Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković.

Na kraju krajeve, možda ova rasprava uopšte nije loša zato što javnost Srbije ima pravo da čuje šta nam to nudi ulazak u NATO i da možda ova rasprava predstavlja uvod u budući referendum, izjašnjavanje naroda, koji jedini ima pravo da se izjasni o ulasku u NATO.
Naime, malopre sam govorila o tome da bi odnosi između NATO i Srbije trebalo da se razvijaju u skladu sa tim kako se rešavaju pitanja vezana za agresiju, uspostavljanje državnog suvereniteta na celoj teritoriji i ratnu odštetu.
Zahtev da se Srbija uključi u NATO ne znači ništa drugo do poziv da NATO zauzme celu Srbiju. Time bi Srbija konačno sama opravdala agresiju, priznala otcepljenje KiM i prihvatila kriminalizaciju sopstvene odbrane.
S obzirom na to da postoji realna opasnost da se zemlja veže za NATO, bez uvida javnosti, potpisivanjem pojedinačnih sporazuma i stavljanjem naroda pred svršen čin, neophodan je što pre odgovor javnosti na referendumu kako bi se izbeglo da se volja postojeće vlasti nametne kao volja države i naroda.
Zanimljivo je kako sami saveznici NATO u zemlji opravdavaju ulazak u NATO time da će Srbija tako izbeći mnoge opasnosti – to je ona priča da Srbija ne sme da ostane ostrvo.
Zašto bi bilo opasno ostati van NATO ili biti okružen NATO? Zašto bi bilo opasno ako je NATO zaista humanitarna organizacija? Onda bi čak i bilo dobro, jer bi Srbija imala bezbednosni prsten, međutim, i oni sami sumnjaju u humanitarnu misiju NATO tako da se taj argument svodi na sledeće: treba se uključiti u NATO da bi se priklonili i pokorili sili. To nije ništa drugo do izraz podaničkog mentaliteta, koji se prikriva...

Dva minuta je isteklo.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Mašić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Čedomir Jovanović, Zoran Ostojić, Vesna Pešić, Nebojša Ranđelović i Kenan Hajdarević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoran Ostojić.

Potpredsednice, koleginice i kolege, suština ovog amandmana je jačanje Skupštine, koja je oslovljena u ovom predlogu zakona u odnosu na Nacrt zakona, koji smo imali prilike da vidimo, elem, suština ovog amandman je da se Skupštini da pravo da odlučuje i o učešću Policije u multinacionalnim operacijama, što je Predlogom izbačeno, a stajalo je u Nacrtu zakona, dakle, ne samo Vojske nego i Policije.
U članu 10. se kaže da Vlada odlučuje o učešću i upućivanju Policije u multinacionalne snage. Mi mislimo da Skupština treba da odlučuje o učešću, a Vlada da donosi odluku o upućivanju. Naprosto, logično nam je, zato što su to ipak oružane formacije, može se poginuti, nosi se oružje itd.
Vlada je odbila ovaj amandman sa čudnim obrazloženjem – da po Ustavu Skupština odlučuje o učešću Vojske. Tako je. Bilo bi neustavno da Vlada odlučuje o učešću Vojske, ali nije neustavno da Skupština dobije nešto što nije predvideo Ustav. Sve što nije predviđeno u Ustavu, to je valjda dozvoljeno.
S druge strane, iskoristiću priliku, samo zbog gledalaca, jer se stalno ponavljaju neke netačne priče i zbog toga želim da ih ispravim.
Ova Skupština nikada nije donela nikakvu rezoluciju o neutralnosti, nego se u Rezoluciji o Kosovu, u pola rečenice, pominje vojna neutralnost.
Drugo, za potpisivanje međunarodnog ugovora, što je članstvo u NATO, nije potreban referendum. U Ustavu piše – da je referendum potreban za menjanje granica. Oni koji baš zagovaraju referendum za članstvo u NATO, mogli su za međunarodni ugovor, kojim smo poklonili svoju energetsku nezavisnost jednoj drugoj zemlji, da traže referendum, a ne da se ovako složno izglasa i ratifikuje taj međunarodni ugovor. Nema razlike za međunarodne ugovore, po Ustavu, za to nije potreban referendum.
Treće, ovde se mnogi pozivaju na tradiciju srpske Vojske. Verovatno su bili nekakva vojna lica ili su stručni. Mogu samo da ih podsetim da nikada nisu bili pripadnici srpske vojske, jer država Srbija tada nije ni postojala. Bili su pripadnici neke druge vojske, neke druge države koja se nije zvala Srbija, niti se zvala Vojska Srbije. I U tradiciji te vojske kojoj su pripadali jesu i ''Srebrenica'' i ''Ovčara'' i ono što su počinile njihove kolege, pripadnici te vojske.

