Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik gospođa Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo predsednice, da je pitanje Zapadnobačkog okruga sadržano samo u jednom problemu, koji je postavio, kao poslaničko pitanje, gospodin Vladan Batić, gde bi nam kraj bio?
Međutim, to nije kraj problema koji muče opštinu Sombor. Oni koji imaju zaista velike probleme su oni koji neće do te naplatne rampe moći ni doći. To su, pre svega, radnici holding kompanije „Bane“ i radnici AD društva „Graničar“ u Gakovu. To su radnici koji su posle dve nezakonite, neuspešne privatizacije, posle mnogo igara na najvišem nivou, a verovatno vođenih iz Ministarstva ekonomije, ostali na ulici bez ikakvih prihoda, bez ikakvih primanja, bez ikakve budućnosti.
Uputili su pisma svim resornim ministarstvima i Agenciji za privatizaciju, a do sada su dobili samo jedan odgovor, i to iz Ministarstva rada i socijalne politike, sa objašnjenjem da je njihovo pismo prosleđeno dalje.
Očekujemo da dobijemo odgovore od resornog ministarstva, od Agencije za privatizaciju – šta će se dalje događati sa ove dve neuspele, nezakonite privatizacije? Takođe, šta će se događati sa licima u opštini koja su omogućila nezakonite radnje oko izdavanja, licitiranja zemlje AD „Graničar“ u opštini Sombor? Hvala lepo.

Zahvaljujem. Ima reč gospodin Vuk Dinčić.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, moje pitanje se tiče onoga što se ovih dana dešava na Beogradskom univerzitetu, prvenstveno na Arhitektonskom fakultetu.
Moje pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete i ministru prosvete, a tiče se onoga što studenti već danima postavljaju kao pitanje, a to je – da li će svi oni koji su stekli uslov za upis na master studije i upisati master studije? Takođe, da li će biti određene kvote za budžet najboljih studenata za upis na master studije? Dalje, šta se dešava sa studentima koji su po ranijem planu i programu upisali fakultet i stekli uslove za upis na master studije?
U svakom slučaju, pozdravljam napore Ministarstva prosvete da u ovom periodu proba da reši taj problem i jasno je da Vlada koja postoji nešto malo više od godinu dana ne može da reši sve probleme kada je u pitanju visokoškolsko obrazovanje. Ali, ovde se postavlja pitanje uopšte Zakona o visokom obrazovanju. Mislim da taj zakon što pre treba da dođe na dnevni red sednice i da o tome raspravljamo, jer mi svake školske godine imamo iste probleme i postavljaju se ista pitanja – ko ima pravo da upiše, kakvo je tumačenje zakona itd.
S druge strane, apsolutno poštujem autonomiju univerziteta, poštujem ono što fakulteti rade, ali mislim da ovde postoji velika odgovornost i Arhitektonskog fakulteta i rukovodstva tog fakulteta.
Studenti su tražili od dekana fakulteta da na kraju letnjeg semestra donese plan i program kakav će biti upis na master studije.
Međutim, to do dva dana do upisa nije bilo poznato, odnosno oni su se dogovorili sa njim da svi studenti koji su ispunili uslov za upis na master studije to i urade i da se odrede kvote za budžetske studente.
Dva dana pred upis on je promenio apsolutno sve uslove za to. Tražio je od studenata da potpišu ugovore kojima se od njih traži da znaju uslove za upis, da ih prihvataju i da plate ratu od 40.000 dinara. Naravno, studenti to nisu prihvatili i nije mi jasno šta se uopšte dešava, šta on misli na koji način treba voditi taj fakultet.
Mi smo u prethodnom periodu, u nekoliko mandata, imali ministre prosvete iz jedne političke stranke koji su se najmanje bavili prosvetom i možda je ovo posledica svega toga što se dešava, jer se uopšte nisu bavili problemom studenata i reformom univerziteta.
Ali, zamolio bih današnjeg ministra da se založi maksimalno da se taj problem što pre reši, jer je pre 15 dana trebalo da počne nastava, a nastava se ne održava i dovodi se u pitanje zimski semestar.

Zahvaljujem. Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika, ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam da su sprečeni sednici da prisustvuju narodni poslanici Siniša Stamenković i Aleksandar Pejčić, kao i da sam, saglasno članu 88. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, povodom razmatranja 8. tačke dnevnog reda, osim predstavnika predlagača pozvala da sednici prisustvuju i Gradimir Nenadović, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, i Darko Radojčić, pomoćnik direktora.
Prelazimo na 8. tačku dnevnog reda: – PREDLOG ZAKONA O ODLIKOVANjIMA REPUBLIKE SRBIJE (načela)
Primili ste Predlog zakona. Primili ste izveštaj Odbora za pravosuđe i upravu i Zakonodavnog odbora, a pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da, prema članu 94. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova kao i da se ovo vreme raspoređuje na političke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničkih grupa.
