Na član 37. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković. Izvolite, gospodine Dimitrijeviću.

Gospodine ministre i gospodine državni sekretaru, član 37. kaže sledeće – zabranjeno je korišćenje i iznošenje podataka o ličnosti davaoca odnosno primaoca organa u naučne, obrazovne i statističke svrhe, kao i u sredstvima javnog informisanja na način koji može da otkrije identitet lica na koji se podaci odnose.
Izuzetno od stava 1. ovog člana, na osnovu pismenog pristanka davaoca, odnosno primaoca organa, podaci o ličnosti ovih lica mogu se upotrebljavati i iznositi u naučna, obrazovna i statističke svrhe, kao i u sredstvima javnog informisanja.
Mi smo predložili ovim amandmanom da se sredstva javnog informisanja izbrišu kao reči iz člana ovog zakona. Zato što je to nehumano, nije korektno. I tu smo pokazali dobru volju da se tim podacima u sredstvima javnog informisanja jednostavno manipuliše. Imali smo dosta primera u državi.
Na pokazivanje dobre volje, a vama je to gospodine ministre vrlo bliska tema, kao ministru za zaštitu ljudskih i manjinskih prava, amandman je odbijen nesuvislim odgovorom. Dakle, vi ćete omogućiti da se nekom nesrećniku podaci iznesu u sredstvima javnog informisanja. To nije dobro. To govori da ovaj zakon nije dobro postavljen.

Na član 40. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 42. amandman je podneo narodni poslanik Saša Maksimović. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milan Dimitrijević, Nikola Lazić i Milica Vojić-Marković. Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 44. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Paunović - Milosavljević. Da li neko želi reč? (Da.) Gospođa Paunović-Milosavljević. Izvolite.

Član 44. se odnosi na procenu rizika po život i zdravlje davaoca organa. Podnela sam amandman da se u članu 44. stav 2. menja i glasi: „Zabranjeno je uzimanje organa od živog davaoca organa ako postoji rizik po život i zdravlje davaoca organa“.
Vaše obrazloženje za neprihvatanje amandmana je potpuno neprecizno i nejasno, jer ste u obrazloženju napisali – da vam je ovaj amandman nejasan. Šta vam je u amandmanu nejasno? Da li želite da vam ga još jednom pročitam? Mi smo iz ovog člana Predloga zakona izbacili „u granicama prihvatljivog“. Ovde je gospodin Čiplić, pa bi možda on mogao kao pravnik da nam definiše šta znače „granice prihvatljivosti“, jer u članu 3. ovog predloga nigde nisu jasno definisane.
Takođe, amandman daje precizniju formulaciju ovog stava, s obzirom da su reči „granice prihvatljivosti“ nejasne, sklone subjektivnom tumačenju, nemerljive, tako da na taj način smanjujete odgovornost za život i zdravlje davaoca organa. Kao i mnogi članovi ovog zakona i ovaj član može da se tumači i ovako i onako – svako na svoj način.
Ovaj član je dvosmislen i smatram da bi trebalo ovoj skupštini i građanima Srbije da objasnite šta znači „granice prihvatljivosti“ ili da prihvatite ovaj amandman.

Ima reč gospodin Paja Momčilov. Izvolite.

