Naravno da možete.

Vrlo sam precizan, gospođo potpredsednice. Vi ste se, i ono sve što vi kažete kao predsedavajuća mislim da ulazi u zapisnik, obratili ovlašćenom predlagaču koji nije u sali. Svi koji smo bili ovde prisutni vidimo. U tome reklamiram povredu.

Narodni poslaniče, sada vas upozoravam da grubo kršite član 104. i vređate dostojanstvo ove Narodne skupštine, pošto ćete uvidom u stenogram vidite da sam rekla da će narodni poslanici sa odobravanjem dočekati da pitam da li reč želi predlagač koji nije prisutan u sali.
Molim vas da ne izvrgavate ni vi ni mi...

Kako može da dobije reč neko ko nije prisutan u sali?

Pravo da se dobije reč na osnovu člana 100. stav 1. i da ako za sebe tražimo pravo koje nam daju članovi Poslovnika, da onda to pravo koristimo brižljivo i sa svešću o tome kolika je snaga naše javne reči.
Molim vas da ne iznosite neistine o onome što govorim ili da pažljivije slušate dok govorim i dajem objašnjenje.

Mogu da završim od dva minuta?

Naravno da možete, bez neistina.

To što vi govorite, vi mislite da je istina. Imam i ja pravo na moju istinu, gospođo predsednice, i mojim očima koje nisu baš u cvetu mladosti...

Nemate prava, narodni poslaniče, nemate prava na moju i na vašu istinu.
Ako sam govoreći tokom sednice rekla da ministar nije prisutan, da tvrdite da u zapisniku piše drugačije. Neko će zbog toga morati da odgovara i to vrlo ozbiljno.
Zahvaljujem vam i molim vas da sledeći put pažljivo koristimo svoje pravo na član 100. koji nam daje pravo da govorimo o povredi poslovnika.
Zahvaljujem.

Nemam prava na dva minuta...