Pet minuta i pet sekundi je utrošeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Mirović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 8. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dragan Šormaz, Jovan Palalić, Miroslav Petković, Miloš Aligrudić, Aleksandar Pejčić i Zoran Nikolić.
Reč ima narodni poslanik Dragan Šormaz.

Dame i gospodo narodni poslanici prisustvovali smo, pre malo više od 30 minuta, raspravi u kojoj su učestvovali narodni poslanici Nada Kolundžija, gospodin Tomislav Nikolić, ministar odbrane, u čijoj je to nadležnosti. Evo rešenja za sve, da nema rasprave i da svima bude jasno, naravno, uvek pravo, ispravno rešenje, utemeljeno na zakonu a pre svega na Ustavu, daje DSS.
Sada pozivam vladajuću većinu, ako već Vlada neće da prihvati, da prihvati ovaj naš amandman. Ako ne prihvati, to je apsolutno razlog za sve narodne poslanike da glasaju protiv ovog zakona, naravno za one kojima je stalo do državnog i ustavnog uređenja. Ako se i to ne desi, mi ćemo, obaveštavam vas, tražiti mišljenje od strane Ustavnog suda Srbije, o tome – da li je ovaj zakon uopšte u skladu sa Ustavom.
Naime, član 140. Ustava jasno kaže: ''Vojska Srbije se može upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupštine Republike Srbije''. (Tačka.) U Predlogu zakona piše: ''Predsednik Republike, na osnovu odluke Narodne skupštine,'' dakle, posle onoga što je bila rasprava o članu 8, ''u skladu sa zakonom, odlučuje o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u multinacionalne operacije, na predlog ministra odbrane.''
Ja se namerno obraćam gospođi Nadi Kolundžiji, jer je ona o tome govorila, a gospodin Ružić, sad, o koalicionim, lako ćemo, ima vremena, sačekajte sekundu, zamolio sam. Ponavljam, u članu 9. piše – ''u skladu sa zakonom, odlučuje'' predsednik Republike, na osnovu odluke Narodne skupštine, o upućivanju pripadnika Vojske Republike Srbije u multinacionalne operacije, na predlog ministra odbrane.'' Dok Ustav jasno kaže – samo Narodna skupština donosi odluku.
Naš amandman lepo glasi: ''Član 9. se menja i glasi: "Predsednik Republike, preko ministra odbrane, sprovodi odluku Narodne skupštine o upućivanju pripadnika Vojske Srbije u multinacionalne operacije". Dakle, on može samo da sprovodi odluku Narodne skupštine, jer samo Narodna skupština može da donese takvu odluku. Mi smatramo da je jedino ovo rešenje u skladu sa Ustavom. On ne može da donese rešenje i odluku, već on može samo da sprovede odluku Narodne skupštine, što je normalno u hijerarhiji komandovanja Vojskom. To nije sporno.
Ne interesuje nas ko je imenom i prezimenom predsednik Republike, nego institucija predsednika Republike.
Zato vas molim sve, ako već Vlada nema dovoljno sluha, jer je najnesposobnija Vlada u istoriji Srbije, da Narodna skupština usvoji ovaj amandman. Hvala. (Aplauz.)

Utrošeno je minut i 30 sekundi od vremena poslaničke grupe.
Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Pričajući o podaničkom mentalitetu moram da objasnim da NATO zaista počiva na sili i demonstraciji sile. Kada je tako, onda se mora prihvatiti i sledeći korak, a to je da sila teži da se neograničeno širi, tj. da pokorava druge. To važi i za NATO. Ratovi koje on vodi, u najmanju ruku, nisu ništa manje brutalni od bilo kojih drugih ratova, niti su samo pravedni ni humanitarni, naprotiv, ako smo uostalom osetili na sopstvenoj koži. Takva globalna sila koja teži da se postavi čak iznad Saveta bezbednosti UN izaziva i globalni otpor.
Globalni, nepravedni i osvajački ratovi ne povećavaju ničiju bezbednost, ali zato ugrožavaju svačiju. Učešćem u ratovima koje NATO vodi višestruko bi se povećale pretnje po bezbednost Srbije, jer će postati meta mogućih protivnika agresivne politike NATO. Ulaskom u NATO Srbija neće steći više prijatelja, nego će izgubiti one koje do sada ima, jer bi se svrstala u protivnike svojih prijatelja. Rekla sam već da to praktično ne doprinosi pacifikaciji, već militarizaciji društva.
Da je NATO stalo do napretka Srbije, ne bi je bezobzirno bombardovao i uništavao. Dolaskom NATO Srbija neće postati bogatija, nego siromašnija, jer će morati da plaća svoje članstvo u NATO ekonomski i ljudskim životima. NATO ne dolazi da usreći Srbiju, nego da raspolaže njenom teritorijom i životima naših vojnika.
Od ovih bogatih, za koje ste vi iz vlasti tvrdili da sa njima imate odlične kontakte Srbi su do sada dobili samo osiromašeni uranijum. Da vas podsetim, od 1999. godine u Srbiji se registrovalo između 15.000 do 20.000 novih slučajeva kancera, da bi taj broj već 2004. godine dostigao cifru od 30.000 novih bolesnika. Pročitajte...

