Gospođo predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što sam danas u prilici da najvišem zakonodavnom organu predstavim predlog prvog zakona o dijaspori i Srbima u regionu.
Ovaj zakon je odraz čvrste rešenosti države Srbije da budemo moderna, demokratska i međunarodnom pravu privržena zemlja, koja želi da bude lider u regionu, ali i deo svih integracionih procesa i da pri tome očuva naš identitet i gaji najbliže odnose saradnje sa našim ljudima u celom svetu.
Zašto je ovaj zakon važan? Zato što su politički, ekonomski, kulturni i lobistički potencijali našeg rasejanja ogromni, ali su zbog pogrešne politike, koja je suviše dugo vođena, nedovoljno iskorišćeni.
Širom sveta živi između tri i četiri miliona naših ljudi i svako od njih svakoga dana daje svoj konkretan doprinos poboljšanju imidža naše zemlje i našeg naroda.
Svi oni su svojevrsni ambasadori jer svedoče o našim demokratskim tradicijama privrženosti narodu i Srbiji, koja polako ali nezaustavno postaje deo civilizovanog svega.
Sa druge strane, svi moramo da se zamislimo nad činjenicom da 40% naših ljudi živi van granica zemlje i da više nikada ne dozvolimo da u Srbiji preovlada politika koja podstiče naše ljude da iz Srbije odlaze.
Sa ekonomskog aspekta, građani Srbije moraju da znaju da su u poslednjih 20-ak godina, koliko kod nas na ovaj ili onaj način kriza traje, makroekonomsku stabilnost i kakav-takav nivo životnog standarda očuvale upravo primarna poljoprivredna proizvodnja i naša dijaspora, i na tome treba da joj budemo svi zahvalni.
Svake godine po osnovu deviznih doznaka dijaspore u Srbiju uđe oko pet milijardi dolara, što čini između 14 i 15 procenata društvenog bruto proizvoda, i po ovom kriterijumu smo 11. zemlja u svetu.
Poređenja radi, ukupna vrednost deviznih doznaka dijaspore prevazilazi jednu polovinu celokupnog izvoza države Srbije. Ovo znači da 1/7 svih ekonomskih vrednosti koje se u državi Srbiji stvore imaju poreklo od deviznih doznaka iz dijaspore i to praktično znači da svaki građanin u Srbiji u proseku godišnje po ovom osnovu prihoduje 690 dolara.
Ne sme se izgubiti iz vida i da je naša dijaspora od 2000. godine u razvoj malih i srednjih preduzeća investirala oko 500 miliona dolara, što je jednako zbiru svih ostalih stranih investicija, ukoliko se izuzmu prihodi od privatizacije. U ovim kompanijama danas radi oko 20.000 ljudi, što je dragoceno u uslovima ekonomske krize, kada se borimo bukvalno za svako radno mesto.
Čvrstog sam uverenja da ovaj zakon predstavlja suštinski zaokret u politici prema rasejanju, jer će milioni naših ljudi širom sveta i u regionu dobiti priliku da se aktivnije uključe u dešavanja u Srbiji, ali će i iz Srbije dobiti podršku koja je zaista dugo izostajala. Nikada više naši ljudi u svetu ne smeju da budu tretirani kao politički neprijatelji, a Srbi u regionu nikada više ne smeju biti zloupotrebljavani u dnevnopolitičke svrhe.
Da odnos prema dijaspori i Srbima u regionu ne bi imao veze sa dnevnom politikom i političkim strankama koje čine izvršnu vlast i da se taj odnos ne bi menjao nakon svakih izbora, želeli smo da pravno regulišemo ovu oblast jednim sveobuhvatnim zakonom. Usvajanje ovog zakona zapravo jeste stvaranje institucionalnog okvira za novu, dugoročnu i, uveren sam, odgovornu politiku.
Smatram da je Ministarstvo za dijasporu svojim radom u poslednjih godinu dana doprinelo da država konačno prepozna značaj dijaspore i Srba u regionu i zato verujem da je ovo prekretnica i novi početak koji će doprineti istorijskom pomirenju različitih delova jednog istog naroda, od koje će koristi imati i država Srbija i svaki naš čovek, ma gde živeo.
