Koleginice i kolege narodni poslanici, i danas smo svedoci, ovde u Parlamentu, ispisivanja još jednog novog poglavlja neslavne ekonomske politike, odnosno priče u režiji Vlade Republike Srbije, koja samo doprinosi daljoj destabilizaciji makroekonomskih prilika u državi, a najviše zasluga za to pripada tom neoliberalnom konceptu ekonomske strategije, koji se, prevashodno po nalogu MMF, sprovodi u Srbiji, i to uz ekspanzivnu fiskalnu politiku, što, kažem, najviše i utiče na destabilizaciju makroekonomskih prilika.
Moram da priznam, gospođo Dragutinović, da sam vas pažljivo slušao prilikom vašeg uvodnog izlaganja, ali mi je postalo zaista nejasno hoćemo li mi da trošimo ovaj novac ili nećemo. A mislim da je, u stvari, krucijalno pitanje – zašto uopšte kao država uzimamo novčana sredstva?
Ako je reč o pokretanju industrijske proizvodnje, onda je odgovor svakako ''ne''. Ako je reč o izgradnji ili o ulaganju u infrastrukturu, mislim da je odgovor ponovo ''ne''.
Dakle, preostaju ove tri, pa nimalo ekonomski logične i opravdane mogućnosti. Jedna je ona teorija, koju pre svega zastupa guverner Narodne banke Srbije, Radovan Jelašić, o jačanju deviznih rezervi.
Mislim da se ovim samo potvrđuje da je rast deviznih rezervi Srbije apsolutno posledica prevashodno rasta zaduženosti, a ne, kao što bi ekonomski bilo logično, suficita trgovinskog bilansa ili eventualnog priliva investicionog kapitala, što postaje prilično nepoznat pojam za ovu vlast.
Moramo biti svesni toga ako se nastavi trend rasta deficita trgovinskog bilansa, inače najslabije komponente platnog bilansa, da bi država, uz nastavak pre svega monetarne politike koju vodi Narodna banka Srbije, mogla da se do kraja godine suoči sa rekordnom visinom spoljnog duga.
Podsetiću samo još jednom, mada mislim da javnost zna, da je i prema zvaničnim podacima taj ukupan dug trenutno nešto preko 21 milijarde evra.
Druga od mogućnosti, takođe, ekonomski neslavnih, jeste pokrivanje deficita. Pre nekoliko dana bili smo svedoci kada je jedan od predstavnika iz vašeg ministarstva, Ministarstva finansija, izjavio da će novim rebalansom, koji još uvek nije ni u najavi, budžetski deficit biti popunjen upravo novcem dobijenim u kreditnim aranžmanima, pre svega sa MMF, a onda i sa Svetskom bankom i poslovnim bankama.
I treća stvar, čini se i najrealnija, to je da će sva novčana sredstva iz svih ovih aranžmana po bilo kom osnovu, da li je reč o stend-baj ili po nekom drugom, biti jasno iskorišćena za finansiranje otplate duga, odnosno za refinansiranje već postojećih drugova.
Kada je reč o drugoj mogućnosti, odnosno o popuni budžetskog deficita, mislim da je jako opasno to zaduživanje kod poslovnih banaka, jer valjda svi koji iole poznaju ekonomiju znaju da inostrane banke kupuju državne hartije od vrednosti sa kojima ne ulaze u rizik, dok privreda ostaje prepuštena sama sebi.
Upravo ta povezanost interesa inostranih banaka i ove loše monetarne politike Narodne banke Srbije, zajedno sa budžetskim deficitom, imaće svakako dugoročne posledice na srpsku privredu.
Suština neodrživosti ukupne ekonomske politike koju vodi Vlada Republike Srbije leži u činjenici da je prvo urušavanjem domaćeg bankarskog sektora, uvođenjem stranih igrača, pre svega ovih austrijskih i nemačkih banaka, započeo taj omiljeni čuveni koncept MMF, a to je – restriktivna monetarna i fiskalna politika, u kombinaciji sa politikom deviznog kursa kao nominalnog sidra.
Možda je ovo prilika, ali ne verujem da ćemo dobiti odgovor na pitanje, vezano o ovim, kako to mediji strogo kontrolisani sa nacionalnom frekvencijom vole da okarakterišu, sudbonosnim pregovorima sa MMF, bilo da je reč o onima u avgustu ili ovi koji kreću naredne nedelje, treba znati da je tu reč o nastavku političkog uslovljavanja i finansijske zavisnosti države od zapadnog kapitala.