Pet minuta i pet sekundi je utrošeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Aleksandar Pejčić i Zoran Nikolić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici prisustvovali smo, pre malo više od 30 minuta, raspravi u kojoj su učestvovali narodni poslanici Nada Kolundžija, gospodin Tomislav Nikolić, ministar odbrane, u čijoj je to nadležnosti. Evo rešenja za sve, da nema rasprave i da svima bude jasno, naravno, uvek pravo, ispravno rešenje, utemeljeno na zakonu a pre svega na Ustavu, daje DSS.
Sada pozivam vladajuću većinu, ako već Vlada neće da prihvati, da prihvati ovaj naš amandman. Ako ne prihvati, to je apsolutno razlog za sve narodne poslanike da glasaju protiv ovog zakona, naravno za one kojima je stalo do državnog i ustavnog uređenja. Ako se i to ne desi, mi ćemo, obaveštavam vas, tražiti mišljenje od strane Ustavnog suda Srbije, o tome – da li je ovaj zakon uopšte u skladu sa Ustavom.
Naime, član 140. Ustava jasno kaže: ''Vojska Srbije se može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije''. (Tačka.) U Predlogu zakona piše: ''Predsednik Republike, na osnovu odluke Narodne skupštine,'' dakle, posle onoga što je bila rasprava o članu 8, ''u skladu sa zakonom, odlučuje o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u multinacionalne operacije, na predlog ministra odbrane.''
Ja se namerno obraćam gospođi Nadi Kolundžiji, jer je ona o tome govorila, a gospodin Ružić, sad, o koalicionim, lako ćemo, ima vremena, sačekajte sekundu, zamolio sam. Ponavljam, u članu 9. piše – ''u skladu sa zakonom, odlučuje'' predsednik Republike, na osnovu odluke Narodne skupštine, o upućivanju pripadnika Vojske Republike Srbije u multinacionalne operacije, na predlog ministra odbrane.'' Dok Ustav jasno kaže – samo Narodna skupština donosi odluku.
Naš amandman lepo glasi: ''Član 9. se menja i glasi: "Predsednik Republike, preko ministra odbrane, sprovodi odluku Narodne skupštine o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u multinacionalne operacije". Dakle, on može samo da sprovodi odluku Narodne skupštine, jer samo Narodna skupština može da donese takvu odluku. Mi smatramo da je jedino ovo rešenje u skladu sa Ustavom. On ne može da donese rešenje i odluku, već on može samo da sprovede odluku Narodne skupštine, što je normalno u hijerarhiji komandovanja Vojskom. To nije sporno.
Ne interesuje nas ko je imenom i prezimenom predsednik Republike, nego institucija predsednika Republike.
Zato vas molim sve, ako već Vlada nema dovoljno sluha, jer je najnesposobnija Vlada u istoriji Srbije, da Narodna skupština usvoji ovaj amandman. Hvala. (Aplauz.)

Utrošeno je minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Pričajući o podaničkom mentalitetu moram da objasnim da NATO zaista počiva na sili i demonstraciji sile. Kada je tako, onda se mora prihvatiti i sledeći korak, a to je da sila teži da se neograničeno širi, tj. da pokorava druge. To važi i za NATO. Ratovi koje on vodi, u najmanju ruku, nisu ništa manje brutalni od bilo kojih drugih ratova, niti su samo pravedni ni humanitarni, naprotiv, ako smo uostalom osetili na sopstvenoj koži. Takva globalna sila koja teži da se postavi čak iznad Saveta bezbednosti UN izaziva i globalni otpor.
Globalni, nepravedni i osvajački ratovi ne povećavaju ničiju bezbednost, ali zato ugrožavaju svačiju. Učešćem u ratovima koje NATO vodi višestruko bi se povećale pretnje po bezbednost Srbije, jer će postati meta mogućih protivnika agresivne politike NATO. Ulaskom u NATO Srbija neće steći više prijatelja, nego će izgubiti one koje do sada ima, jer bi se svrstala u protivnike svojih prijatelja. Rekla sam već da to praktično ne doprinosi pacifikaciji, već militarizaciji društva.
Da je NATO stalo do napretka Srbije, ne bi je bezobzirno bombardovao i uništavao. Dolaskom NATO Srbija neće postati bogatija, nego siromašnija, jer će morati da plaća svoje članstvo u NATO ekonomski i ljudskim životima. NATO ne dolazi da usreći Srbiju, nego da raspolaže njenom teritorijom i životima naših vojnika.
Od ovih bogatih, za koje ste vi iz vlasti tvrdili da sa njima imate odlične kontakte Srbi su do sada dobili samo osiromašeni uranijum. Da vas podsetim, od 1999. godine u Srbiji se registrovalo između 15.000 do 20.000 novih slučajeva kancera, da bi taj broj već 2004. godine dostigao cifru od 30.000 novih bolesnika. Pročitajte...

Vreme. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jelena Budimirović.

Hvala. Poštovani građani Srbije, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, kao i moje kolege podnela sam amandman na ovaj predlog zakona kojim predlažem da se reči "multinacionalne operacije" zamene rečima "mirovne operacije", u odgovarajućem padežu. Mišljenja smo da je termin "mirovne operacije" precizniji i adekvatniji za razliku od termina multinacionalno, što je svakako širi pojam i u sebi može da obuhvati vojne operacije različitog tipa kao što su – borbene operacije i operacije nametanja mira, kao i operacije protiv terorističkih snaga.
Za razliku od starog Zakona, po kom su srpski vojnici mogli da idu samo u mirovne misije koje su pod mandatom UN, novim predlogom zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije širi se dijapazon mogućnosti za angažovanje srpskih oružanih snaga, a to znači da nije isključeno, da će srpski vojnici biti angažovani u Iraku, saveznička operacija SAD, ili u Avganistanu, operacija NATO.
SNS ne želi da naši vojnici stiču ratno iskustvo na kriznim žarištima širom sveta pod mandatom NATO ili u savezništvu sa nekom drugom državom, što će biti omogućeno ovim zakonom, pa vam predlažem da usvojite amandmane SNS. Hvala. (Aplauz.)