Uveravam vas da nikada država Srbija i njen državni vrh nisu pridavali ovoliki značaj pitanjima dijaspore i Srba u regionu i nikada se ovako temeljno nisu bavili ovom problematikom. Iskreno verujem da je ovo jedno od onih pitanja oko kojih možemo, kao odgovorni ljudi, pronaći široki društveni konsenzus, bez obzira na političke razlike i lične afinitete. Zato i verujem da danas postavljamo temelj dugoročne politike koja neće zavisiti od interesa političkih stranaka niti od sastava izvršne vlasti. To želim još jednom da napomenem.
Partnerskih odnosa i saradnje matice i naših ljudi u rasejanju ne može biti ukoliko nema uzajamnog poverenja. Zato mi želimo da izgubljeno poverenje dijaspore vraćamo dugoročnim i strpljivim radom, korak po korak, ali odlučno i konkretnim potezima.
To je bio jedan od razloga zašto smo u proceduri kreiranja ovog zakona imali najširu moguću javnu raspravu, koja je trajala punih šest meseci i u okviru koje je održano nekoliko stotina javnih tribina i okruglih stolova širom sveta. Radnu verziju poslali smo na adrese 2.400 naših udruženja, organizacija i uglednih pojedinaca, sa pozivom da kroz konkretne predloge, primedbe, sugestije i kritike daju svoj neposredan doprinos kvalitetu ovog zakona.
Svi ovi predlozi su veoma ozbiljno razmotreni i svaki od njih koji se uklapao u osnovnu koncepciju zakona i nije bio u suprotnosti sa drugim pozitivnopravnim propisima, principima i pravilima EU i preporukama Saveta Evrope, postao je sastavni deo ovog zakona. Zato ovaj zakon doživljavam kao zajednički projekat dijaspore Srba u regionu i države Srbije i moram još jednom da izrazim svoje posebno zadovoljstvo.
Interesovanje je zaista bilo ogromno. Organizacije i pojedinci iz celog sveta dali su svoj konkretan doprinos, što potvrđuje koliko je bilo njihovo iščekivanje da se jedan ovakav zakon donese. Ovim putem želim da se zahvalim svima njima, a nabrojaću samo neke, slučajnim redosledom i sa podjednakim poštovanjem:
Kongres Srpskog ujedinjenja iz SAD, Austrije i Beograda, Srpska narodna odbrana iz SAD, Kanade i Australije, Savez srpskih udruženja u Nemačkoj, Centralni savet Srba u Nemačkoj, Savez Srba Austrije, Zajednica srpskih klubova Beča, Srpski kulturni savez iz Švajcarske, Srpski savez u Švedskoj, Srpska kulturna zajednica „Arzinjano“ iz Italije, Ujedinjena srpska dijaspora Evroazije, Demokratska partija Srba iz Makedonije, Srpsko društvo iz Velike Britanije, Srpski kulturni centar Slovenije, Savez srpskih društava iz Slovenije, Prosvjeta iz Hrvatske, Zajedničko vijeće opština Vukovar, Savez Srba u Švedskoj, Srpski savez u Švedskoj, Udruženje srpskih pisaca iz Švajcarske, Savez Srba u Rumuniji, Crkvenoškolska opština ''Sveti Sava'' iz Južnoafričke Republike, Samouprava Srba u Mađarskoj, Skupština dijaspore Srba u Francuskoj, Udruženje „Mozaik“ iz Pariza, Udruženje „Morača Rozafa“ iz Albanije, Društvo srpsko-turskog prijateljstva „Inat“, Udruženje Slovaka iz Srbije u Bratislavi, Jevrejsko udruženje „Šalom Tora“, Srpski institut za javnu diplomatiju iz Brisela, Udruženje Rumuna iz Srbije ''Banat'' iz Jenčepinga iz Švedske, Udruženje Srba iz Grčke.
Napominjem još jednom da je redosled slučajan i zaista svima iskreno zahvaljujem na saradnji tokom izrade ovog zakona.
Ovaj zakon prvi put definiše naše rasejanje jasno i precizno. Dijaspora je ekonomska i politička emigracija koja je u različitim vremenskim fazama odlazila u inostranstvo, najčešće zbog pogrešne politike koja je dovodila do manjka demokratskih sloboda i loših uslova života.
Dijasporu čine, dakle, svi naši državljani i potomci naših državljana koji žive van granica naše zemlje, bez obzira na nacionalnu, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost, i pripadnici srpskog naroda iseljenici iz regiona i njihovi potomci.