Primera radi, gospođo Dragutinović, verovatno znate da je u jednom klasičnom stend-baj aranžmanu realno povući do nekih 300% novca od kvote koja se određuje prema privrednom potencijalu jedne zemlje. Za našu državu, dakle, Srbiju, ovih odobrenih 2,9 milijardi evra predstavlja ekvivalent za 560%. O čemu se onda ovde radi ako je svima poznato da ekonomija ne poznaje kategoriju ljubavi? Ako se zna da je zabeležen budžetski deficit od 4,5% BDP, da o smanjenju prevelike javne potrošnje bez ozbiljnijih socijalnih nemira nema ni govora, da država ima negativan rejting za strane direktne investicije, a da je nastavljen sunovrat industrijske proizvodnje, jasno se nameće pitanje – da li je možda predstavnicima srpske vlasti nametnut neki novi a javnosti nepoznat uslov, a sve zarad realizacije tog celokupnog kreditnog aranžmana do 2011. godine?
Da li možda MMF ima nemaru da nakon ekonomskog, a podsećam, reč je o prijemu fantomske države Kosovo u članstvo pomenute organizacije i to 9. maja, na Dan Evrope, odradi možda i politički pritisak na Srbiju, eventualno zahtevom da prizna nezavisnost južne srpske pokrajine? Dakle, ono što je izvesno to je da su svi ekonomski problemi Srbije pre svega strukturne prirode, a da ova politika visokih kamata precenjenog dinara, koja se sprovodi po nalogu MMF, prouzrokovaće, kako pokazuju analize, da ukupan spoljni dug Srbije u naredne dve godine dostigne nivo od 90% BDP, što će jasno i državu i građane uvući u stanje permanentne ekonomske krize.
Zahvaljujući politici tog deviznog kursa i navodno nominalnog rasta zarada u proteklih nekoliko godina građani su u Srbiji pohrlili ka tim poslovnim bankama, ne bi li, kako je to već neko rekao, ostvarili te američke snove – kupovinom automobila, rešavanjem stambenog problema i slično, a na taj način je samo otpočelo kontinuirano i progresivno zaduživanje stanovništva i privrede, koje je rezultiralo sa, kao što sam malopre rekao, više od 21 milijarde evra, koliko u ovom trenutku iznosi ukupan spoljni dug.
Gospođo Dragutinović, u nekoliko navrata smo ukazivali, pre svega javnosti, da će država realno biti suočena sa tim potencijalnim problemom takozvane suverenizacije duga. Vi ste ovde, mogu da kažem, prilično nevešto pokušali da nas ubedite da do toga neće doći, odnosno da država neće biti u situaciji da prihvati otplatu kompletnog, dakle, i javnog i privatnog duga.
Međutim, više je nego jasno, i po ovom zakonu o kojem i danas raspravljamo, da će se ta aktuelna ekonomska priča nastaviti u istom pravcu, prema tome, rast kredita, uvoza, deficita tekućeg bilansa, opšte zaduženosti, uz već pomenutu restriktivnu monetarnu i fiskalnu politiku.
Država je, kao što je to neko rekao, postala zavisnik od dotoka stranog kapitala, a upravo je liberalizacija tih spoljnotrgovinskih tokova dodatno osnažena onom neshvatljivom odlukom o jednostranoj primeni SSP, koja je, i po vašem priznanju od pre nekoliko meseci, prouzrokovala manjak u budžetskoj kasi od 267 miliona evra i time je praktično izazvan, čini se, nerešiv problem u srpskoj ekonomiji, a to je deficit u tekućem delu platnog bilansa. I zaista se postavlja pitanje – na koji će način biti apsorbovan kroz predstojeći rebalans budžeta, koji će, nadamo se, uslediti vrlo brzo.
Dakle, ono što mi u SRS ističemo to je da je pre svega prekopotrebna kompletna promena i ekonomske i poreske i monetarne politike, pogotovo se to odnosi na bankarski sistem u Srbiji, koji je u potpunosti prepušten strancima, koji klijentima naplaćuju najveće kamatne marže, a da pri tom plaćaju najniži efektivni porez na dobit u Evropi, što svakako predstavlja ogroman teret za građane i privredu.
Već smo i predlagali da bi jedna od prvih mera za popunu praznog republičkog budžeta mogla da bude, recimo, uvođenje tog dodatnog poreza za banke.
Dame i gospodo, jasno je da se sve ovo što smo bili u prilici da prihvatimo u Parlamentu u ovih nekoliko meseci na predlog Vlade, a odlukom, željom i voljom vladajuće većine, ogleda u jednoj realnoj i tužnoj svakodnevici o tome kako građani Srbije danas žive, a plašim se da će ovakvom politikom oni koji će nas naslediti, i mnoge generacije posle nas, biti tek suočene sa posledicama svega toga.
