Dame i gospodo, gospodine ministre, vi ste ponekad u prednosti što možete reč da dobijete kad god zaželite, a i treba, da biste ušli u polemiku i da biste neke stvari raspravili i objasnili, što je normalno vaša uloga, dok mi poslanici ne možemo reč da dobijemo uvek i tu smo malo uskraćeni.
Ali, kada sam vam govorio o kupovini starog gvožđa – kupujem ovo, kupujem ono, da ne pominjem koja to vrsta ljudi radi, može da dođe do situacije i stare tenkove da date. E, meni je žao sudbine srpskog oružja, a nisam mogao da vidim, ne vidim dobro odavde vaše činove, ne vidim baš dobro, daleko ste, verovatno imate, gospodine ministre neki čin, i Gordana Čomić, čini mi se, ima čin ''pukovnika'', bar mediji tako kažu, ali ništa tu nije ružno.
U današnjem shvatanju ovog vremena nema mesta za mudrost i nema mesta za ideale, nema mesta za viteštvo, nego, ako bi došlo do rata, to bi bio jedan surov rat, surova borba, u kojoj nema mnogo šansi da se preživi., jer je napredovala nauka, tehnika i tako dalje.
Gospodine ministre, zamolio bih vas da se malo uozbiljite, pa da pokušamo na drugačiji način, kako su misleni ljudi videli kako se rat nekada vodio (citiraću): ''Nekada je srpskim vojnicima, kada bi polazili od kuće u rat, strogo zabranjivano da pljačkaju, ubijaju civile, posebno žene, decu ...''
(Predsedavajuća: Prošlo je dva minuta. Zahvaljujem.)
Koristiću vreme poslaničke grupe. (Aplauz.)