To znači da Poslanička grupa Za evropsku Srbiju ima na raspolaganju - jedan sat, 33 minuta i 36 sekundi; Poslanička grupa SRS - jedan sat, sedam minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa G17 plus - 28 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa DSS - Vojislav Koštunica - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa Napred Srbijo - 25 minuta i 12 sekundi; Poslanička grupa SPS-JS - 18 minuta; Poslanička grupa LDP - 14 minuta i 24 sekunde; Poslanička grupa Nova Srbija - 10 minuta i 48 sekundi; Poslanička grupa manjina - osam minuta i 24 sekunde i Poslanička grupa PUPS - šest minuta.
Saglasno članu 93. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, narodni poslanici koji nisu članovi poslaničkih grupa imaju pravo da govore jednom do pet minuta.
Molim poslaničke grupe da, ako to nisu do sada učinile, podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Obaveštavam da će po ovoj tački dnevnog reda poslaničke grupe predstavljati narodni poslanici: narodni poslanik Đorđe Milićević poslaničku grupu SPS-JS; narodni poslanik Konstantin Arsenović poslaničku grupu PUPS; narodni poslanik Božidar Delić poslaničku grupu Napred Srbijo; poslaničku grupu SRS Mirko Munjić; a poslaničku grupu Nove Srbije Zlata Đerić.
Saglasno članu 142. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni pretres o predlogu zakona.
Da li želi reč predstavnik predlagača? (Da.)
Izvolite, gospodine Milosavljeviću.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, čini mi čas da vas danas informišem o Predlogu zakona o odlikovanjima. Ovo je jedan kratak zakon, ima 33 člana, jednostavan je i precizan, i on će omogućiti da se nastavi praksa dodela odlikovanja u Republici Srbiji.
Odlikovanja imaju dugu istoriju i sežu duboko u prošlost, sve do antičkih vremena. Svaka država, sa stanovišta suverenosti, ima potrebu za odlikovanjima, kao najvišim znacima javnog priznanja kojima izražava zahvalnost zaslužnim ličnostima za njihova hrabra dela, dostignuća ili veštinu. Pod odlikovanjima se podrazumevaju ordeni, medalje i spomenice, što je u osnovi prihvaćena podela odličja u savremenom svetu. Najviši rang imaju ordeni, slede medalje, a potom spomenice.
Srbija ima najdužu tradiciju odlikovanja na Balkanu. Istorijski, pojava odlikovanja u Srbiji bila je uslovljena formiranjem državne vlasti u 19. veku. Naši tadašnji ordenski znaci se svojim izgledom oslanjaju na već poznate oblike evropskih ordena. Prvi orden u Kneževini Srbiji, Takovski krst, ustanovljen je 1865. godine od strane kneza Mihaila Obrenovića, povodom 50-godišnjice Drugog srpskog ustanka. Zakonom o ordenima i medaljama Kraljevine Srbije od 1883. godine ustanovljeni su Orden belog orla koji se dodeljivao za ratne zasluge i Orden Svetog Save, koji se dodeljivao za građanske zasluge, a uvedena je i Kancelarija ordena. Kasnije, uporedo sa ordenima, ustanovljavane su i medalje i spomenice.
Uspostavljanje nacionalnih odlikovanja u ovom periodu označavalo je važan segment zaokruživanja srpske državnosti, budući da i putem ordenskog sistema svaka država teži isticanju svoga identiteta. Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine utvrđeno je da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje odlikovanja Republike Srbije, to je član 97. tačka 14, kao i da predsednik Republike daje odlikovanja, član 112. stav 1. tačka 7.
Usvajanjem Predloga zakona o odlikovanjima stvorili bi se uslovi za vrednovanje zasluga u svim oblastima javnog života i rada, i omogućio nastavak stare i dobre prakse dodele odlikovanja. Istovremeno, omogućilo bi se i vrednovanje i zaslužnih stranih državljana, stranih pravnih lica, i međunarodnih organizacija i institucija.
Predloženi sistem odlikovanja, u težnji za istorijskom i tradicionalnom identifikacijom, nije zanemario savremeni pristup po ovom pitanju.
Materija u vezi sa odlikovanjima uređena je u skladu sa evropskom praksom u ovoj oblasti. Predloženi sistem karakteriše odmerenost u pristupu, uspostavljanje preglednog i konciznog, ali upečatljivog sistema odlikovanja, kao jasni kriterijumi za njihovo dodeljivanje.
Glavom I. Predloga zakona (Osnovne odredbe, članovi od 1 do 6) definišu se odlikovanja Republike Srbije i subjekti kojima se ona dodeljuju, kao i pravo državljana Republike Srbije da nose odlikovanja strane države.