Gospođo Dragutinović, postoji u nazivu ovog zakona reč "vučenje". Mislim da je krajnje vreme da povučete i vi jedan dobar potez i da se izvučete iz ove ekonomske priče u kojoj se snalazite kao ''Alisa u zemlji čuda''. Hvala. (Aplauz.)

Gospodin Zoran Krasić ima reč.
Imate još 40 minuta na raspolaganju.

Naravno, častiću vas, pošto kasnite u Evropu već jedno 20 godina. Moram zbog gledalaca, ako još neko prati ovo, pored pet poslanika DS, koliko vas je, dovoljno, samo da vas obavestim da sam po zadatku ''stečajni upravnik Demokratske stranke'' i dobro mi ide posao. (Aplauz.)
Gospođo Đukić-Dejanović, u velikoj sam nedoumici da li da ponovim nešto što sam pričao u ovo vreme 2003. godine, kada je predsednik Vlade bio Zoran Živković, ili da pričam ono što sam pričao prošle godine, baš u ovo vreme? Došao sam do zaključka da ništa novo ne bih rekao i ne bih gotovo izašao iz okvira ovih mladih radikala koji su danas lepo predstavili stavove SRS povodom ovog pitanja i odlučio sam se da ipak, na meni svojstven narodni jezik, objasnim građanima o čemu se radi kada je u pitanju ovaj predlog zakona.
Narodski, da me svako razume, evo, o čemu se radi. Skupila se jedna družina 5. oktobra 2000. godine i zapalila ovo lepo zdanje. Premlatili Milanovića, osvojili RTS, zapalili glasačke listiće, proglasili pobednika, dobili podršku iz inostranstva! Odmah je usledio zahtev da se SRJ primi u UN kao nova država, a ne ona čije je članstvo suspendovana 31. maja 1992. godine, pa je onda po nalogu Labusa krenulo sa kriznim štabovima i osvajanjem preduzeća, jedno po jedno.
Otpočet je proces ''desrbifikacije''. U Nemačkoj nekad je to bila denacifikacija, a kod nas da se unište srpska društva. Našli su čauše, našli su nešto što je mnogo jeftinije nego što su bombe, pa su preko medija i plaćenih političara državu doveli u ovu situaciju, a situacija je sledeća – 5. oktobra ste možda nekog i prevarili pričama o tržišnoj ekonomiji, o demokratiji, o ljudskim pravima, o tome da će svakom biti dostupno radno mesto prema sposobnosti i kvalifikaciji, a onda ste za nekoliko meseci, pa do današnjeg dana, sve to pregazili, zgazili.
Nekada ste pričali da je neko krao izbore, pa smo imali krađu izbora i glasanje i iz Soluna i iz Bodruma i da ne pričam sve ono što nam se dešavalo, a što je svakako crna prošlost Republike Srbije, nešto što ne može da služi na ponos ovom narodu, ali moramo da znamo da iza toga stoji DS, u bilo kom agregatnom stanju.
Godine 2003. doveli ste državu pred slom. Isto ste pokazali ovu vrstu nesposobnosti, pa ste čak imali iste protagoniste u Vladi, da vas podsetim, Milosavljević, Đelić i da ne idem dalje.
Gle čuda, Zoran Živković je bio mnogo moralniji. On čak nije hteo da uzme od Karle del Ponte optužnicu protiv Sretena Lukića, nego je rekao – idi na šalter pa je predaj!
Vi čak niste u mogućnosti ni tu vrstu hrabrosti da pokažete. Sve ste prodali. Šta je to ostalo? Ono što je ostalo, to više niko i neće, a gde su završile te pare, niko živi ne zna. Zadužili ste državu. Nekada ste, pre sedam godina, za zaduživanje sa mnogo većim kamatnim stopama i mogli da dobijete aplauz od strane građana, a danas, i da dobijete za džabe te pare iz inostranstva, navlačite samo gnev građana. Zašto? Jasno je svima da je u pitanju planetarna prevara, jer prljav posao sa srpskim narodom i sa Srbijom nije završen.
Mi imamo jednu skupštinsku rezoluciju. Ko je priznao KiM, s njime ne treba da sarađujemo. MMF je učlanio Kosovo i Metohiju i dao im specijalna prava vučenja. I ovi naši evrofanatici, po sistemu daj, pohlepa, drpi šta možeš da stigneš, kažu da i ako uzmeš kredit koji ne možeš da vratiš ili će ti na kraju biti i suviše skup, i to je dobro. Zašto dobro? Danas treba da pričamo o nesposobnosti svih ovih političara i vlada od 2000. godine do danas. Oni ne znaju ni šta je društvena akumulacija, ne znaju ni šta je proizvodnja, ne znaju ništa. Znaju kako da se zadužiš. Sedam godina smo molili – ne otvarajte agencije! Njima tek sad došao taj fluid u glavu da kažu – pa, jeste, ne trebaju nam agencije.
