Ovde imamo sada raspravu o Upravi za biomedicinu koja treba da pokriva nadležnosti koje hoće da tri zakona regulišu - zakon o transplantaciji organa, zakon o transplantaciji tkiva i ćelija i zakon o transfuziji.
Kako glasi 1. stav? Glasi - direktor Uprave za biomedicinu ima tri pomoćnika, i ništa više. Smatrali smo da treba biti precizan kada se govori o pomoćnicima. Zbog čega? Kasnije ćemo videti na dva mesta u obrazloženjima se govori da je Uprava za biomedicinu prvenstveno stručni organ, ne upravni, što je nonsens i što ne može da bude, i što ne treba da bude i protiv čega je stručna javnost ove zemlje. Videćete, kada budemo nadležnosti te uprave malo pretresli, čime hoće da se bavi ta uprava koja je najstručnija.
Ako je tako, oblast transplantacije organa, transplantacije tkiva i ćelija i transfuzije su visoko sofisticirane i specijalizovane grane medicine i metode kojima se služe su to isto.
Mi smo slobodni da umesto neodređenog direktora Uprave za biomedicinu ima tri pomoćnika, kažemo – direktor Uprave za biomedicinu ima i tri pomoćnika koji su medicinski stručnjaci za transplantaciju organa, transplantaciju ćelija i tkiva, biomedicinski potpomognutom oplođenju i transfuziju krvi. Tražimo, ako već treba ova Uprava za biomedicinu da reguliše stvari u ove tri oblasti, onda da to budu i stručnjaci pomoćnici.
Znamo šta će se dogoditi, zbog toga i intervenišemo, biće pravnici birani, jer je nama rečeno imamo mi u ministarstvima dovoljno kvalifikovanih i stručnih i biće u ovom trenutku, gospodine Čipliću, vas izuzimam iz te situacije, nemojte se osećati pogođenim, nema u Ministarstvu i ovih koji su ovlašćeni za ovu oblast, kvalifikovanih da se bave sa ove tri oblasti. Tvrdim odgovorno. Znam slučajno ko tamo radi i ko postoji.
Šta je meni odgovoreno? Opet nadmudrivanje. Amandman se ne prihvata, s obzirom na to da će se uslovi za izbor direktora, kao i pomoćnika direktora Uprave za biomedicinu bliže urediti aktom u unutrašnjem uređenju. Ne govorim o uslovima, govorim o subjektima. Takve egzibicije verbalne i takve nelogičnosti, to su ove zakonske odredbe i to su odgovori.
Gospodine Čipliću, opet pitanje vama, imate li moralno stvarno toliko snage da ne reagujete na ovo? Ovo nisu stručne stvari, ovo su stvari logike. Vi ste čovek koji je u Ministarstvu, vi znate Zakon o Ministarstvima i Upravi. Govorim o subjektima, oni meni govore o uslovima, biće propisani uslovi. Naravno da će biti propisani uslovi, ko to spori?
Takvu raspravu vodimo, a vi učestvujete i branite nešto što je arogantno dočekano od strane Ministarstva i ljudi koji sede sa vaše leve strane.
Dobrovoljni davaoci krvi, ništa im nije usvojeno. Ljudi koji su okupljeni u Organizaciji koji očekuju transplantaciju bubrega, koji su na transfuziji, nijedna njihova primedba nije usvojena. Komora zdravstvenih radnika koja je uputila korisne primedbe, nijedna od njih nije usvojena, i od opozicije nijedna nije usvojena.
Gospodine Čipliću, po vama, da li smo mi toliko imbecilni, toliko nerazumni, da ovo što predlažemo vama ne stoji, ako je tako voleo bih da vi to kažete i onda ću svoje mesto sigurno naći u toj čitavoj situaciji, ali ovako da nema dijaloga, da ne postoji, to nije parlament.
U parlamentu Kanade, gde je bila naša parlamentarna delegacija, tri čitanja zakona se obave da bi mogao u oba doma da bude izglasan i usvojen. Šta je ovo? Ovde nema razgovora. Nije bilo razgovora u Odboru. Bila je javna rasprava, ali za neke i bila je falš, i bila je ograničena. Odgovorite na nešto od ovog što kažemo, molimo vas.