Odlikovanja su najviši znaci javnog priznanja koji se dodeljuju za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Republiku Srbiju - to reguliše član 2.
S obzirom na to da nošenje stranih odlikovanja može da ima implikacije vezane za određene istorijske ili druge činjenice, pravo državljana Republike Srbije na njihovo nošenje uslovljeno je saglasnošću Ministarstva nadležnog za spoljne poslove. Takođe, propisuje se zabrana izrade predmeta koji imaju izgled odlikovanja Republike Srbije, s ciljem zaštite najviših državnih priznanja. Iz razloga praktičnosti i lakšeg nošenja, predviđena je izrada minijatura odlikovanja, a što je, takođe, uobičajena praksa u svetu.
U glavi II. prihvaćena je uobičajena podela odlikovanja na ordene, medalje i spomenice. Prilikom opredeljenja za nazive ordena i medalja, to su čl. 8. i 9. zakona, pošlo se od stava da treba uzeti u obzir univerzalne i nadideološke vrednosti, kao što su hrabrost, plemenitost, zasluge za državu, i državne simbole - zastava Republike Srbije. Takav pristup ima uporište i u uporednom pravu.
U pogledu stepenovanja odlikovanja prihvaćen je princip trostepenosti za ordene i dvostepenosti za medalje, izuzimajući Orden Republike Srbije, kao najviši orden države, koji ima dva stepena.
Iako u većini ordenskih sistema postoje ordeni od tri do pet stepeni, opredeljenje za tri stepena polazi od toga da su oni dovoljni za napredovanje odlikovanjima i da je njima obuhvaćen dovoljno širok spektar zasluga.
Dvostepenost medalja proističe iz tradicije kneževine i kraljevine Srbije, u kojim je dominirala podela na dva stepena, koji su se u narodu odomaćili kao zlatna i srebrna medalja, određene prema značaju zasluga za koje se dodeljuju.
Orden Republike Srbije dodeljuje se na velikoj ogrlici i na lenti, i namenjen je za protokolarne potrebe na nivou suverena, šefova država ili vlada. Budući da je najviši orden, nazvan je prema imenu države, što je čest slučaj i u drugim ordenskim sistemima.
Orden srpske zastave dodeljuje se za naročite zasluge u razvijanju međunarodnih odnosa Republike Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, a nazvan je prema zastavi, kao jednom od osnovnih državnih simbola.
Sretenjski orden dodeljuje se za naročite zasluge u oblastima javnih, privrednih, kulturnih, prosvetnih, sportskih i humanitarnih delatnosti.
Dobio je naziv po danu u kome su se odigrala dva velika istorijska događaja od značaja za srpski narod i državu Srbiju - 15. februar 1804. godine, kada je na zboru u Orašcu podignut Prvi srpski ustanak, i 15. februar 1835. godine, kada je donet prvi Ustav Kneževine Srbije. Ovaj dan je i državni praznik Republike Srbije, prema zakonu kojim se uređuju državni i drugi praznici u Republici Srbiji.
Orden zasluga za državu dodeljuje se za naročite zasluge i uspehe u predstavljanju države i njenih građana. Naziv ordena je uopšteno koncipiran za nagrađivanje zaslužnih iz svih oblasti javnog i društvenog života.
Orden Belog orla sa mačevima dodeljuje se za naročite zasluge u izgradnji sistema odbrane ili komandovanja i rukovođenja vojnim jedinicama, odnosno vojnim ustanovama i njihovom osposobljavanju za odbranu Republike Srbije. Ovaj orden ima istorijsku tradiciju u Kraljevini Srbiji i namenjen je prvenstveno nagrađivanju visokih oficira Vojske Srbije.
Orden zasluga za odbranu i bezbednost dodeljuje se za natprosečno, uzorno i časno izvršavanje dužnosti i zadataka u oblastima odbrane i bezbednosti.
Medaljama i njihovim nazivima - Medalja za hrabrost, Medalja za zasluge, Medalja zasluga za odbranu i bezbednost, izražava se priznanje za zasluge, dela, odnosno vrednosti za koje će se te medalje dodeljivati.
Spomenice se dodeljuju radi obeležavanja događaja od velikog značaja za Republiku Srbiju.
Odredbama glave III. Predloga zakona propisane su nadležnosti i postupak za dodelu odlikovanja. Predsednik Republike ukazom dodeljuje odlikovanja, a ukaz o dodeli odlikovanja objavljuje se u "Službenom glasniku Republike Srbije" (to je u članu 12. ovog predloga zakona). Ovim se zakonski razrađuje ustavno određenje nadležnosti predsednika Republike opredeljivanjem vrste akta, odnosno ukaza kojim predsednik Republike vrši svoju ustavnu nadležnost da daje odlikovanja iz člana 112. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije.
