Ovde bih isto malo samo pojasnio neke stvari. Principijelno, šta smo mi predložili? Mi smo predložili da transplantacija organa može da se obavlja i u ustanovama u privatnom vlasništvu. Ako pogledate svet, Ameriku da ne kažem, vi ste za evroatlantske integracije, tamo je većina ustanova u kojima se obavljaju operacije ovog tipa u privatnom vlasništvu.
Dalje, ako gledate Zagreb, imate kliniku Merkur. Ako pogledate koliko se tamo obavi tih transplantacija biće vam sve jasno. Zašto smo ovo predložili? Upravo da bi se izbegle liste čekanja zloglasne, da bi se stvorila mogućnost da građani mogu da budu lečeni i u takvim ustanovama. Ono što je nama usledilo kao odgovor stvarno je nerazumljivo i uvredljivo. Kaže se da se naš amandman ne prihvata zato što je članom 56. stava 6. Zakona o zdravstvenoj zaštiti rečeno da se delatnost uzimanja i presađivanja organa može samo u državnim službama donositi. Sami kažete da je ovo lex specialis, ako ovaj zakon predloži drugačije, primenjivaće se članovi ovog zakona. Mi samo to predlažemo, jer upravo rak rana srpskog zdravstva je neuključivanje privatnog sektora u sistem zdravstvene zaštite.
Šta je rezultat? Liste čekanja. Šta je rezultat? Uzimanje para građanima u državnim ustanovama kroz tzv. nestandardne usluge, na osnovu kojih je naplaćeno u 2008. godini 27 milijardi dinara.
Pazite, budžet je imao manjak, Srbije, kada smo raspravljali o rebalansu, 30 milijardi, a građanima se u državnim ustanovama na nelegalan i nevidljiv način, to se nigde ne notira, uzimaju ova sredstva.
Prema tome, razlog, kaže dalje, jeste činjenica da privatna praksa predstavlja drugi oblik obavljanja zdravstvene delatnosti u kome se obavljaju samo određeni poslovi zdravstvene delatnosti, ali imajući u vidu manju složenost poslova koji se kao takvi obavljaju od strane zdravstvenog radnika koji je osnivač privatne prakse.
Hajde sad malo logike. Ne dozvoljavate privatnoj praksi, a onda kažete, pošto nismo dozvolili, onda se obavljaju niže složeni poslovi i to je jedan cirkulus viciozus koji je nedozvoljen i sramotan. To nije tumačenje pravno, to je izražena otvorena mržnja prema privatnom sektoru, a što je još strašnije, radi se po principima privatne prakse u državnoj ustanovi, a o tome ne bih govorio.