Srbi u regionu su autohtono stanovništvo koje na ovim prostorima živi vekovima, a u nekim državama su bili ili su i danas konstitutivni narod. Neki postavljaju pitanje zašto se posebno spominju Srbi u regionu. Upravo zato što Srbi u Banjaluci, Trebinju, Kninu, Temišvaru, Vukovaru, Nikšiću, Skadru ili Kumanovu nisu dijaspora. Tamo žive vekovima i dali su značajan pečat istorijskom razvoju čitavog Balkana, kao i zemalja u kojima danas žive.
Noseća institucija ove nove politike biće Skupština dijaspore i Srba u regionu, koja će biti simbol jedinstva države i naroda. Skupštinu dijaspore i Srba u regionu činiće 45 delegata dijaspore i Srba u regionu. Oni će biti predstavnici rasejanja, uvaženi u sredini u kojoj žive, spremni da obavljaju poslove očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.
Biraće se za države ili delove država u kojima boravi značajan broj pripadnika dijaspore, odnosno Srba u regionu. Uslove i način izbora sporazumno će utvrđivati organizacije dijaspore i organizacije Srba u regionu, odnosno, naglašavam, matična država se ni na koji način neće mešati u postupak i uslove izbora delegata u Skupštini, što će, uveren sam, dati veliki doprinos povratku poverenja dijaspore i Srba u regionu u odnosu na državu Srbiju.
Posebno želim da istaknem da će radu Skupštine, pored premijera i svih resorno zaduženih ministara, kao simbol jedinstva, učestvovati, kao počasni gost, i predsednik Republike.
Zakonom je predviđeno da Skupština za kontinuirano praćenje i rešavanje konkretnih problema, odnosno izvršenje odluka Skupštine, formira i operativna tela: Ekonomski savet dijaspore, Savet za statusna pitanja dijaspore i Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i sportsku saradnju.
Predlog zakona predviđa donošenje Strategije očuvanja i jačanja odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, koja će definisati mere za unapređenje odnosa kako na relaciji matična država – dijaspora, tako i matična država – Srbi u regionu.
Kao odraz volje i odlučnosti da, u skladu sa međunarodnim pravima i standardima EU i politikom očuvanja dobrosusedskih odnosa da se u tom smislu štite interesi i prava srpskog naroda na prostorima na kojima tradicionalno živi, zakon predviđa i konstituisanje Saveta za odnose sa Srbima u regionu. Na čelu tog saveta biće predsednik Republike Srbije, čime kao država šaljemo jasnu poruku koliko nam je ovo pitanje važno. Savet će imati zadatak da obezbedi podršku Republike Srbije Srbima u regionu u ostvarivanju njihovih građanskih, političkih, socijalnih, ekonomskih i kulturnih prava i posebno prava u oblasti očuvanja nacionalnog identiteta.
S druge strane, naš strateški cilj je da budemo ekonomski i politički lider na Zapadnom Balkanu, za šta, bez sumnje, imamo potencijala, ali to podrazumeva i našu obavezu da budemo lider u razvoju dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Zato sam siguran da će ovaj savet dati značajan doprinos ubrzavanju u evrointegracionih procesa svih zemalja iz regiona.
Ovim zakonom osniva se i Budžetski fond za dijasporu i Srbe u regionu, radi ostvarivanja konkretnih ciljeva: upotreba, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma; sprečavanje asimilacije negovanjem bliskih odnosa sa matičnom državom, jačanjem svesti o poreklu, očuvanjem i negovanjem srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta; unapređenje informisanja; kao i razvoj uzajamno korisnih odnosa između strane države u kojoj žive pripadnici dijaspore i matične države kroz prezentaciju i promociju kulturne baštine i kulturnih aktivnosti, a sve u cilju unapređenja imidža Republike Srbije.
Osnivanjem ovog fonda, čiji će samo formalni i prvi simbolični ulagač biti država, zapravo ćemo stvoriti pravni okvir da svi koji to žele, finansijski mogu da pomognu ove i druge humanitarne aktivnosti a da pri tome budu potpuno sigurni da će novac biti utrošen za predviđene svrhe, što je veoma važno, imajući u vidu neka ranija iskustva dijaspore u odnosima sa državom Srbijom.
U ovom zakonu, kao i u svakom drugom koji bismo moj tim i ja predložili, osnovno polazište je prvi i nezamenljivi cilj da olakšamo i ubrzamo put ka EU i svim ostalim međunarodnim integracijama, jer je to jedini način da imamo ekonomski jaku i politički uticajnu državu.