Predviđeni su termini za dodelu odlikovanja. Po pravilu, to su februar i jun. Ovlašćeni su predlagači, oblik i način dostavljanja predloga Kancelariji ordena. Prihvaćen je princip postepenog napredovanja u okviru istog odlikovanja koji polazi od shvatanja da je natprosečnost trajna komponenta ličnosti, koju država upravo zato i nagrađuje odlikovanjima.
Glavom IV, to je član 16, ustanovljava se Komisija za odlikovanja, čije članove postavlja predsednik Republike. Uloga Komisije je u tome da ugled odlikovanja održi na nivou koji odgovara najvišim državnim priznanjima. Razmatranjem predloga za dodelu odlikovanja od strane ove komisije proverava se ispunjenost uslova za dodelu odlikovanja, što olakšava konačnu odluku predsednika Republike.
Glavom V. član 17. ustanovljava se Kancelarija ordena, kao stručna služba u okviru Generalnog sekretarijata predsednika Republike, koja obavlja stručne i administrativno-tehničke poslove za potrebe Komisije za odlikovanja.
Saglasno prirodi najviših državnih priznanja, odredbama glave VI. član 18. i 19. predviđeno je svečano uručivanje odlikovanja, koje vrši predsednik Republike, odnosno lični izaslanik predsednika Republike u njegovo ime.
Ovom glavom propisana su i pravila postupanja sa odlikovanjima u slučaju smrti odlikovanog lica, prava odlikovanih lica koja su izgubila odlikovanje ili im je ono oštećeno, prava lica odlikovanih na osnovu ranijih propisa, kao i način nošenja odlikovanja, koji se bliže uređuje posebnim propisima.
Radi zaštite ugleda odlikovanja, glavom VII, to je član 24, propisano je da se odlikovanom licu može oduzeti odlikovanje ako postupa suprotno javnom poretku i moralu ili ga neki drugi razlozi čine nedostojnim položaja nosioca odlikovanja. Kao što ih i dodeljuje, predsednik Republike ukazom koji se objavljuje u "Službenom glasniku Republike Srbije" i oduzima odlikovanja.
Republika Srbija, kao država sa dugom tradicijom ordenskog sistema, treba da ima savremen i dobro uređen sistem odlikovanja. Usvajanjem predloga ovog zakona omogućava se nastavak dobre prakse dodele odlikovanja kao priznanja za izuzetne zasluge za državu.
Simbolični gest države u vidu dodeljivanja najvišeg odličja produbljuje odnos između autoriteta odlikovanja, odnosno države koja ga dodeljuje, i autoriteta ličnosti koja ga dobije.
Odlikovanja na svojevrstan način reprezentuju državu, ističući smisao moralnog, duhovnog i intelektualnog. Ovaj lep, stari i tradicionalni običaj treba nastaviti. Zahvaljujem vam na pažnji i pozivam vas da u Danu za glasanje date podršku ovom zakonu. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Da li izvestilac Odbora za pravosuđe i upravu, narodni poslanik Boško Ristić, predsednik Odbora želi reč? (Ne.)
Da li izvestilac Zakonodavnog odbora želi reč? (Ne.)
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.) Gospodin Đorđe Milićević ima reč.

Uvažena gospođo predsedavajuća, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o odlikovanjima Republike Srbije je najvažniji zakonski akt kojim se reguliše dodela odlikovanja zaslužnim pojedincima, građanima, sportistima, kolektivima, kao i stranim državnicima i državama.
Odlikovanja se određuju kao najviši znaci javnog priznanja, koji se dodeljuju za izuzetne zasluge i dela od velikog značaja za Republiku Srbiju. Naravno, neophodnost donošenja ovog zakona leži, pre svega, u tome što je sadašnji zakon, iz 1998. godine, neprimenljiv. To je propis Savezne Republike Jugoslavije i u nazivu svakog ordena nalazi se ime tadašnje, odnosno nekadašnje federacije. Dakle, nije logično deliti ordenje nepostojeće države i iz tog razloga, koliko mi je poznato, nijedan ukaz nije potpisan od 2006. godine.
Ovaj zakon je važno usvojiti i da bi predsednik Republike i Kancelarije za ordene mogao da reši brojne zahteve (ima nekoliko stotina zahteva, kao što smo mogli čuti proteklih dana u javnosti) povodom dodele nekog od odlikovanja.
Želim da navedem samo jedan primer iz grada iz kojeg dolazim, iz Valjeva. Jedan od primera je, recimo, inicijativa koju je pokrenula Skupština grada Valjeva.