A zašto su otvarali agencije? Digla žaba nogu tamo gde je videla da se konji potkivaju, pa kaže – mi hoćemo u EU, pa, pošto oni imaju agenciju, hajde i mi da imamo agenciju. A koga zaposlili? Mlade, pametne eksperte sa diplomama i ništa ne znaju. To je sve trošak. Ko to treba da plati? Ova privreda ne može.
Onda ide zaduženje, zaduženje, zaduženje! Više ste nas zadužili nego Tito! Tito je manji dug ostavio od vas.
E, sad, zamislite, hipotetički, kada bi Mlađan Dinkić garantovao svojom imovinom za ono što je zadužio ovu državu. Da li bi on pristao da zaduži državu? Ne bi. Da li bi Boris Tadić zaduživao državu, a da je on garant, pa ako ne može imovinom, pa makar doživotnom robijom. Ne bi.
Zamislite ironiju – najveću priču o reformi penzijskog sistema nam priča Krkobabić, a on 25 godina na čelu penzijskog sistema. Usput, penzioner, računa se da je izgubio i radnu sposobnost i da nije sposoban za neke funkcije. Odakle nam to dolaze problemi? Od nesposobne vlasti. Šta čuva tu nesposobnu vlast? Strah. Šta još? Mediji. Šta još? Laž do laži!
Možete li da zamislite – kod nas se priča o stranim investicijama na zelenoj livadi. Dođe stranac, donese pare ...

Gospodine Krasiću, izvinjavam vam se. Mislim da nećete imati ništa protiv samo jednu malu pauzu da napravimo.
Htela bih, poštovane dame i gospodo poslanici, da vas obavestim da je parlamentarna delegacija Ruske Dume, dakle, naše kolege iz Dume su na galeriji, predlažem da ih pozdravimo. (Aplauz.)
I, naravno, da vas zamolim da nastavite. Izvolite.

Znači, investicija, ledina, neki kažu predsednici opština da su sposobni, obezbeđuju infrastrukturu. Dođe stranac, kaže – to je dobro za zemlju. On će da donese svoje žive pare. On dođe ovde i onda mu Mlađan Dinkić da pare za svako otvoreno radno mesto. Pa, koji je to stranac? Pa, koji je to poslovni čovek? Mi takvih poslovnih ljudi imamo za izvoz, ovde u našoj zemlji.
Hajde da vidimo ko plaća porez, ko ne plaća porez. Ne plaćaju porez ili vrše utaju oni koji su bliski vlasti ili su se učlanili u stranku koja je na vlasti i na taj način stekli tu beneficiju.
Izvinite, molim vas, ako ne plaćate porez, vi ste u strateškoj prednosti u odnosu na svakoga onoga koji plaća porez, a pogotovo u odnosu na onoga koga stalno obilazi inspekcija, pa mu ne da da živi. I naravno da se dešavaju ove stvari ovakve kakve se dešavaju.
Kod nas su nagrade kao uspešni ljudi dobili ljudi koji su najveći utajivači poreza. Ko im je dao nagrade? Država, što direktno, što indirektno, preko svojih asocijacija. Zašto ih je častila? Za nešto što je neki sistem vrednosti koji je apsolutno neprihvatljiv. U takvim uslovima ova država i nema drugog koraka, nego da se zadužuje.
Priča se o nekom Bečkom sporazumu, tu negde oko Nove godine, nije bitno, mesec, dva, gore dole. Vodili čak i predsednika Republike u Beč. Šta je svrha Bečkog sporazuma?
Molba stranim bankama da ne napuštaju naše tržište tokom 2009. godine, a država će da im garantuje prihode koje su imali 2008. godine. To su stotine i stotine miliona evra koje legalno mogu da iznesu iz zemlje, ali pošto je stala kreditna aktivnost prema građanima i prema privredi, onda se krenulo sa jednom drugom aktivnošću, a to je, otkupom hartija od vrednosti, koje izdaje država, sa kamatnom stopom od 16 do 17,5% i naravno banke više i ne plasiraju na drugo mesto, jer ovde imaju zlatnu koku.
Zlatna koka se zove budžet Republike Srbije. Ko puni budžet Republike Srbije? Svi građani. Na taj način mi svi dajemo kamatu bankama iz inostranstva koje oni iznose u inostranstvo.