Naše je čvrsto opredeljenje da budemo faktor regionalne stabilnosti i razvoja, moderna demokratska država koja poštuje međunarodno pravo i zapadne standarde ponašanja, ali i štiti naše državne i nacionalne interese, kao što to čine Francuska, Nemačka ili Velika Britanija, na međunarodnoj zajednici prihvatljiv i razumljiv način.
Dame i gospodo narodni poslanici, podrška ovom zakonu nije podrška nijednoj politici, nijednoj konkretnoj ideologiji. Usvajanjem ovog zakona postavljamo temelj politike prema rasejanju i ustanovljavamo mehanizme za sprovođenje te politike, koja mora biti dugoročna i nezavisna od političkih partija. Uveren u dobru nameru svakoga od vas, pozivam vas da u otvorenoj i demokratskoj raspravi date konkretan doprinos usvajanju najboljih rešenja. Zahvaljujem na pažnji.

Pre nego što nastavimo rad, obaveštavam Narodnu skupštinu da je ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Nova Srbija narodna poslanica Aleksandra Janković.
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora? Narodni poslanik Aleksandar Čotrić, zamenik predsednika Odbora za odnose sa Srbima van Srbije? (Ne.)
Da li želi reč predsednik Zakonodavnog odbora narodni poslanik Vlatko Ratković? (Ne.)
Da li narodni poslanici Milorad Buha, Nikola Žutić, Momčilo Duvnjak, Branimir Đokić, Mirko Munjić, Siniša Stamenković, Željko Tomić, Zoran Nikolić i Aleksandra Janković, koji su na sednici Odbora za odnose sa Srbima izvan Srbije izdvojili mišljenje o Predlogu zakona, žele da obrazlože izdvojeno mišljenje? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milorad Buha.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred nama je jedan bitan zakon, koji rešava materiju koja je, nažalost, do sada bila neozakonjena i koja verovatno ima najmanju podzakonsku i zakonsku regulativu od svih oblasti u pravnom sistemu Republike Srbije.
Zašto je bitan ovaj zakon? Iz izlaganja ministra mogli smo čuti da je na prostorima trećih zemalja ovoga trenutka prisutno između tri i četiri miliona, a verovatno i više, Srba. Zašto je još značajan? Zbog toga što su Srbi odlazili u svet iz više razloga: ekonomskih, socijalnih, iz razloga proterivanja, genocida, etničkog čišćenja itd. Različiti su motivi odlaska u svet.
Mi moramo posvetiti pažnju kako onima koji su otišli iz ekonomskih razloga pre 200, 150, 50 godina i danas odlaze u svet, tako i onima, sa posebnom pažnjom, koji su proterani i koji žive na prostorima Balkana. Genocid i etničko čišćenje treba da zabrinu današnjicu i međunarodnu zajednicu, a posebno Republiku Srbiju, jer je Srbija podnela najveći ekonomsko-finansijski teret proterivanja Srba sa prostora na kojima su bili autohton narod, u kojima su imali državljanstvo, u kojima su bili ravnopravan narod. To je jedna strana.
Druga, kako reče ministar, dijaspora svake godine ovoj državi da između 13 i 15, čak bih se usudio i da kažem da je to daleko više, više od pet milijardi dolara. Sve se to sliva u budžet Republike, u platni bilans, i mi deficit platnog bilansa uglavnom pokrivamo deviznim doznakama iz inostranstva. To je ono što zvanično prođe kroz platni sistem Republike Srbije. Ali, pored platnog sistema, gotovinski se unese daleko više i zato se usuđujem reći da je to sigurno negde između 18 i 20 posto bruto društvenog proizvoda Republike Srbije.
S druge strane, imamo ustavnu kategoriju. Naime, članom 13. stav 1. Ustava Republike Srbije predviđeno je da Republika Srbija štiti prava i interese svojih državljana u inostranstvu. U stavu 2. se kaže: "Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom". Zbog toga je ovaj zakon neophodan.
