Dva minuta i 30 sekundi iskorišćeno vremena poslaničke grupe.
Na član 10. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Mileta Poskurica. Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

U ime poslaničke grupe SRS podnela sam amandman na član 12. stav 1.
Amandman glasi - u članu 12. stav 1. reč „može“ zamenjuje se rečima „je dužan“.
Ovaj član govori o oduzimanju dozvole za rad zdravstvenoj ustanovi za obavljanje poslova transplantacije i pre isteka roka na koji je dozvola izdata ako ne ispunjava niz uslova koje ste u međuvremenu propisali, a koje ste obrazložili tačkama od 1) do 5) prvog stava člana 12. Ministar može oduzeti dozvolu za rad.
Ministar je dužan da ovlašćenoj zdravstvenoj ustanovi koja ne ispunjava uslove za obavljanje zdravstvene delatnosti uzme dozvolu i da u roku od sedam dana donosi rešenje o oduzimanju dozvole.
Vaše obrazloženje za ne prihvatanje amandmana je potpuno smešno. Predložili smo da je ministar dužan da oduzme dozvolu ukoliko se utvrdi da postoje nepravilnosti u tačkama od 1) do 5). Nismo predložili da je dužan da oduzme dozvolu ukoliko se ne utvrdi da postoje nepravilnosti u radu ovih zdravstvenih ustanova.
Dalje, u obrazloženju ste naveli da se u procesu upravnog postupka utvrđuje ispunjenost jednog od ovih uslova za oduzimanje dozvole.
Gospodine koji predstavljate Ministarstvo, možete li mi odgovoriti koliko može da traje upravni postupak i koliko je potrebno da se na propisan način utvrdi ispunjenost jednog od uslova ovog zakona, a za to vreme koliko će ljudi stradati ako se u postupku stručnog nadzora utvrdi da zdravstvena ustanova postupa suprotno zakonu ili da je kvalitet postupka uzimanja, distribucije i transplantacije ispod utvrđenog standarda kvaliteta.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 15. amandman je podnela narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Gordana Paunović-Milosavljević.

Predlog zakona o transplantaciji govori o poslovima koordinatora.
U ime poslaničke grupe Srpske radikalne stranke predložila sam amandman da se u članu 15. tačka 7) menja i glasi: „Ostvaruje saradnju sa republičkim etičkim odborom i etičkim odborima zdravstvenih ustanova u kojima se vrše transplantacije organa.“
U oblasti transplantacione medicine posebno su mogući etički problemi, koji mogu da se jave prilikom doniranja i transplantacije organa. Poštovanje ljudskih prava predstavlja ne samo etičku već i zakonsku obavezu svih zdravstvenih radnika.
U svakoj zdravstvenoj ustanovi treba da postoji etički odbor, posebno u zdravstvenim ustanovama koje se bave transplantacijom organa. Pacijentima treba ukazati kako mogu da se obrate etičkom odboru. U ovim zdravstvenim ustanovama značajna je saradnja koordinatora i etičkog odbora.
U obrazloženju za neprihvatanje amandmana na član 15. naveli ste da koordinator treba ili može da sarađuje sa etičkim odborom. On je obavezan da sarađuje sa etičkim odborom i vaše obrazloženje je zamena tema.
U oblasti transplantacione medicine posebno su mogući etički problemi koji mogu da se jave prilikom doniranja i transplantacije organa i zbog toga je ova saradnja jako neophodna.

Na član 18. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Izvolite, gospođo Milosavljević.

U delu predloženog zakona koji govori o postupku transplantacije, odnosno dobrovoljnosti davanja organa, član 18. stav 1. glasi: „Doniranje organa je dobrovoljno i bez finansijske nadoknade, osim nadoknade nužnih troškova.“
Amandmanom predlažem da se stav 1. člana 18. menja i glasi: „Doniranje organa je svesno, dobrovoljno i bez finansijske naknade, osim nadoknade nužnih troškova.“
Dobrovoljnost ili izraz slobodne volje može biti subjektibilna ili emocionalno obojena stvar. Zato je potrebno da osoba bude očuvane svesti, i kvantitativne i kvalitetne, kako bi imala očuvanu sposobnost rasuđivanja prilikom donošenja tako važne i teške odluke.
Primer – osoba koja je alkoholičar, osoba koja se nalazi u preddelirijantnom ili delirijantnom stanju ili tabletoman nema očuvanu svest.
U obrazloženju Vlade za neprihvatanje amandmana ste naveli da postoji pismeni pristanak punoletnog lica. Mislim da pismeni pristanak ne može da bude validan ukoliko osoba nema očuvanu svest.