Uputio bih možda jedno pitanje cenjenom gospodinu ministru – da li imate nameru da i odgovorite na neko od naših pitanja, na neku našu primedbu, to je prvo?
Drugo, hajde nepotrebno pitanje bih uputio, da li se stvarno dobro osećate u ulozi koju danas obavljate? Ne mogu da zaboravim onu raspravu koja je juče vođena, prekjuče, kada je gospodin ministar prosvete, ovde, stvarno jedan kulturan dijalog vodio sa narodnim poslanicima, jedan sadržajan, onda gospodin Dulić. Prosto sam zgranut ovim što se danas događa. Znači, pitao sam vas, da li se vi lično osećate dobro u ovoj ulozi i da li smatrate da treba stvarno da izigravate ovde samo ikebanu? Zašto sam se javio za ovaj član?
Javio sam se da pojasnim jednu stvar. Našim predlogom mi smo dali jednu jasnu kvalifikaciju. Mi smo kazali, kao što je rekla doktorka Paunović, zabranjeno je uzimanje organa od živog davaoca ako postoji rizik po život i zdravlje davaoca. To je svima jasno.
Pojam „zdravlje“ je definisan, odnosno Svetska zdravstvena organizacija ga je definisala. Pojam „života“ je jasno definisan, a vi ubacujete sada kategoriju „prihvatljivog rizika“. Kako ćete meriti, kojim aparatima prihvatljiv rizik, molim vas?
Dodajete, još jednu goru stvar. U odgovoru vi kažete da ovo naše nije precizno. A ovo je precizno, kaže – prema medicinskim kriterijumima nije u granicama prihvatljivog, odnosno ako je rizik po život i zdravlje davaoca organa u nesrazmeri sa očekivanom koristi za zdravlje primaoca organa.
Kako ćete meriti srazmernost korisnosti davanja, a da to bude manja šteta po davaoca? Evo situacije. Majka ima bubreg koji može da transplantira sinu koji nema bubreg. Tipizacijom je utvrđeno da je to moguće. Recimo, majka je isto hronični bubrežni bolesnik i ona hoće da da svom sinu. Kako ćete tu sada izmeriti da neće majka upasti u veću štetu od tog davanja?
Mislim, takve nebuloze, što vi ovde pričate, a vi gospodine ministre to branite. Da li imate taj moralni integritet takav da ovakve stupidnosti vi prihvatite da branite i da taj teret nosite na svojim leđima, to vas otvoreno pitam kao čoveka?

Na član 46. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Arsić.  Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 48. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić. Da li neko želi reč? Gospodin Mašić. Izvolite.