Mi smo pre nekoliko meseci pričali o tome da bi možda te banke trebalo da prilagode svoju kamatnu politiku prema građanima, da bude u istom procentu kao što je u Francuskoj, Austriji itd, gde oni u domicilnoj državi obavljaju tu delatnost.
Kaže – mi ne možemo da ograničimo kamate. Kaže – kod nas je veliki poslovni rizik. A, šta je sredstvo obezbeđenja? Hipoteka. Najčvršće sredstvo.
Međutim, kod nas je i hipoteka izgubila značaj, i da stavite nešto na prodaju, nema ko to da kupi. To su strašne stvari koje se kod nas dešavaju. Oni su obesmislili pojam ekonomije. Pre nekoliko meseci sam im rekao, ljudi, dajte da vratimo SDK, ovako samo plaćamo bankarske provizije, svi. Praktično, svi mi postojimo zbog banaka iz inostranstva. Rekli su – ne može to, taman posla! Već mesec i po dana vode akciju kako da nateraju banke da pre isplate plata, moraju, takođe, da se u ime pravnog lica obavi i plaćanje doprinosa. I odmah velika galama.
Da li kod vas postoji pravni sistem? Da li kod nas nešto funkcioniše? Da li možda kod nas samo funkcioniše još taj tekući račun za isplatu plata i penzija? Šta drugo funkcioniše u ovoj zemlji? Šta imamo drugo što funkcioniše? Nema! A ovde nam se daje Predlog zakona u kome se kaže – mi ćemo moći da se zadužimo, pa, izražava se u specijalno vučenim pravima, to sada na današnji dan iznosi oko 420 miliona evra, ali to mi nećemo odmah da uzmemo, nego možda ćemo uzeti a možda i nećemo da uzmemo. Kamate će biti 0,26%. Videćemo šta ćemo da radimo, a imaju neki program od tri milijarde sa MMF-om, o tome se ćuti, ništa se ne zna, nema ratifikacije. To je po nekom specijalnom programu.
I šta radi MMF? Sprovodi neke tuđe interese. Uvlači u dužničko ropstvo, polako ali sigurno ovaj prostor. Kod nas vršljaju stranci, vršljaju obaveštajne službe. Ko koristi zemljište? Da vam ne pominjem šta je u Vojvodini prodato i kome je prodato. Imamo pet-šest tajkuna, apsolutno sam siguran da je kompletni aranžman sa MMF-om od pre nekoliko meseci u funkciji dva tajkuna, koji su pukli zbog toga što su nekontrolisano ušli u posao sa nekretninama i povodom Univerzijade.
Sada, cela država mora da garantuje stabilnost tom tajkunu i njegovoj banci, koja ovde neuporedivo više zarađuje nego bilo gde na kugli zemaljskoj! Iovako siromašni punimo ove bogate, a predstavnici vlasti, šarenu lažu. Izvinite, molim vas, meni sednice Vlade deluju kao „Farma“ na Pinku. Pošto znam ljude koji su u Vladi, oni se ništa bolje ne ponašaju od onih normalnih ljudi na ''Farmi''. Ovi iz Narodne banke moguće da su kao kod „Velikog brata“. Eto, to je ta poruka koja nama dolazi.
` Nama dolazi poruka – ako hoćeš da bude evropski čovek, moraš da budeš maksimalno nenormalan. Zato mi podižemo glas i upozoravamo vas, devet godina niste hteli da nas poslušate, a evo danas, jedna mala ekipa mladih radikala održala vam je predavanje, i vama kao profesoru, i prisutnima i odsutnima kreatorima ove politike i ovog propadanja Srbije – mi ne dozvoljavamo da Srbija propadne!
Kako može Vojislav Šešelj u lancima da se brani, e, tako ćemo i mi da se branimo ovde. Ne damo da rasturate Srbiju! (Aplauz.)
I ne biste vi bili tako oholi da je Vojislav Šešelj ovde. Zato i vi tražite da on bude tamo što duže, jer ste vi plaćeni da završite prljav posao sa Srbijom. E, nećemo da vam dozvolimo! (Aplauz.)
Izbacujte nas, menjajte Zakon o informisanju, menjajte Zakon o javnim skupovima, radite šta hoćete, ne dozvoljavamo da rasturate Srbiju!!
A vi ste priznali da je za devet godina sve negativno. Srbija je u minusu od kada ste vi, u minusu. To je vaša evropska politika. Evrofanatizam na TV-u – hajde malo „Velikog brata“, hajde malo „Farme“, hajde malo reprezentacije, ihu-hu, iha-ha.