Na naslov iznad člana 19. i na član 19. amandman je podneo narodni poslanik Paja Momčilov. Izvolite, gospodine Momčilov.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dobrodošli u pravo vreme. Eto kako sudbina nameni sreću nama, narodnim poslanicima, pa nadam se i vama, da budete prisutni kod jednog amandmana koji će verovatno moći i vama da dođe do svesti i da shvatite šta smo želeli da kažemo.
Pročitaću kako glasi predlog u zakonu. „Nedobitnost pružanja usluga u vezi sa transplantaciojm.“
Bavićemo se semantičkim problemima, prema tome, blisko vam je, nisu zdravstveni problemi, a ono što hoću da kažem jeste da u Rečniku srpsko-hrvatskog jezika, kada uzmete knjigu 14, stranu 776. i 775, onda ćete videti nedobitnost, imenica ženskog roda, znači neosvojivost i nepobedivost, a pridev nedobitan, nedobitno, koji se ne može pobediti, pokoriti i osvojiti, zauzeti. Ako bukvalno prevedete prema rečniku, a imam i Rečnik Matice srpske, koji takođe govori šta nedobitnost znači, onda bi to bilo u prevodu: neosvojivost pružanja usluga u vezi sa transplantacijom i nemogućnost.
Šta se meni ovde odgovara? Uopšte rečeno, ovaj rečnik kojim je pisan ovaj zakon je birokratski. Šta taj birokratski jezik karakteriše? Preopširnost, komplikovanost, neodređenost i stereotipnost.
Može da postoji neologizam, da se dođe do njega, ali ovde je došlo do kontaminacije. Vi pravite neologizam, nedobitnost, a videćete kako ste to napravili, to ću pročitati, i onda imate problem ili ne znate šta ta reč znači, a ona je definisana u rečnicima, ili ne znate za bolje reči koje bi mogli da koristite, ili imate nesvesnost iz drugog razloga, a to je da se pomodarski povodite za nečim što ste negde videli, a što je neadekvatno upotrebljeno.
Molim vas, kakvo je obrazloženje, namerno stojim ovde, da se vidi kako se naši zakoni pišu. Nije striktno medicinski problem, ali gledajte.
U zakonu o zdravstvu Republike Srbije, odnosno u drugim zakonima kojima se uređuje privredni, kao i finansijski sistem, u delu koji reguliše poslovanje na neprofitnoj osnovi, koriste se nedobitne usluge. Takođe, ovaj termin definisan je u Rečniku srpskog jezika i u Rečniku srpskog jezika Matice srpske kao prihod do kojeg se dođe tokom nekog vremenskog perioda, materijalna korist koja se dobije odnosno postigne od nekog posla proizvodnje ili trgovine, profit, zarada.
Naravno, termini o kojima se ovde priča su dobit i dobitan. To i ne tvrdimo. Šta nam tumačite šta znači – dobit i dobitan? Primamo vam – o nedobitan i nedobitnost. Kada toliko ne znate srpski jezik, nemojte zamenom teza da pokušavate da se bavite. Piše – nedobitan na štapićima „Ledo sladoleda“. Slažem se. Ako je to inspiracija, nije dobra. U srpskom jeziku postoje i bolje reči.
Dao sam predlog da se zove – zabrana komercijalizacije usluga u vezi sa transplantacijom. Može i bolje, srpska reč da se koristi – nemogućnost ili zabrana sticanja dobiti za usluge u vezi sa transplantacijom. Imali ste milion načina da kažete, a vi ste upotrebili reč koja potpuno izvrće značenje i nama kažete da nismo u pravu.
Gospođo predsednice, na vas sada apelujem, ovo je rušenje dostojanstva Narodne skupštine. Ne mogu sa tim da se pomirim. Tražim odgovor. Ovakav odgovor koji smo dobili zamenom teza, gde mi se objašnjava šta znači dobit i šta znači dobitan, nije ono na šta smo ukazali i na šta ukazujemo.
Ne može ovo stajati u srpskom zakonu. Može, ali onda je to urušavanje sistema, onda je to urušavanje pravnih normi, onda je to, jasna stvar, nečija želja da se ovde stvori haos i da više ne postojimo i da nismo pravna država.

Na član 22. amandman je  podnela narodni poslanik Gordana Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Podnela sam amandman na član 22. koji glasi: u članu 22. stav 3. posle reči – starateljstva briše se tačka i dodaju se reči – najkasnije u roku od 30 dana.
Niste prihvatili amandman s obrazloženjem da se pismeni pristanak najčešće daje u veoma kratkom roku. Ovde pitam gospodina Čiplića, pošto je jedini predstavnik, koji je to najčešći kratak rok, odnosno da je rok od najkasnije 30 dana za davanje saglasnosti organa starateljstva neprimeran transplantaciji organa.
Međutim, to ne znači da organ starateljstva ne može i u kraćem roku od roka predloženog da da saglasnost. Zakon mora da bude precizan i da precizira neki rok, jer ne može da se to prolongira u nedogled.
Naravno da pacijent treba da dobije organ u što kraćem roku, ali smo isto tako svesti da većina pacijenata na presađivanje organa čeka više meseci, pa i godina, a neki nikad i ne dočekaju.
Da li, gospodine ministre, znate da u ovom času u Republici Srbiji na presađivanje bubrega čeka 1.600 ljudi, jetre 800 ljudi, za srce niko ne zna broj? U Srbiji kroz dramu neizvesnosti kada i da li će uopšte dobiti organ koji im život znači prolaze na hiljade ljudi.
Ovo vaše obrazloženje amandmana je netačno i nestručno, jer smo napisali da je najkasnije rok od 30 dana koji se daje organu starateljstva, a vi ste napisali u veoma kratkom roku, a niste precizirali koliki je to kratak rok, pa zato bi sada mogli da ograničite taj rok da ne bi bio duži od 30 dana, kao što to često praksa to i pokazuje.