Tri minuta i  20 sekundi je utrošeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 11. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

Potpuno se slažem sa kolegom Šormazom i ne vidim razlog da se bilo ko – ko misli da je pobedio na izborima, plaši sopstvenog naroda i njegove volje. Dakle, ne treba se plašiti referenduma.
Prvi korak jeste zapravo i podrška Vladi Republike Srpske da se raspiše referendum o ulasku u NATO, zato što očigledno postoji situacija u kojoj se razbija ova jedina srpska država, tako da, pored podrške raspisivanju referenduma o ulasku NATO u Republici Srpskoj, prvi sledeći korak za Srbiju mora da bude raspisivanje referenduma na kome bi u stvari narod izrekao svoje mišljenje. Interesantno je da je prekid u objašnjenju prethodnog amandmana nastupio u trenutku kada sam govorila o tome da i te kako postoji alternativa za ulazak u NATO, odnosno u delu gde sam rekla: „Ako u društvu nema političkih alternativa, posledica je diktatura i još gore – totalitarizam“. Znači, ništa nije slučajno.
Međutim, u odnosu na NATO, Srbija svakako ima alternativu, i to bolju od članstva u njemu, a to je aktivna vojna neutralnost koja ne isključuje saradnju sa značajnim bezbednosnim činiocima u svetu, u skladu sa svojim državnim i nacionalnim interesima. Pošto zaštita državnih i nacionalnih interesa podrazumeva zaštitu od agresije, bezbednosna politika zemlje ne može da se svede na kolaboraciju sa agresorom. To bi je potpuno obesmislilo. Pošto saradnja nije kolaboracija, ideja aktivne vojne neutralnosti isključuje i kolaboraciju u odnosu na NATO.

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 12. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li još neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodna poslanica Aleksandra Janković.

A, pošto očigledno ne znate o čemu se radi kada se govori o aktivnoj vojnoj neutralnosti, sada ću vam reći. Nju treba razviti kao strateško opredeljenje zemlje. Međutim, već sada aktuelna vlast relativizuje značaj Rezolucije o vojnoj neutralnosti, koju je usvojila Narodna skupština, ističući da je ta rezolucija usvojena pre donošenja nove bezbednosne strategije. Nije isključeno da će upravo poništavanje Rezolucije o vojnoj neutralnosti biti jedan od elemenata strategije koji priprema sadašnja Vlada, sa ciljem da se stvore pretpostavke za strateški zaokret prema uključenju NATO.
To je još jedan važan razlog da se što pre raspiše referendum o ulasku u NATO. I na kraju (citiraću) reči ambasadora Ruske Federacije u BiH, Aleksandra Bocana Harčenka, koji kaže – ''Opšti je stav Rusije da ne smatramo, kako širenje NATO ide u prilog stabilizaciji i bezbednosti, pa ko ima uši da čuje, neka čuje.

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Stefan Zankov.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Stefan Zankov.

Hvala, dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije pisan je tako da jednog dana, za koji vi iz vlasti verujete i nadate se da će doći, kada će većinsko raspoloženje građana Srbije biti takvo da Srbija uđe u NATO. On ima svoju punu funkciju. Danas ste svesni da je većinsko raspoloženje drugačije, na našu sreću, na sreću građana Srbije i građani Srbije ne žele u NATO, a SNS smatra da je za Srbiju najbolja vojna neutralnost.
Da bismo takav jedan trenutak i scenario predupredili da ne bude usvojen tekst koji će služiti za tuđe potrebe i interese, mi smo podneli amandmane, počevši od samog naslova Predloga zakona kojim tražimo da se reč "multinacionalne" menja rečju "mirovne". Voleo bih da čujem gde se to nacionalni, bezbednosti i odbrambeni interesi Republike Srbije dovode u pitanje da bismo mi na ovakav način učestvovali u nekim operacijama koje pokrene neka vojna alijansa, da ne govorim o primerima, jer nemam vremena. Upravo suprotno, na taj način, mi bismo stvorili neprijatelje i zato nam je bitna saglasnost zemlje, u koju bi se eventualno, uputile naše vojne snage.
U obrazloženju zašto se ne prihvata ovaj amandman, i ovi drugi, kažete – da je u članu 2. nedvosmisleno navedeno da su to aktivnosti koje imaju karakter mirovnih operacija. Nije tačno, član 2. je toliko široko postavljen da ostavlja mogućnost da se tumači na različite načine. Tu se pominje i sprečavanje sukoba, i međunarodni terorizam itd.
Šta je suština? Ponavljam, za državu i njene interese je najbitnije da ne stvaramo nove neprijatelje i, zaključujem, zato tražimo da se reč "multinacionalnim" menja rečju "mirovnim". Hvala vam. (Aplauz.)

Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo, otprilike, u kakvu situaciju će biti dovedena Vojska Srbije, u slučaju da ovaj predlog zakona dobije potrebnu većinu.
Na jednom tajnom sastanku koji je održan u Briselu 13. marta 1999. godine, na kojem su prisustvovali najviši zvaničnici NATO i SAD, doneta je definitivna odluka o bombardovanju Srbije. Kao datum početka bombardovanja određen je 17. mart, ali zbog loših meteoroloških uslova, to je pomereno, za sedam dana kasnije, za 24. mart.
Na tom sastanku je formulisan plan napada na Srbiju u šest tačaka. Pročitaću vam samo dve tačke, da znate šta će Vojska Srbije morati da radi, ako ovaj, ne daj bože, predlog zakona prođe. U tački 2) se kaže – ''U slučaju pružanja otpora, Jugoslaviju razarati najubitačnijim sredstvima, uz korišćenje municije sa osiromašenim uranijumom i kasetnih bombi.
Kontejnere sa bojnim otrovima i mikrobiološkim materijama aktivirati, ako odbrambeni sistemi pruže toliki otpor, da se poremete planovi razrađene akcije "Aligator".
Strateške neutronske bombe koristiti za eliminisanje žive sile na granici prema Albaniji i Makedoniji.''
U tački 4) se kaže – ''U slučaju otpora Jugoslavije, treba ubijati civile, rušiti mostove, bolnice, škole, obdaništa, rezervoare vode, infrastrukturu, releje, trafo-stanice, dalekovode.
Rušenjem rafinerija izazvati ekološku katastrofu.
''Vinču'' ne treba štedeti, jer se rušenjem reaktora stvaraju mogućnosti za stvaranje brze kapitulacije Jugoslavije.
Aktivirati i operaciju "Potkovica", odnosno preko OVK pripremiti navodni egzodus albanskog življa, koji će se povlačiti prema Albaniji i Makedoniji, gde će čekati TV ekipe najvećih medijskih kuća na svetu, kako bi se ovekovečila navodna zverstva jugoslovenske Vojske i Policije.'' (Aplauz.)

Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 13. amandman je podnela narodna poslanica Aleksandra Janković.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima Aleksandra Janković.

Samo da dopunim ovo što je govorio kolega Martinović, to je, naravno, potpuno tačno. Isto tako je tačno da se NATO oslonio na poznatu dvofaznu taktiku primenjenu u Zalivskom ratu, koja podrazumeva brzu neutralizaciju vojnih objekata u prvoj, odnosno uništenje drugih objekata u drugoj fazi.
Pre rata, Remzi Klark je prilikom posete Srbiji pomenuo i treću fazu, koja podrazumeva napad i na civilnu infrastrukturu, ukoliko se ne ispuni politički cilj.
Možda gospodin Martinović zna u kojoj se sad fazi nalazimo.