Skupština grada Valjeva je političkim konsenzusom podržala inicijativu odborničkog kluba SPS da pukovnik avijacije pilot Milenko Pavlović, koji je 1999. godine poginuo braneći nebo nad Valjevom u neravnopravnoj borbi sa neprijateljem i vojnik Stojadin Mirković, koji je 1991. godine poginuo u kasarni "Bedenik" kod Bjelovara rame uz rame sa majorom Tepićem, dobiju Orden narodnog heroja za izuzetne zasluge u odbrani. Smatrali smo da patriotizam i herojstvo u odbrani otadžbine i Stojadina Mirkovića i pilota Milenka Pavlovića ne sme biti zaboravljeno i treba da služi kao primer herojstva.
U odgovoru iz Kabineta više puta je isticano da će uslovi za razmatranje i eventualno usvajanje ovih inicijativa biti stvoreni donošenjem zakona o odlikovanjima i mi očekujemo i želimo da verujemo da će ove inicijative nakon usvajanja ovog zakonskog predloga i dobiti epilog kakav zaslužuju.
Postojeći zakon, kao što je između ostalog rečeno, sadrži i predviđa 30 ordena i medalja, što i jeste na jedan određen način mnogo, dok novi zakon predviđa šest ordena i tri medalje.
Mnoga odlikovanja, kao što su, recimo, Orden Vojske Jugoslavije i Orden jugoslovenske zvezde, zasluge su Savezne Republike Jugoslavije i ne mogu biti obuhvaćena novim zakonom jer sadrže naziv nepostojeće države.
Smatramo da je određeni broj odlikovanja koja se brišu trebalo uneti u novi zakon, kao npr. Orden narodnog heroja, Orden za hrabrost ili Medalja Obilića. Tim povodom smo ponudili određeni broj amandmanskih rešenja na članove 8. i 9, imajući najpre na umu da se na taj način Srbija odužuje ne samo dobitnicima odlikovanja, već i velikanima srpske istorije, kulture, prosvete i nauke, čija imena ova odlikovanja nose. S druge strane, smatramo da treba poštovati tradiciju najstarijeg srpskog odlikovanja, kada je reč o pojedinim medaljama.
Naravno da smo svesni činjenice da je izrada ordenja skupa i da ih veliki broj zemalja upravo naručuje iz inostranstva i da se u principu prilikom izrade ovog zakonskog predloga gledalo kako da se najmanje optereti budžet.
Takođe, kao što smo mogli čuti, jedan od problema s kojima je suočena Kancelarija za ordene jesu zahtevi iz cele bivše Jugoslavije za izdavanje duplikata izgubljenih odlikovanja. Zakon je predvideo uslove za dodelu, kao i, kako je između ostalog rečeno u uvodnim napomenama, uslove za oduzimanje odlikovanja.
Smatram da, kada je reč o ordenima koji su vezani, recimo, za ratne zasluge, ispoljenu hrabrost, ne bi trebalo stvoriti apsolutno nikakvu mogućnost njihovog oduzimanja, jer su nosioci ovih odlikovanja izložili život opasnosti da bi ih dobili. Odnosno, ako ostane mogućnost oduzimanja odlikovanja, treba precizno definisati razloge za to, da ne bi došlo do zloupotrebe u kontekstu nekakve političke priče, što, ubeđen sam, niko od nas ne želi.
Troškovi Kancelarije za ordene nisu prevelike, ali će rešiti i zakonski urediti jednu značajnu oblast. Zakon predviđa uvođenje evidencije o odlikovanim licima.
Pretpostavljamo da se to odnosi i na one koji su već dobili odlikovanja, i to je zaista obiman posao. Kaznene odredbe predložene ovim zakonom doprineće da se ova oblast uredi. Tako dodeljena priznanja imaće i veću vrednost.
Kada je reč o dodeli spomenica, smatram da država na jedan odgovarajući način, dodelom spomenica, treba da se oduži građanima i vojnicima koji su branili državu u periodu ratnih dešavanja 90-ih godina i NATO agresije na Srbiju 1999. godine.
Donošenjem ovog zakona rešićemo jednu komplikovanu oblast u narednom periodu. Komisija za odlikovanja svakako treba da napravi javnu, uporednu klasifikaciju odlikovanja dodeljenih u prethodnom periodu, sa odlikovanjima koja su predviđena novim zakonom.
Na samom kraju želim da kažem da SPS, poslanički klub SPS-JS, u načelu podržava zakonski predlog.
Konačni stav reći ćemo u raspravi po amandmanima, imajući na umu da je poslanički klub SPS-JS predložio određeni niz amandmana kada je reč o ovom zakonskom predlogu.

Reč ima gospodin Božidar Delić.

Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o ovom zakonu kao ovlašćeni predsednik SNS-a.
Umesto ministra za kulturu, koji je trebalo ovde danas da da odgovore na pojedina rešenja iz ovoga zakona, ovde sedi ministar trgovine i usluga, koji i pored najbolje volje neće moći da odgovori ni na jedno moje pitanje kada su u pitanju odlikovanja u Republici Srbiji.
