Ovih 12 sekundi koje sam iskoristila da bih vas prekinula, što mi je ovlašćenje na osnovu člana 103. i pojasnila zašto govorim o Poslovniku, naravno neće biti dodato na vreme vaše poslaničke grupe koje imate na raspolaganju.

Gospođo Čomić, molim vas, vi često kažete - konsultujte zapisnik. Pa, molim vas, konsultujte. Nisam tražio povredu Poslovnika. Tražim da trošim vreme poslaničke grupe Srpske radikalne stranke.
Ali, činim jedan uvod, samokritičan, i mojim kolegama skrećem pažnju da treba da se bavimo ovim, a ne da se bavimo nebitnim poslovima, da se ne bavimo problemima koji bi se svodili na to koliko đavola može da stane na vrh igle. A to je velika opasnost da uletimo u to i da se istroši na taj način vreme koje će ići na TV prenosu.
Elem, hoću samo da kažem šta smo mi pokušali da ukažemo u ovom zakonu, a izgleda da nismo uspeli. Ovo je uopšten zakon i liči na stručno-metodološko uputstvo. Naslov potpuno ne odgovara, on govori o transfuziološkoj delatnosti i isključuje davanje krvi, što je esencija, je l' tako, i smisao čitavog zakona, na veštački način je istrgnuto. To vama ne smeta. Ali, pazite, kada o hemovigilansi govorite, ona ne može bez davanja.
Ono što je jako opasno, ima 20 podzakonskih akata koji moraju da se donesu i koje ministar treba da donese. To je neviđena centralizacija, koncentracija moći u rukama ministra. Mi govorimo o decentralizaciji, mi govorimo o struci koja treba da bude glavna, ali ministar je ovde taj koji odlučuje o svemu, koji daje sve dozvole, koji daje sva uputstva, donosi ih.
Naravno, stvarno je smešno kada vi nama kažete da se ovim vrši harmonizacija sa pravom Evropske unije. Ne postoji pravo EU. Videli ste presudu u Karlsrueu suda Nemačke SR, pa oni koji znaju kako ona glasi, na sto i nešto stranica, sasvim jasno razumeju o čemu govorim.
Gospođo Čomić, stvarno mi ne možemo da se pomirimo kada nam neko kaže, recimo, ovakve rečenice kada izgovara. Evo, ja ću čitati, gubim vreme, samo da bi građani Srbije shvatili kako je pisan ovaj zakon – ovlašćena transfuziološka ustanova utvrđuje mere koje obezbeđuju da se krv i komponente krvi prikupljaju, testiraju, prerađuju, čuvaju, distribuiraju i izdaju na teritoriji Republike Srbije, na način koji omogućava praćenje krvi i komponenata od davaoca krvi do primaoca krvi i „obrtno“.
Ko će da mi objasni šta je to „obrtno od primaoca krvi“? Date primaocu krv, koju je primio i kako sada „obrtno“ ponovo vadimo krv ovome, pa vratimo onome ko je dao? To piše ovde. Mi se bunimo protiv toga. Vi branite, nemam ništa protiv, i kažite da vređam.
Dalje, gledajte ovu rečenicu u istom stavu, opet gubim vreme, ali moram – ovlašćena transfuziološka ustanova dužna je da obezbedi sistem za identifikaciju svakog pojedinačnog uzimanja krvi i svake pojedinačne jedinice krvi i komponente krvi, što omogućava potpuno praćenje krvi i komponente krvi od davaoca krvi do primaoca krvi ili komponente krvi.
Šta ovo znači? Pobogu, jeste li razumeli? Tražim da mi se objasni. Ovo srpski mozak ne razume. Znate, gospođo Čomić, nemam posebno visoko mišljenje o sebi. Mislim da sam prosečne inteligencije, a školu sam završio, ovu našu srpsku školu, je l' tako, kakva je-takva je, ovo gospođo Čomić ne razumem. Tražim odgovore na to. Vi meni kažete da sam zlonameran, da sam čovek koji je na granici da ljude vređa.
Izvinite, nisam. Jednostavno sam ponukan ovim što piše i mi zbog ovoga ne možemo da glasamo za ovo naopako i svega onoga što proistekne iz svega ovoga. Ne poštujete dobrovoljne davaoce krvi, ne poštujete principe davalaštva krvi, koje se zasniva na anonimnom, dobrovoljnom davalaštvu.
Više nije anonimno, mora rodbina da dođe da da krv, znači princip Svetske zdravstvene organizacije ste potrli ovim rešenjima i nemate 4% davalaca – to je rezultat ovih rešenja koja nudi ovaj zakon, koji je neodređen i loš.
Prema tome, mi ne možemo da glasamo za njega.