SRS je u pripremi ovog zakona imala više formalno-pravnih i stvarnih primedbi, koje je izložila na odborima, na neformalnim i formalnim sastancima, i očekuje da amandmani koji su dati od SRS budu u većini i prihvaćeni, jer su suštinski i vrlo značajni. S druge strane, želimo da imamo zakon koji će omogućiti građanima Srbije potpunu zaštitu, da sve one anomalije, svi oni problemi koji muče Srbe, posebno Srbe u okruženju, budu rešeni, a da država i državni organi operativno rešavaju, po ubrzanom postupku, sve ono što je problem Srba u okruženju.
Imamo još jedan zakon, koji je donet još 1990. godine, a to je Zakon o izbeglicama, koji u svom članu 4. kaže sledeće: "Republika Srbija obezbeđuje kolektivnu zaštitu ličnih, imovinskih i drugih prava i sloboda izbeglica i obezbeđuje međunarodnopravnu zaštitu na način koji je utvrđen za njene građane".
Nažalost, ovaj zakon i ovaj član zakona nisu u funkciji. Državni organi Republike Srbije nisu ispunili svoju obavezu u smislu zaštite ličnih, imovinskih, kolektivnih, socijalnih i ostalih prava. Da to nije samo moj puki stav, Vlada Republike Srpske Krajine u progonstvu...

Narodni poslaniče, pet minuta. Vreme koje vam je na raspolaganju je iskorišćeno. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Nikolić, koji je izdvojio mišljenje, a posle njega narodni poslanik Mirko Munjić.

Poštovani narodni poslanici, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Zakon o dijaspori, dugo najavljivan i nesporno potreban svakoj državi koja ima tako brojnu dijasporu. Uostalom, i naša ustavna obaveza jeste da kao država brinemo o svojim sunarodnicima, ma gde se oni nalazili. Dakle, ne može se osporiti potreba da se veza između matice i dijaspore institucionalizuje. Za to nam je potreban zakon.
S obzirom na stanje u našoj državi, ali i stanje u dijaspori, zakon koji nam je potreban jeste dobar zakon, oslobođen svake politike, a naročito politikanstva.
Dakle, na ovu jednu preku potrebu koju kao narod i kao država imamo, odgovor Vlade i nadležnog ministarstva je katastrofalno loš. Ovo nije zakon koji je pisan za dijasporu, ovo je zakon koji je pisan za jednu političku stranku, političku stranku koja ovaj resor drži već tri mandata i koja želi da svoj politički uticaj pretoči u stvaranje institucija koje će, navodno, brinuti o Srbima u dijaspori.
Ovo je vrlo slično onome kada smo, pre dva meseca, usvajali zakon o regionalizaciji Srbije, kada je na bazi ucena jedne poslaničke grupe, odnosno stranke G17 plus, skupštinska većina morala da izglasa čitavu strukturu onih statističkih regiona, sa potrebnim institucijama i, naravno, par stotina novozaposlenih ljudi. Slična stvar je i kada je u pitanju ovaj zakon.
I na Odboru za Srbe izvan Srbije sam rekao da je ovaj zakon kontroverzan i kontradiktoran. Mene raduje samo jedna stvar i to je jedino što me raduje povodom ovog zakona. Ukoliko skupštinska većina usvoji ovaj zakon, prestaje potreba za Ministarstvom za dijasporu.
Izgleda da SPO, pošto je ministarstvo u nadležnosti te stranke, želi da svojim primerom prvi da doprinos racionalizaciji srpske vlade i da izglasavanjem ovog zakona i institucija koje su predviđene ovim zakonom sebe ukine i na taj način smanji prekobrojnu administraciju koju sada imamo. Naravno, morao sam malo da se našalim, ali sada više neću.
Vi ste naveli vrlo značajne, možda i najznačajnije organizacije Srba u inostranstvu, da su dali podršku ovom zakonu. Pitam vas – da li imate to napismeno, sa pečatom, sa potpisom? Ja tvrdim da nemate.
Dakle, prvi predlog zakona od pre godinu dana je dočekan na nož, sa pravom, jer ste tada pokazali jasnu ambiciju da želite da kontrolišete dijasporu. Kada ste videli da ste se malo zaigrali u čitavoj toj stvari, sada ste izvršili nekakve izmene i korekcije, ali ono što je simptomatično, što je prisutno, jeste da dijaspora ćuti. Muk je u dijaspori zato što ovaj zakon niste napisali za dijasporu, nego zbog sebe. I to dijaspora jako dobro zna.