Predlog ovog zakona uradilo je Ministarstvo kulture Republike Srbije. Nije mi poznato da li su u njegovoj izradi učestvovala i druga ministarstva, u prvom redu Ministarstvo odbrane i, naravno, naučne institucije koje se bave našom nacionalnom istorijom i tradicijom. Da je to učinjeno, pred sobom bismo imali znatno bolji predlog od ovog o kome raspravljamo.
U razlozima za donošenje ovog zakona navodi se i uspostavljanje kontinuiteta sa dugom tradicijom ordenskih sistema u Republici Srbiji, koja se ovim predlogom ne nastavlja, već obrnuto, prekida se ta duga tradicija ordenskih sistema. Ovo ću, kroz svoj primer, gospodinu ministru da objasnim.
Samo u poslednjih devet godina - 15. maja 1999. godine dobio sam Orden za hrabrost, 25. novembra 1999. godine dobio sam Orden narodnog heroja za svoju brigadu, 16. juna 2004. godine dobio sam Orden ratne zastave drugog reda, i to je poslednji orden koji sam dobio dok sam bio u službi u Vojsci.
Da li u ovom predlogu zakona postoji ijedan od tih ordena? Za kakvu sam se ja to državu borio, a to je bilo samo pre devet ili deset godina? Najstariji orden i medalja koju vi ovde predlažete stari su samo devet godina. To je orden zasluga za odbranu i bezbednost i Medalja zasluga za odbranu i bezbednost.
Da li su tvorci ovog zakona upoznati sa istorijom ordenskog sistema uopšte, a posebno u srpskih državama kroz vekove sve do današnjih dana?
Vi ste rekli, gospodine ministre, da se u antičko vreme prvi put pojavljuju ordeni, i to je tačno. Međutim, u ovom današnjem nekom smislu, prvi put se pojavljuju u srednjem veku, kao izraz priznanja viteškim redovima ili visokom feudalnom plemstvu. Umesto da svoje vojskovođe nagrađuju zamkovima, teritorijama ili plemićkim titulama, sve više se javljaju odlikovanja, kao vid priznanja za zasluge u ratovima.
Po svom osnovnom izvorištu, ona su nastala na vojničkim temeljima duha časti i zasluga za vladara, državu ili veru početkom 15. veka.
Kasnije se njihov značaj i uloga šire na feudalno plemstvo, a do kraja 17. veka se dodeljivanje odlikovanja proširuje i na građanstvo. To je bilo naročito uslovljeno, s jedne strane, stvaranjem velikih stajaćih vojski i sve manjim uslovljavanjem titulama nakon Francuske revolucije, a sa druge strane, sve većim stečenim zaslugama iz pojedinih oblasti života i rada.
Posebno se intezivno razvijaju ordenski sistemi i dodela odlikovanja od početka 18. veka. Osnovu svih odlikovanja činile su i čine, osim ovde, po ovom vašem predlogu u Srbiji, vojna odlikovanja. Ona su, inače, posebna grupa odlikovanja, i po značaju i rangu bila su i ostala najvažnija, najpoštovanija, najviša, naročito u državama koje su imale dugu vojno-istorijsku i državotvornu tradiciju kakvu je imala Srbija, a što vi ovim predlogom poništavate. U tim državama su ustanovljene medalje ili ordeni časti, kao najviši državni rang odlikovanja.
Danas razmišljam da sam, pišući ove amandmane, promašio i da je trebalo da predložim ili orden beščašća ili medalju beščašća, i da predložim ministra kulture da je on prvi dobije.
Gotovo se uopšte ne zna da je prvi orden kod Srba ustanovio car Dušan, gospodine ministre, Zakonikom iz 1349. godine i dopunama iz 1354. godine. To je bio Orden Svetog Stefana.
U Crnoj Gori je prvo odlikovanje ustanovio vladika Petar Petrović Njegoš, i to 1846. godine. To je bila "Srebrna medalja za hrabrost", a 1847, odnosno 1851. godine, inicirao je izradu "Zlatne medalje za hrabrost" sa likom Miloša Obilića. To je "Obilićeva medalja" i imala je najviše mesto u hijerarhiji crnogorskih odlikovanja.
Prvi orden Kneževine Srbije, kako ste vi rekli, ustanovio je 1865. godine knez Mihailo Obrenović. To je Orden takovskog krsta.
U Kraljevini Srbiji ustanovljena je Medalja za hrabrost 1876. godine, a Medalja za hrabrost "Miloš Obilić" ustanovljena je za vreme Drugog balkanskog rata 1913. godine.
Ordenski sistem koji je izgrađivan tokom Drugog svetskog rata i tokom postojanja SFRJ bio je takođe vrlo razvijen, ali je imao nedopustivu ideološku isključivost, jer je prekinuo vezu sa prethodnim ordenskim sistemima, koji su postojali isključivo u srpskom narodu. Isto kao što ste vi uradili sa ovim vašim predlogom.