A gde su radna mesta? Gde su plate? Gde su penzije? Gde je obrazovanje? Nisam poneo da vam dam ovaj dnevnik da vidite kako EU reklamira deci koja su treća godina gimnazije, preko podsetnika, šta je EU, a gde se nalazi Srbija. Uvredljivo! Što vaš ministar prosvete nije to uzeo da baci, nego je još stavio pečat Ministarstva prosvete? Uvredljivo! Zašto uništavate dušu? Narod hoće da živi. Hoće normalno da živi narod, da ide na radno mesto, da radi. Vi ne dozvoljavate ljudima da rade.
Sada ste ubacili u priču – svetska finansijska kriza. Pa, devet godina ona trese Srbiju, ljudi. Nije godinu dana, devet godina trese! Neprekidno trese, otkad ste došli na vlast! Pričate o belom šengenu. Niko vam se ne raduje tom belom šengenu. Džabe šengen kada ljudi nemaju para, niti imaju potrebe, niti imaju želje da idu negde. Zašto? Gde da idu? Koliko je razorenih brakova?
Idite do miljakovačke šume pa vidite šta se tamo uveče nalazi – Stecište narkomana! Idite na železničku stanicu u Resnik, pa da vidite. Da li je to bilo nekad? Da li ste uhvatili nekog ko to radi? Možda po nečijem nalogu radi? Možda pere pare? Možda promoviše neke evropske tekovine?
Znate li kako je u Rakovici? Umesto da se otvori narodna kuhinja, otvara se hotel za pse, Đilas je dao 40 miliona dinara, na otetom zemljištu. Možda i ovaj kredit ide tamo, da pokrijete rupe. Sigurna kuća, bespravno sagrađena. Kuća snova, bespravno sagrađena. „Veliki brat“, bespravno sagrađena. Pa, kako možete to da stavljate na televiziju? Rakovica hvata evropske trendove.
Ima i klaster za poljoprivredu, a nema poljoprivredno zemljište. Neki Đurović iz Novog Beograda i predsednik opštine napravili firmu ''Inkubator Korak'', i krčme. Baš ih briga! Evropski!
Nasiljem ste došli i promovisali ste nasilje. Kažite ljudima – nasilje rešava pohlepu i sve drugo. Onda se čudite što se sve to dešava, ma, vratite ljudima radna mesta. Vratite ljudima radna mesta!! Pogledajte naša sela. Opustela! A vi se samo smeškate. Znam vas 15 godina kako se samo smeškate. Sve nije tačno, sve je u redu, sve je lepo.
Vama jeste lepo, ne kažem da vam nije lepo. Ali, niste vi Srbija. Niste samo vi Srbija. Vama narod smeta. A sada pripremite ''žute'' pakete, ''plave'' pakete, pa podelite malo. To je vaš odnos prema izborima. Ihu-hu! Slavite, pobedili ste. Šta ste pobedili? Koga ste pobedili? Pobedili ste Srbiju.
Državu ste zadužili, znate i sami da ne može da izađe iz ove situacije. Mi se nismo okrenuli sebi. Ovde se ne promoviše rad, ovde se promoviše zaduživanje.
Pogledajte u Skupštini, 2000. godine, ne znam da li je bilo 100 zaposlenih. Koliko ih sada ima. A rad nekvalitetan. Mnogo je bio kvalitetniji 2000. godine. Uđite u druga ministarstva, pa pogledajte – sede jedni drugima na glavi, samo što se ujutru ne grabe za stolicu, pa ko uhvati stolicu ima tog dana gde da sedne. Ko ih je zaposlio?
Sećate li se 2000. godine kada ste rekli – Milošević ima 100 hiljada policajaca, a 2001. kažete – malo je, fali nam pet hiljada, imamo samo 18.
Da li je tako bilo, gospođo Đukić-Dejanović? Tako je bilo, znate vi, a znam i ja. I ja sam se borio protiv ovih, i protiv onih gore i protiv ovih. Protiv onih gore sam bio uspešan, ali nisam mogao ovu ''guju iz njedara''. Nisam mogao! Udarilo! Finansirano iz inostranstva, pa nevladine organizacije, pa sa svih strana grakću, pa narod poverovao stvarno, vidi cela Srbija protiv ovoga. Ma, nije cela Srbija.
Prevarili ste ljude. I ovim kreditom varate ljude. I sa svim ovim stvarima koje ste uradili za ovih devet godina, prevarili ste ljude. Prevarili! Više ne možete da varate!
Sada je samo poenta kako da se podigne volja za životom u Srbiji, da ljudi podignu glas, da se ne povlače u sebe.