Vreme. Zahvaljujem.
Da li još neko želi reč?
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Budimirović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Jelena Budimirović.

Hvala. Poštovani građani Srbije, u ime Poslaničke grupe Napred Srbijo SNS, kao i moje kolege podnela sam amandman na ovaj predlog zakona kojim predlažem da se reči "multinacionalne operacije" zamene rečima "mirovne operacije", u odgovarajućem padežu. Mišljenja smo da je termin "mirovne operacije" precizniji i adekvatniji za razliku od termina multinacionalno, što je svakako širi pojam i u sebi može da obuhvati vojne operacije različitog tipa kao što su – borbene operacije i operacije nametanja mira, kao i operacije protiv terorističkih snaga.
Za razliku od starog Zakona, po kom su srpski vojnici mogli da idu samo u mirovne misije koje su pod mandatom UN, novim predlogom zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Srbije širi se dijapazon mogućnosti za angažovanje srpskih oružanih snaga, a to znači da nije isključeno, da će srpski vojnici biti angažovani u Iraku, saveznička operacija SAD, ili u Avganistanu, operacija NATO.
SNS ne želi da naši vojnici stiču ratno iskustvo na kriznim žarištima širom sveta pod mandatom NATO ili u savezništvu sa nekom drugom državom, što će biti omogućeno ovim zakonom, pa vam predlažem da usvojite amandmane SNS. Hvala. (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 10. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Realna opasnost je da od očiju javnosti bude praktično skriveno potpisivanje sporazuma, odnosno ulazak u NATO, ali zato će da se sve vreme potpisuju nekakvi pojedinačni sporazumi i da se na taj način stvaraju obaveze Srbije prema NATO-u. Tako bi se Srbija u prvom koraku, faktički, vezala za NATO, da bi se u drugom ta vezanost i formalizovala.
Neskriveno opredeljenje sadašnje vlasti za NATO daje dovoljno osnova da se pretpostavi kako bi ona u nekom trenutku mogla potpisati čvršći i opštiji sporazum sa tom vojnom alijansom, koji bi mogao da se tumači kao da ima status međunarodnog ugovora. S obzirom na to da naš Ustav ne pruža mogućnost da se građani na referendumu izjašnjavaju o međunarodnim ugovorima, Srbija bi, ne po svojoj demokratskoj volji, nego po želji sadašnje vlasti, mogla da se nađe u NATO-u, tako da bi bio i ''vuk sit i ovce na broju''. Zbog te opasnosti, vrlo je važno što pre raspisati referendum kako bi se sprečila uobičajena logika ove partijske vlasti, logika svršenog čina.
Priča je da u vojnobezbednosnom smislu za Srbiju ne postoji druga alternativa osim ulaska u NATO, ali alternativa uvek postoji. Insistiranje na tome da NATO nema alternativu nije ništa drugo do jedan oblik pritiska da se u našoj javnosti proizvede osećaj beznađa, kako bi se lakše potčinila diktatu NATO interesa i njegovih pristalica u zemlji. Onaj ko ne vidi alternative, ne bi trebalo da se bavi tako ozbiljnom delatnošću kao što je politika.
Mnoge zemlje nisu članice NATO, niti će ikada biti, ali ipak opstaju i napreduju brže i od samih članica te alijanse. Ako alternativa postoji, čak i za zemlje iz evroatlanskog kruga, zašto ne bi postojala i za Srbiju? Ako u društvu nema političke…

Dva minuta.
Da li još neko želi reč? (Ne)
Na član 10. amandman su, u istovetnom tekstu, podneli narodni poslanici Milan Knežević i Dragan Todorović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Knežević.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, ispred SNS podneo sam amandman na član 10. ovog zakona i tim amandmanom se predviđa da se briše stav 3. ovog člana.
Kao po običaju, Vlada odbija amandman, ukratko, u obrazloženju se navodi, da se amandman ne prihvata zato što propisan izuzetak obuhvata samo aktivnost upotrebe vojske u situacijama koje nisu mogle da budu planirane, pa se navodi – neodložno otklanjanje posledica prirodnih, tehničko-tehnoloških i ekoloških nesreća većih razmera, kao i pružanje pomoći civilnim organima u kriznim situacijama. U stvari, u obrazloženju oni su parafrazirali ovaj stav 3. koji sam amandmanom predložio da se briše.
U suštini, unošenje ovakvog stava i ostavljanje ovog stava u ovom članu 10, daje se Vladi mnogo veća nadležnost i ovlašćenja, odnosno dobijaju nadležnost i ovlašćenja koja po Ustavu nemaju, odnosno protivustavna su, a s druge strane, Vlada pribavlja ovlašćenja koja ima Skupština Republike Srbije.
Sigurno da za ovakve situacije, koje su objektivne, koje mogu da se dogode i koje su tragične, postoji neko prikladnije rešenje koje bi bilo u skladu i sa drugim zakonima i sa Ustavom. Davanje i prihvatanje izuzetka sigurno stvara lančano nove izuzetke, s toga predlažem da ovaj stav bude brisan, da na ovaj način Vlada ne bi preuzela nadležnosti koje su protivustavne, a na ovaj način se sprečavaju i zloupotrebe koje eventualno mogu da proizađu iz ovoga. Zahvaljujem. (Aplauz.)