Zakon o odlikovanjima SRJ, koji se ovim zakonom stavlja van snage, ponovo je bio uspostavio kontinuitet sa svim prethodnim ordenskim sistemima koji su vekovima postojali u srpskim državama, pa ću nešto da vam kratko kažem o tome.
U Saveznoj Republici Jugoslaviji odlikovanjima se izražavalo javno priznanje za rad i dela koja zaslužuju isticanje i opšte priznanje. Taj sistem je ustanovljen 1998. godine i bio je povezan sa prethodnim ordenskim sistemom, prvenstveno SFRJ, ali i sa svim ordenskim sistemima iz ranijeg perioda. On je preuzeo i veliki broj tih odlikovanja. To su u prvom redu bili: Orden jugoslovenske velike zvezde, Orden slobode i Orden jugoslovenske zvezde prvog stepena.
Ova odlikovanja su imala izvesne promene u svom nazivu i izgledu, a one su usledile nakon usklađivanja sa državnim grbom i zastavom. Tamo gde je bilo potrebno, sa tih odlikovanja izostavljeni su ideološki simboli. Takve promene učinjene su na redizajniranim odlikovanjima koja su preneta iz tog prethodnog sistema.
Tako da imamo Orden narodnog heroja, Orden jugoslovenske zastave u tri stepena, Orden ratne zastave (bio je samo u jednom stepenu, zatim je dodat u tri stepena), Orden zasluga za SRJ u tri stepena (ranije je to bio Orden Republike), Orden Vojske Jugoslavije u tri stepena (ranije Orden Narodne armije), Orden za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti, takođe u tri stepena (ustanovljen umesto ranijeg Ordena za vojne zasluge) i Orden jugoslovenske zvezde prvog, drugog i trećeg stepena.
Orden za hrabrost i Orden rada su postojali u prethodnom ordenskom sistemu, a uvedena su nova odlikovanja: Orden Jugoslavije na velikoj ogrlici - lenti i Orden viteškog mača u tri stepena. Novu grupu odlikovanja tada su činili: Orden Nemanje, jer je time uspostavljena veza sa prvim ordenskim sistemom, odnosno Ordenom svetog Nemanje iz vremena cara Dušana; zatim Orden Njegoša, Orden Vuka Karadžića, Orden Tesle. Nijednog od ovih velikana nema, gospodine ministre, u vašem predlogu.
Ovi ordeni su bili istog ranga, a dodeljivani su za zasluge u međunarodnoj politici, ekonomskoj i kulturnoj saradnji, za doprinos u društvenim, humanitarnim naukama, prosveti, kulturi, umetnosti i za prirodne i tehničke nauke.
Kao nova odlikovanja i nova kategorija uvedena su velika odlikovanja, gde su spadale: Medalja Obilića, jer je time uspostavljen kontinuitet sa vremenom početka 20. veka; zatim Medalja časti; Cvijićeva medalja; Medalja belog anđela i Medalja čovekoljublja.
Pored ovoga, uveden je još niz odlikovanja i medalja. To je za dugogodišnju revnosnu službu u državi, za dugogodišnju revnosnu službu u oblasti odbrane i bezbednosti, zatim u oblasti privrede, prosvete, kulture, poljoprivrede, kao i Medalja za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti i Medalja za vrline u oblasti odbrane i bezbednosti.
Ovaj predlog zakona, koji je pred nama, ponovo kida kontinuitet sa prethodnim ordenskim sistemima, te ga treba dopuniti amandmanima, što smo mi učinili, ili ga treba potpuno odbaciti i pisati novi.
Čitajući Predlog zakona o odlikovanjima, a konsultujući prethodne ordenske sisteme, pre svega iz našeg bogatog iskustva, stiče se sledeći utisak: ovaj predlog zakona je nedopustivo uprošten i toliko osakaćen u nacionalno afirmativnom smislu, gde su potpuno napuštene naše velike i slavne kulturno-istorijske, oslobodilačke, državotvorne i stvaralačke vrednosti, tako da je znatno lošiji u odnosu na bilo koji prethodni ordenski sistem, a posebno u odnosu na ovaj iz 1998. godine.
Postoji velika razlika između ovog predloga zakona o odlikovanjima i ordenskih sistema iz Kneževine i Kraljevine Srbije, Kraljevine Jugoslavije, SFRJ i Republike Srpske, što je ipak nedopustivo. Dobija se utisak da se ovde ne radi o jednom narodu istih sudbina, vere, tradicije, istorije i kulture, narodu koji ima iste velikane, već, naprotiv, da se ovom malograđanskom i dodvorničkom svešću, perfidno, ovim predlogom podriva srpstvo, podstiče diskontinuitet, raskorenjenost i traže se razlike, čak i animoziteti prema dotičnim ordenskim sistemima, za koje se, ipak, mora konstatovati da su bili znatno više utemeljeni u sferu istorijskih, slobodarskih, stvaralačkih i drugih nacionalnih vrednosti srpskog naroda.