Da li ste koristili vreme ovlašćenog predstavnika ili poslaničke grupe? Od poslaničke grupe, pet minuta i 35 sekundi, a pet minuta zbog toga što sam vas prekidala.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Nikolić. Izvolite.

Prijavljivao sam povredu Poslovnika, ali vi ne vodite sednice po Poslovniku. Kada vas je gospodin Momčilov obavestio da želi da govori o tački dnevnog reda, trebalo je da me pitate zašto tražim reč. Sada biste mogli čak da mi kažete da nemam pravo da vam ukažem na vašu povredu Poslovnika, pošto nije neposredno, već je bio jedan govornih između.
Želim da reagujem na to što ste rekli da ministar ne mora da prisustvuje sednicama i da je stvar narodnih poslanika da procene ministra na osnovu toga kako se on ponaša na sednici Narodne skupštine.
Podsećam vas na član 87. Poslovnika, koji kaže – na sednicama Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, učestvuju članovi Vlade, ovlašćeni predstavnici drugih predlagača zakona i direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, kao i druga lica koja predsednik Narodne skupštine pozove. Sednici Narodne skupštine mogu, na poziv predsednika, da prisustvuju delegacije, šefovi stranih država…
Dakle, na ovoj našoj sednici učestvuje ovlašćeni predstavnik predlagača zakona. Ova sednica je nekakva korelacija između Vlade i narodnih poslanika. Vlada je predložila zakon. Taj zakon ovde obrazlaže, brani, sluša naše sugestije, primedbe ili pohvale ovlašćeni predstavnik Vlade. Ova rasprava ima smisla samo onda kada predstavnik Vlade može da čuje šta mi to imamo da kažemo o Predlogu zakona.
Inače, uopšte nema smisla rasprava o zakonu kojoj ne prisustvuje onaj ko treba da odluči šta od toga može da prihvati, a šta ne. Onda mi ovde samo mlatimo praznu slamu, gospođo Čomić. Nema sednice bez poslanika i nema sednice bez predstavnika predlagača zakona, oboje moraju ovde da budu zastupljeni.
Kome mi ovo sada – vama, jeste li vi predstavnik predlagača? Nekada se ponašate baš kao predstavnik Vlade, ali vi stada niste predstavnik Vlade. Nisu ni ova gospoda koja pomažu ministru.