Niste vi neka sila da se neko povlači. Nikakva sila vi niste. Vi ste destrukcija! Zato narod treba da podigne glasa, da se oglasi, da je živ, da ne pristaje na ovo što radite, jer će snositi odgovornost svako ko pristaje na ovu destrukciju koju vi radite!
Devet godina vas upozoravamo šta ne valja. Zašto ne valja? Demonstrirali smo visoki stepen saglasnosti kada su u pitanju sve rezolucije bile za Kosovo i Metohiju, bez obzira na to što ste nas 2001. godine proganjali, najbrutalnije!
Šta ste vi uradili? Umrtvili pitanje Kosova i Metohije. Podigli ga na nivo Međunarodnog suda pravde, pozvali Euleks, pa sada kukate na Euleks. Pa šta radi?
Pa ne može Titova politika 2009. godine. Ne može! Nije više svet onakav kakav je bio pre 50 godina. Ne može malo levo malo desno, pa malo ovamo pa malo onamo. Ne ide, izgubili ste osećaj za nešto što su autentični interesi ovoga naroda!
Puna su vam usta – hvalite Engleze zato što čuvaju svoju tradiciju, zasnivaju se na tradiciji. Kad mi kažemo nešto o našoj tradiciji, vi kažete, ne, naša tradicija ne valja. Pa kako to ljudi?
Čemu to vodi? Vodi ovoj tišini koja postoji u Srbiji. Ne valja kada je u Srbiji tišina, zapamtite! Kada se ljudi povlače u domove, kada gunđaju, kada ćute, kada idu ulicom pa sami sa sobom pričaju, nije dobro.
Nama nije stalo do svađe. Ali, vi ne rešavate nijedno pitanje. Vi samo otvarate krizu po krizu. Otvorite pitanje, ne rešite ga, medijski ga završite, računa se da ste završili posao. Odmah grabi neku novu temu, tu je Mlađan Dinkić svetski rekorder, za tri dana ima da otvori 16 novih tema.
Napravili ste prosto manir. Pre nego što se otvori parlamentarna rasprava, u medijima se završi javna rasprava. I onda dođe ovde kao da se priča nešto, radi reda, pa još ubacite novinare, jure vas ovde, uzimaju neke izjave o golubovima, da ljudi ne bi ni shvatili o čemu se pričalo u Skupštini, o nekoj ozbiljnoj temi. To više ne prolazi. Ako ste sposobni, okrenite se pravim stvarima.
Da pitamo sada bilo koga od ove vlasti, od ovih 420 miliona koji su, kao, perspektiva. Kažite mi za šta ćete da potrošite? Niko ne bi znao da vam kaže; da kažu 200.000 evra za cipele za policajce, 300.000 evra za osnovno obrazovanje, 500.000 evra za zdravstvo, pa da računaš, hajde, možda nešto ima. Ali oni ćute, brane se ćutanjem. Šta je rezon?
Pa, ima tu 126, ako zafali, pa damo Čanku 5.000 evra, završen posao, izglasaće, damo ovome, ovoliko, ovome, onoliko, još jednom Rasim stavi ''žuto'' šlemče na glavu i slika se, i završen posao. To ljudi znaju. To više ne može da prođe, podvlači se crta uvek, saldira se, puć, da vidimo.
Priznali ste da je Srbija u minusu. Ko je doveo Srbiju u minus? Vi! Ko vam je smetao devet godina? Niti ste imali NATO pakt, niti ste imali bombardovanje, niti ste imali demonstracije, niti ste imali proteste, niti ste imali štrajkove, ništa niste imali! Sve vam bilo odrešeno. Čak ste imali kao saučesnike: i CIU, i Haški tribunal, i Evropsku uniju, sve saučesnike ste imali. I, minus – pa kako to, ljudi?! Pa, kako to?!
Sećate li se šta ste rekli, a ne, mi dolazimo na vlast –Kosovo rešeno, tamo su naši prijatelji, tamo su naši partneri. Tako ste predstavljali NATO pakt. Pa šta bi sa tim našim partnerima? I oni kod vasi isto onaj – sir u mišolovci za džabe. Ajde što ćete vi da upadnete u mišolovku, nego, zašto narod. Što je narod kriv? Loša je stvar. Ja ne znam kako ćete da izdržite do Nove godine. Ne sekiram se ja zbog vas, ja se sekiram zbog države i zbog naroda. Za vas me baš briga, snašli ste se.
Onaj ima tri posla. Jeste li ga videli? Izašao je u narod, na prvoj strani novina, a ušao je u Skupštinu da bi se izvršila restitucija, da se povrati imovina – registrovan povratak imovine, a u Resniku ukrali seljacima 166 hektar. Ko – demokrate? Ne verujete? Pođite u Rakovicu pa pitajte bilo kog građanina, bilo kog slučajnog prolaznika ako ga sretnete, pitajte ga šta se dešava u Rakovici. Kazaće vam da Krasić nije rekao ni 5% od onoga što svi znaju. I vi znate, a znam da se neki i stidite što ste u tom društvu – znam.