Ovaj zakon će, doneli ga mi ili ne, naročito ako bude izglasan, biti ignorisan od dijaspore zato što ne rešava suštinske probleme dijaspore, zato što se ne hvata u koštac sa onim problemima izgradnje čvršćih veza, već će služiti da putem skupštinara, odnosno delegata u Skupštini, vi zapravo pokušate da u političkom smislu kontrolišete dijasporu. Vi igrate, nažalost, na političku podeljenost u dijaspori. Dijaspora je sastavljena od našeg naroda, mi smo jedan narod. Onako kakvo je stanje u državi, takvo je i u dijaspori.
Ovaj zakon je morao da bude proizvod jedinstvenog stava svih relevantnih političkih snaga u državi. Šta zapravo želimo sa dijasporom i kakav taj odnos treba da bude? Verujem da je taj dogovor mogao da bude postignut, ali o tome niste želeli da razgovarate. Zbog toga što ste zakon napisali za sebe, niste ga napisali za dijasporu, ovo je zakon koji ponižava i unižava srpsku dijasporu i ne bi trebalo da bude usvojen.

Reč ima poslanik Mirko Munjić.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, na Odboru za odnose sa Srbima izvan Srbije izdvojio sam mišljenje u pogledu predloga ovog zakona o dijaspori i Srbima u regionu iz više razloga. Neke ću reći sada. Na Odboru je ministar otprilike rekao, prvo, da se radi o jednom, čini mi se, istorijskom zakonu, da se prvi put zakonskim rešenjem obuhvata jedna osetljiva materija, materija Srba u dijaspori i Srba u regionu, te da zakon treba da bude nadstranački, da se njime postigne konsenzus svih političkih stranaka.
Što se tiče toga da se radi o istorijskom zakonu, nema tu nikakvog istorijskog zakona. Istorijski su bili mnogi zakoni do sada, pa znamo kako se selektivno primenjuju, kako se neki uopšte ne primenjuju itd.
Ovo jeste važan zakon, nije istorijski, a materija jeste osetljiva. Tačno je da nije postojalo regulisanje u ovoj oblasti, ali zato ste vi krivi. Ne vi, ministre, kao ličnost, nego zna se ko je tu kriv. Što kaže Volter, odgovornost postoji i za ono što radimo, ali i za ono što ne radimo. Nedonošenje ovakvog zakona niz godina otkad ste na vlasti, apsolutno ne može biti nikakvo amnestiranje od vaše odgovornosti zbog toga.
Što se tiče toga da zakon treba da bude nadstranački, to je tačno, ali je pitanje da li je ovaj zakon uopšte koncipiran da bude nadstranački.
Gospodine ministre, bez imalo malicioznosti, vaše ministarstvo čak ni korice ove knjige "Položaj i perspektive srpskog naroda u zemljama okruženja" nije moglo da upriliči, a da ne liči na neka vaša stranačka obeležja. Vi možda niste znali, mislim da će vam biti drago da utvrdite da su ovo boje vašeg stranačkog obeležja. No dobro, toliko o nepristrasnosti, možda to i nije bio vaš cilj.
Što se tiče sledećeg pitanja, a to je pitanje Srba u dijaspori i Srba u regionu, postavio bih pitanje – kada ste već nabrajali Srbe iz regiona, zašto u ovom nabrajanju nema Srba iz Bugarske, zašto nema Srba iz Grčke? Ako je već nabrajano, trebalo je da bude kompletno nabrojano.
Sledeće pitanje vezano je za pokušaj politizacije Srba, kako u dijaspori tako i u regionu. Po meni, postojaće ovde dva rešenja po donošenju ovog zakona. Ili ćete izvršiti politizaciju Srba u regionu, i to zbog organizovanog političkog nastupa prema Srbima u dijaspori i u regionu, ili ćete Srbe u dijaspori i u regionu zavaditi još više nego što su danas, na žalost našu i naše države, zavađeni.
Dalje, izbor delegata u Skupštini i skupštinskim savetima, način izbora tih delegata, kako će se Srbi dogovarati, koliko će trajati mandati, do kada će da traje Skupština, saveti, ima li novih ljudi koji će se kasnije pojaviti kao predstavnici tih skupština i saveta ili će ovi postojeći biti večiti članovi skupština i saveta – to su sve nepoznanice koje ovaj zakon ne reguliše ili ne reguliše na pravi način.

Reč ima narodni poslanik Željko Tomić, koji je izdvojio mišljenje na sednici Odbora.

