija ne znači da ne može i da se ugradi u zakon i da se prihvati ovaj amandman. Zato se amandmani i podnose. Pošto se radi o Predlogu zakona, to nije konačan tekst koji nije nepromenljiv, jer ako bi takav stigao u Skupštinu onda je bespredmetna rasprava i on bi se usvojio bez diskusije.
Nije mi jasno zašto se ovim zakonom ne angažuje ta Republička stručna komisija za transfuziologiju koja je formirana Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u upravi za biomedicinu, već ministar pravi neku svoju listu spoljnih eksperata, znači domaćih i stranih, u koju članovi ove komisije za transfuziologiju mogu a i ne moraju biti uključeni, a ti spoljni eksperti dobijaju veća ovlašćenja od same komisije.