Izbačena je većina odlikovanja i medalja koja su jasno definisana kao vojna. Kroz takav stav se pokazuje da nam vojska nije potrebna i računa se da više nikada na ovim prostorima neće biti rata. To je opasna zabluda, koja može imati tragične posledice po naš narod i državu.
U našim amandmanima predvideli smo i ordene i medalje koji se mogu zaslužiti, odnosno dobiti samo u ratu. Velikanima srpskog naroda se uopšte nije posvetila pažnja, u smislu da se bar neko iz te plejade ne samo naših, već i svetskih velikana, uzme kao primer i priznanje za ime ordena ili medalje. Kako biste to, gospodine ministre, pokušali da mi objasnite? To je svojevrsna sramota Predloga zakona o odlikovanjima, kojim se direktno obezvređuju ne samo ti velikani, već se preko njih omalovažava i potcenjuje moj srpski narod.
Ovakvim predlogom zakona želi se javno srozati i prekinuti veza i istorijski kontinuitet sa najznačajnijim i najzaslužnijim Srbima, ličnostima iz našeg naroda.
Oni su nepoželjni i okuženi nametnutim trendom evroazijske, evrounijatske evropeizacije Solaninog tipa, što se želi provući i kroz ova odlikovanja Republike Srbije.
Ako neko hoće da kaže da ova odlikovanja nemaju svoju ideološku opredeljenost, apsolutno ću vam reći da se s tim ne slažem, jer ste i vi u svom govoru rekli da ste ovim zakonom ustanovili nova moderna evropska odlikovanja.
A čim ste prekinuli našu tradiciju, znači da ste ideološki motivisani. Jer, da niste bili ideološki motivisani, zadržali biste većinu predloga iz zakona iz 1998. godine.
Izostavljanje Obilića medalje je posebna priča. Ukoliko ovaj zakon ostane bez Obilića medalje, kao tradicionalno najpoštovanijeg odlikovanja u srpskom narodu, onda je to očigledno nepoštovanje, pa čak i ismevanje vojničke časti slavne srpske vojske i svih nosilaca Medalje Obilića.
Među vama ovde verovatno ima onih čiji su dedovi zaslužili Obilića medalju, možda je imate sada u svojoj kući, ali onog dana kada budete glasali za ovaj zakon, razmislite dobro da li više zaslužujete da imate tu medalju ili treba da je prodate na buvljaku, kako se to inače danas radi.
Spomenice nisu uopšte razrađene, što govori da je sve ovo rađeno na brzinu, iako je ovaj predlog zakona došao pre gotovo godinu dana. Ima obilje događaja koji su vezani za našu nacionalnu, kulturnu ili državotvornu oblast koja bi mogla da se uzme, da se makar neke od spomenica nađu u predlogu.
U razlozima za donošenje ovog zakona se, pored ostalog, kaže – da bi se ovim zakonom omogućio nastavak prakse dodele odlikovanja kao moralnih priznanja koja potvrđuju i veličaju korisno delo za državu. Odlikovanja ne smeju da veličaju korisno delo. Ona treba da ga javno verifikuju, poštuju, priznaju, kao takvu afirmišu, uz podsticaj drugih na veća pregalaštva, patriotska osećanja, pozitivnu selekciju najboljeg, najkorisnijeg za društvo, državu i narod.
Objašnjenja pojedinih rešenja su više prepričavanja Predloga zakona o odlikovanjima nego što su to istinski morala da budu. To govori da predlagač ovog zakona nije dovoljno upoznat sa problematikom i da sa njom nije relevantno vladao, što je nedopustivo, pa čak i neozbiljno.
Malo država u svetu može da kaže da ima osam vekova dugu tradiciju ordenskih sistema. Da li bi se neko, gospodo, usudio da Francuzima oduzme Legiju časti, Englezima Viktorijin krst ili Amerikancima Purpurno srce? Vi ovim predlogom nama, srpskom narodu, oduzimate Obilića medalju i mnoge druge ordene, i neka vam to služi na čast.
Srpska napredna stranka je dala amandmane, praktično, na jedan veći broj ovih članova i tu se uopšte ne radi o amandmanima kojima se reguliše samo dodeljivanje odlikovanja, jer je to u redu. Suština naših amandmana se odnosi samo na vrstu odlikovanja, prvenstveno ordena i medalja.
Ukoliko biste usvojili amandmane SNS-a, onda bi ovaj zakon imao smisla, a ukoliko on ostane na ovom vašem predlogu, onda će SNS glasati protiv.