Gospodine ministre, poštovane kolege narodni poslanici, moj kolega iz Odbora i poslaničke grupe Zoran Nikolić je rekao uglavnom sve što poslanička grupa DSS zamera ovom zakonu. Dodao bih još neke stvari.
Ovde se spominje vanstranački karakter. Zbog građana Srbije i naših ljudi u dijaspori, pročitao bih ko čini sastav Saveta: predsednik Republike Srbije, predsednik Vlade, ministar za spoljne poslove, ministar za dijasporu, za prosvetu, za kulturu, za vere, za finansije, predsednik Izvršnog veća AP Vojvodine, predstavnik Srpske pravoslavne crkve i komesar Komesarijata za izbeglice Republike Srbije.
Nikoga iz dijaspore u Savetu nema, a pogotovo je interesantno da ima iz Izvršnog veća AP Vojvodine a nema nikoga sa teritorije Kosova. To je vrlo simptomatično. Izražavam sumnju da je ovo tendenciozno i namerno urađeno. Moraćete da budete veoma ubedljivi i da kažete zašto nekoga ima iz Izvršnog veća Vojvodine a iz kosovskih institucija Republike Srbije nema nikoga.
Kažete - Savet ima sekretara, koji učestvuje u radu Saveta bez prava odlučivanja itd. Sekretara Saveta postavlja Savet, na predlog predsednika Republike.
Sekretar Saveta, pretpostavljam, nije toliko bitna funkcija, ali vas molim, tj. samo sam spomenuo jednu sitniju stvar, da mi kažete gde to možete da nađete u svetu, uopšte u uporednom pravu... Ne samo zakon o dijaspori, smatram da je za našu državu potreban ovaj zakon, ali uopšte mnoga rešenja nećete naći u uporednom pravu, u drugim državama. Toga jednostavno nema.
Vi sad, za moj pojam, izmišljate neke nove funkcije da bi se, plašim se, raširila jedna organizacija, a vrlo je interesantno i dao sam primer gde predstavnika dijaspore nema.
Član 22. je veoma zanimljiv, govori o Skupštini. Skupština se sastaje u redovno zasedanje, po pravilu na Dan dijaspore. To nije ništa sporno.
Skupština se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev najmanje 1/3 delegata ili na zahtev ministarstva nadležnog za dijasporu, odnosno danas gospodina Srećkovića i njegovih saradnika, sa unapred određenim dnevnim redom.
Molim vas, gospodine Srećkoviću, ovo je najkonkretnije pitanje - navedite mi jednu skupštinu, da li pčelara, mladih gorana ili bilo koje države u svetu, koju ne saziva predsednik skupštine nego ministar, odnosno ministarstvo.
Molim vas da mi date primer u kojoj organizaciji skupštinu ne saziva predsednik skupštine, nema mogućnost da je sazove. Stvarno vas molim da mi na to odgovorite.
O međusobnom povezivanju dijaspore nema reči. Sve je pod kontrolom, odnosno žargonski rečeno, ''pod šapom ministarstva''. Samostalna delatnost dijaspore je pod znakom pitanja. Dosta organizacija se javilo našoj poslaničkoj grupi DSS da se žali da ne vidi sebi prostor u daljem delovanju jer je Ministarstvo pokrilo što ono smatra za najvažnije delove u našoj dijaspori.
Mislim da niste radili na jedinstvu dijaspore ovim zakonom, a to je trebalo da vam bude vodilja. To vam je trebalo biti osnovno načelo, a vi to niste uradili.
Za kraj još jedno pitanje. Vrlo je interesantno da ovaj zakon Vlada Republike Srbije nije dala na Venecijansku komisiju. Voleo bih da to probate. Uputite ga, pa da vidimo šta će oni da kažu. Jer, ovde ima rešenja, ja sam naveo svega tri-četiri, ali u raspravi o amandmanima mi ćemo mnogo toga da vam kažemo.
Ništa vas ne košta da ga date na Venecijansku komisiju, pa da vidimo šta će ljudi da kažu. Jer, ovakvih zakona je malo, i u Evropi i u svetu, vrlo su specifični i osetljivi, i voleo bih da vidim šta će ugledne institucije, koje prate zakonodavstva raznih država, da kažu za tekst ovog zakona.

Da li još neko od narodnih poslanika koji su izdvojili mišljenje želi reč? (Da.) Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.