Dva minuta, zahvaljujem, vreme za isticanje povrede Poslovnika, iskorišćeno je. Povreda člana koji ste pomenuli je već bila tema procedure. Ne biste mogli da koristite svoje pravo na dobijanje reči na osnovu člana 100, da bi govorili ponovo o povredi člana 87, i to je isto definisano u članu 100.
Zbog naše zajedničkog interesa, da Vlada kao izvršna vlast bude kontrolisana, ponoviću još jedanput. Tok sednice je u skladu sa Poslovnikom. Vlada je poslala ovlašćenog predstavnika. Narodni poslanici koji imaju primedbe što nijedan od ovlašćenih predstavnika nije trenutno fizički prisutan u sali, ne mogu za to da nađu uporište u Poslovniku Narodne skupštine. Samo to objašnjavam. Naravno da je to prostor za kritike, kvalifikacije i sve ono što narodni poslanici žele da kažu o radu Vlade ili pojedinačnog ministra.
Ono što sam u objašnjenju, da nema povrede člana 87, dodala jeste – ni o ministrima, kao ni jedni o drugima, ne može da se govori uz kršenje članova Poslovnika, koji propisuju način na koji se obraćamo jedni drugima. Ono što sam u objašnjenju dodala jeste – da je Vlada propustila da ispuni poslovničku obavezu, o tome da pošalje ko je ovlašćeni predstavnik, umesto ministra nadležnog za zakon, onda bi bila određena pauza, kao što se dešavalo u slučajevima kada se Vlada usuđivala da ne poštuje Poslovnik Narodne skupštine. Sada to nije slučaj.
Svaki ministar ima pravo da koristi svoje pauze, duže ili kraće. Ponoviću, jedini ministar koji je sedeo u sali sve vreme, bez ijednog minuta pauze, to je bio Nebojša Bradić. Svi drugi ministri su koristili svoje pravo na obaveze koje imaju, kratke, za pauze koje imaju, na konsultacije, na medije, na sve ono što inače je pravo i svih drugih učesnika na sednici.
Narodni poslanici koji su se prijavili, prijavili su se verovatno svi da govore o povredi Poslovnika.
Narodni poslanik Tomislav Nikolić nije zadovoljan odgovorom. Narodni poslaniče, verovatno ste propustili da čujete prvi deo moje rečenice. Niste uopšte imali pravo da spomenete povredu člana 87, već je spomenuta u pretresu. Moguće je, zato što niste bili prisutni na sednici, dešava se.
Ne možete da dobijete reč, narodni poslaniče, pošto već ima prijavljenih troje koje ću, po vašoj sugestiji, sada da pitam da li žele po povredi Poslovnika ili žele da se jave da diskutuju.
Narodni poslanik Žarko Korać, povreda Poslovnika? (Ne.)
Narodni poslanik Aleksandar Martinović, po povredi Poslovnika, imate reč na osnovu člana 100. stav 1.

Dame i gospodo narodni poslanici, vidite gospođo Čomić, do koje je mere obesmišljeno obrazloženje Predloga zakona, zašto zakon mora da se donese po hitnom postupku.
Ukazujem na povredu člana 164. Poslovnika Narodne skupštine. Samo da vas podsetim, ukoliko se ovi predlozi zakona ne usvoje po hitnom postupku, po mišljenju Vlade doći će, odnosno nastupiće štetne posledice po život i zdravlje ljudi, bezbednost...

Narodni poslaniče, ne možete se pozivati na povredu člana 164. zbog toga što član 100. definiše da se možete pozivati na povredu Poslovnika koja je neposredno nastala u toku sednice. Ono o čemu vi želi te da govorite desilo se pre 16. jula. Zahvaljujem.
Da li još neko želi da govori? Narodni poslanik Srđan Spasojević želi da govori o povredi Poslovnika.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, ukazujem na povredu Poslovnika, članovi 104. i 27. Želim da kažem da je u ovom parlamentu postala praksa da predložene zakone ne brane ministri koji ih praktično kreiraju.
Podsetiću vas još jedanput da sam pre mesec dana, kao poslaničko pitanje kada je premijer Cvetković ovde bio, postavio ovaj problem i dobio čvrsto uveravanje da se ovakve stvari više neće dešavati, on je to rekao kada je sedeo ovde.
Ako je sednica ovog parlamenta počela pre sat vremena, da li je moguće da se baš u ovim trenucima prave pauze? Ovde se radi o materijalnoj povredi, jednostavno poslanici nemaju mogućnost da se s argumentacijom na amandmane koje su podneli ovlašćeni ministri možda slože i da prihvate ...

Narodni poslaniče, povreda o kojoj govorite je već bila predmet rasprave i ne možete na osnovu člana 100. da ponavljate povredu.
Narodni poslanik Tomislav Nikolić želi da govori o povredi Poslovnika i dobija reč na osnovu člana 100. stav 1.

Ko vam je to rekao? Ukinuli ste mi to pravo, kao i sva druga prava, rekli ste mi da nemam pravo.