Dame i gospodo narodni poslanici, poštovano predsedništvo, uvaženi gospodine ministre, dobrodošli u pravo vreme. Eto kako sudbina nameni sreću nama, narodnim poslanicima, pa nadam se i vama, da budete prisutni kod jednog amandmana koji će verovatno moći i vama da dođe do svesti i da shvatite šta smo želeli da kažemo.
Pročitaću kako glasi predlog u zakonu. „Nedobitnost pružanja usluga u vezi sa transplantaciojm.“
Bavićemo se semantičkim problemima, prema tome, blisko vam je, nisu zdravstveni problemi, a ono što hoću da kažem jeste da u Rečniku srpsko-hrvatskog jezika, kada uzmete knjigu 14, stranu 776. i 775, onda ćete videti nedobitnost, imenica ženskog roda, znači neosvojivost i nepobedivost, a pridev nedobitan, nedobitno, koji se ne može pobediti, pokoriti i osvojiti, zauzeti. Ako bukvalno prevedete prema rečniku, a imam i Rečnik Matice srpske, koji takođe govori šta nedobitnost znači, onda bi to bilo u prevodu: neosvojivost pružanja usluga u vezi sa transplantacijom i nemogućnost.
Šta se meni ovde odgovara? Uopšte rečeno, ovaj rečnik kojim je pisan ovaj zakon je birokratski. Šta taj birokratski jezik karakteriše? Preopširnost, komplikovanost, neodređenost i stereotipnost.
Može da postoji neologizam, da se dođe do njega, ali ovde je došlo do kontaminacije. Vi pravite neologizam, nedobitnost, a videćete kako ste to napravili, to ću pročitati, i onda imate problem ili ne znate šta ta reč znači, a ona je definisana u rečnicima, ili ne znate za bolje reči koje bi mogli da koristite, ili imate nesvesnost iz drugog razloga, a to je da se pomodarski povodite za nečim što ste negde videli, a što je neadekvatno upotrebljeno.
Molim vas, kakvo je obrazloženje, namerno stojim ovde, da se vidi kako se naši zakoni pišu. Nije striktno medicinski problem, ali gledajte.
U zakonu o zdravstvu Republike Srbije, odnosno u drugim zakonima kojima se uređuje privredni, kao i finansijski sistem, u delu koji reguliše poslovanje na neprofitnoj osnovi, koriste se nedobitne usluge. Takođe, ovaj termin definisan je u Rečniku srpskog jezika i u Rečniku srpskog jezika Matice srpske kao prihod do kojeg se dođe tokom nekog vremenskog perioda, materijalna korist koja se dobije odnosno postigne od nekog posla proizvodnje ili trgovine, profit, zarada.
Naravno, termini o kojima se ovde priča su dobit i dobitan. To i ne tvrdimo. Šta nam tumačite šta znači – dobit i dobitan? Primamo vam – o nedobitan i nedobitnost. Kada toliko ne znate srpski jezik, nemojte zamenom teza da pokušavate da se bavite. Piše – nedobitan na štapićima „Ledo sladoleda“. Slažem se. Ako je to inspiracija, nije dobra. U srpskom jeziku postoje i bolje reči.
Dao sam predlog da se zove – zabrana komercijalizacije usluga u vezi sa transplantacijom. Može i bolje, srpska reč da se koristi – nemogućnost ili zabrana sticanja dobiti za usluge u vezi sa transplantacijom. Imali ste milion načina da kažete, a vi ste upotrebili reč koja potpuno izvrće značenje i nama kažete da nismo u pravu.
Gospođo predsednice, na vas sada apelujem, ovo je rušenje dostojanstva Narodne skupštine. Ne mogu sa tim da se pomirim. Tražim odgovor. Ovakav odgovor koji smo dobili zamenom teza, gde mi se objašnjava šta znači dobit i šta znači dobitan, nije ono na šta smo ukazali i na šta ukazujemo.
Ne može ovo stajati u srpskom zakonu. Može, ali onda je to urušavanje sistema, onda je to urušavanje pravnih normi, onda je to, jasna stvar, nečija želja da se ovde stvori haos i da više ne postojimo i da nismo pravna država.