Gospođo doktor Slavice Đukić-Dejanović, ću prvo da vam se obratim i da kažem da sam pre 23 godine postao doktor veterinarskih nauka, sa 33 godine, i time stekao zakonsko pravo koje mi pruža Zakon o visokom obrazovanju, a to je da uz moje ime stoji titula – doktor.
Ovde u ovoj Narodnoj skupštini prijavljen sam kao doktor Zoran Mašić, a vi, a naročito gospođa koja vas zamenjuje često, urušavate potpuno naše dostojanstvo doktora nauka, time što nas ne oslovljavate tom titulom i tim zvanjem koje smo stekli svojim radom i zalaganjem.
Prema tome, molim da od danas pa ubuduće i vi i svako drugi ko bude predsedavao da i mene i sve druge doktore nauka prozivaju sa titulom koju imaju.
Želeo sam da kažem ovo, da kao veterinar mogu, jer imam medicinsko obrazovanje, kompetentno da učestvujem u raspravi o zakonu o transplantaciji organa, jer između ostalog u toku školovanja veterinara i tom problematikom se bavimo i o tome učimo, a Vlada Republike Srbije krajnje nipodaštava raspravu o ovom i drugim važnim zakonima iz oblasti zdravlja ljudi, time da nas nije udostojila da ovde pošalje kompetentnog ministra koji može kompetentno da vodi raspravu o ovim zakonima, nego je poslala diplomiranog pravnika i ministra za ljudska i manjinska prava, da s nama raspravlja o zakonima iz oblasti zdravlja ljudi.
Ovo je sramotno za Vladu, sramotno je za Ministarstvo zdravlja i za vas koji vodite ovu Narodnu skupštinu, jer je zaludno što u poslednjih tri-četiri meseca na Javnom servisu svake nedelje u vestima je informacija o transplantaciji organa i o tom problemu u našoj državi, jer spadamo u državu koja najmanje ima transplantiranih organa, pre svega kadaveričnih organa.
Javni servis je uzeo obavezu da to promoviše na pravi način, jer pratim gotovo svake nedelje, a ovo što vi radite, Vlada šta radi u smislu promovisanja ovog zakona i promovisanja transplantacije organa, i ovo što vi kao rukovodstvo Skupštine prihvatate, samo da prođe rasprava, nije ni bitno šta će se reći, ni šta će javnost naša čuti, takođe je nešto što je krajnje nedopustivo i što ovih pet i po godina koliko sam poslanik u ovoj Narodnoj skupštini nikada nije bilo.
Urazumite se, vratite se normalnoj komunikaciji sa svim poslaničkim grupama, normalnoj komunikaciji sa svima nama poslanica sa uvažavanjem potpunog dostojanstva, jer mi ovde nismo pali s neba nego smo došli kao predstavnici naroda, a i vi koji predsedavate, pogotovo gospođa Čomić, nema pravo da tako drsko i arogantno se ponaša prema nama poslanicima. To je nešto što je nedopustivo.
Član 48. na koji sam podneo amandman upravo se odnosi na utvrđivanje moždane smrti ljudi, od kojih se potencijalno mogu uzeti organi, od ljudi koji mogu biti donori tih organa.
Svakako u našoj državi treba taj način donorstva da u mnogo većem obimu zaživi i da mnogo veći broj građana, a nažalost u našoj zemlji veliki broj mladih ljudi nastrada u saobraćajnim udesima, gde je najčešće prisutna upravo moždana smrt i gde bi veliki broj tih potencijalnih davaoca tih kadaveričnih organa mogao biti od koristi mnogim hroničnim bolesnicima, koji bi transplantacijom tih organa mogli biti vraćeni u život, mnogo lagodnije živeti i produžiti im se život u svakom slučaju.
Svakako da je značajno kad i kako se procenjuje moždana smrt, jer nakon pravog utvrđivanja moždane smrti se može pristupiti uzimanju tih kadaveričnih organa. Svrha i smisao ovog amandmana je bila da ne bude apriorno pravo ministra da on utvrđuje kriterijume, način i postupak, uslove za dijagnostikovanje i utvrđivanje moždane smrti lica čiji deo tela može da se uzme zbog presađivanja u tela drugih lica radi lečenja., u skladu sa ovim zakonom, medicinsku dokumentaciju o dijagnostikovanju i utvrđivanju moždane smrti, sastav komisije nadležne za utvrđivanje moždane smrti, kao i način i postupak vođenja i prijavljivanja registra moždane smrti, koja se vodi u zdravstvenoj ustanovi, da sve prepisuje ministar.
Amandmanom smo želeli da predložimo da prethodno ministar pribavi barem mišljenje od Uprave za biomedicinu, ako se ona formira, u kojoj će biti eksperti, vrhunski stručnjaci iz različitih oblasti medicine, da uz prethodno konsultovanje barem Uprave, pa onda ministar da propisuje, a ne da apriorno ministar ima pravo da to sam učini.
Međutim, nažalost, ni ovaj kao ni većinu drugih amandman ministar nije prihvatio, jednostavno svi su odbijeni i ispada da je jedini on, ne znam čime se bavi u oblasti medicine, ali neverovatno je da nijedan amandman na sve zakone koje je on ovde predstavio nije prihvaćen od poslanika.

Zahvaljujem doktoru Mašiću.

Poštovan narodni poslanici, imam zadovoljstvo da vas obavestim da je danas 28 učenika, dobitnika Vukove diplome iz opštine Žitište, u našem Domu Narodne skupštine, da su u pratnji svojih profesora i nastavnika i medija, i da će prisustvovati delu naše sednice. Pozdravljam vas u ime poslanika i u svoje ime.

Nastavljamo sa radom. Reč ima gospođa Gordana Čomić, replika.

 Pravo na repliku na osnovu člana 101, na osnovu direktnog pominjanja i uvredljivog karakterisanja, odnosno ocene da ne poštujem odredbe Poslovnika Narodne skupštine, izrečene od narodnog poslanika Zorana Mašića.