Znam da je mali broj, ali znam da neki to ne podržavaju. Zašto – ne želite ni vi da vas neko poistovećuje sa tim ljudima tamo. Ali vi treba da se izborite za to. Vi se izborite za to, vi poslušajte narod. Čujte narod. Vi ne želite da čujete narod.
Vi čujete statistiku, vi čujete anketu Milana Nikolića, Bogosavljevića. Sad vidim da se uključio i CESID i oni vrše analizu. Onaj još nije završio fakultet, ali on vrši analize, znate, član ''biblioteke'' – nema, sve ste to uparili lepo.
Pošto sam vam obećao da vas čašćavam sa nekim vremenom da što pre stignete u tu ''Jevropu'', ja ću da završim ovo moje izlaganje sa stavom – da SRS ni na kraju pameti nema da glasa za jedan ovakav provizorijum, za ovakav zakon koji u perspektivi može da znači samo potvrđivanje kreditne prezaduženosti Republike Srbije. (Aplauz.)

 Ima reč gospodin Srđan Milivojević.

Zaista moram, poštovana predsedavajuća, da repliciram gospodinu Krasiću, jer ovde je nekoliko puta u vrlo negativnom kontekstu, vrlo zlonamerno pomenuta DS. Gospodine Krasiću, vaše iskustvo stečajnog upravnika koje ste stekli u SRS i neprelaskom cenzusa u Vrnjačkoj Banji i u drugim mestima, ne morate da prenosite u DS, jer što naš narod kaže: „Što od vrane otpadne, nikad soko ne postane“. Tako da, zaista pustite nas da se bavimo našim programom i našom politikom, a vi se bavite vašom strankom i onime što ste učinili zemlji Srbiji tokom 1999. godine. Srbija se još uvek od toga nije oporavila.
Nemojte ovako bez argumenata, usled nedostatka političkog programa, optuživati DS i za to što pada kiša napolju, i zato što sada u 18.00 sati pada mrak. Građani Srbije znaju za koga glasaju, kome daju poverenje i zbog čega to rade.
Razumem vaše ogorčenje i razumem vašu naknadu opozicionu pamet. Dobro je da neko bude u opoziciji, ali najteže je u opoziciji prvih 20 godina.
Posle će vam biti lakše, gospodine Krasiću. Do tada ćete valjda smoći snage da pređete cenzus na Voždovcu, u Vrnjačkoj Banji i ostalim opštinama Srbije, gde to niste uspeli na prošlim izborima.
Kada to prođete na lokalu, kada ubedite građane Srbije da ste zaista promenili način razmišljanja, da više niste ona demokratska opcija kakvom se sada predstavljate, lažna demokratska opcija, nego da ste ona kakva ste oduvek bili, onda sa građanima Srbije možete praviti kakve god hoćete dogovore, iznositi kakva god hoćete obećanja, a i tada će Srbija uveliko biti u EU. Hvala vam. (Aplauz.)

Ima reč gospodin Zoran Krasić.

Gospođo Đukić – Dejanović nadam se da ste me dobro čuli. Ja sam pričao o DS i ja sam očekivao da će neko od predstavnika DS da se javi, ovde postoji predsednik i zamenik predsednika za tu vrstu replike. Meni je drago, pošto sam imao priliku da čujem ovo izlaganje, to je potvrdilo onu moju tezu – da je ''Otpor'' stvarno preuzeo DS i tu pomoći nema. Kada CIA nešto uzme u svoje ruke tu trava ne raste.
Inače, ne bih da komentarišem neke stvari, jednostavno, mislim da sam uspeo, a upravo sam to hteo da dokažem – lepa priča, umiveno, fino, a Srbija propada. Eto, to je Demokratska stranka. (Aplauz.)

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa, pitam, da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 93. Poslovnika? (Ne.)
Zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih Rezolucijom odbora guvernera broj 64-3 i broj 52-4.
Zahvaljujem na radu. Sutra ćemo nastaviti sa radom u 11.00 časova zbog toga što je Odbor za odbranu zakazan za pola deset, pa verovatno neće biti završen da ne bismo odlagali i počinjali, znači u 11.00 sutra. Izvinjavam se, mislila sam da ministarka nije raspoložena, moj je propust, izvinite, molim vas. Molim vas da se malo strpite da saslušamo gospođu Dragutinović.