Na član 85, koji se odnosi na unutrašnju kontrolu, podneli smo amandman kojim smo predložili novi stav 3. koji kaže: „Organi javne vlasti nadležni za sprovođenje unutrašnje kontrole dužni su da dostave godišnji izveštaj o sprovedenim postupcima unutrašnje kontrole Kancelariji Saveta.“
Mi smo i u načelnoj raspravi kritikovali predlagača (to smo i danas iks puta ponovili) zato što je potpuno izopštio adekvatnu parlamentarnu kontrolu u primeni normi ovoga zakona. Iz tog razloga predložili smo da oni koji su nadležni za unutrašnju kontrolu godišnje podnose izveštaj o sprovedenim postupcima kontrole Kancelariji Saveta, kako bi Kancelarija Saveta u okviru svog izveštaja koji, po članu 88, podnosi nadležnom odboru mogla da obuhvati i podatke o sprovedenoj unutrašnjoj kontroli.
Ovo je samo još jedan dokaz da je zakon poveren isključivo izvršnoj vlasti i da se uopšte ni u normativnom smislu, niti će se u faktičkom smislu sutra bežati od zloupotreba, kojima ovaj zakon daje prostor da se dešavaju.
Još jednom, mi smatramo da zakon treba povući iz procedure. Ovakav model, koncept neće biti u funkciji adekvatnog tretiranja tajnih podataka, a s druge strane, onim organima javne vlasti koji će ovaj zakon primenjivati daje toliko slobodnog prostora za zloupotrebu i manipulaciju da to prosto izaziva neku dozu straha kod nas koji ćemo, ponavljam, biti pod udarom ovog zakona. Zahvaljujem.

Na član 87. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Pešić, Judita Popović i Nebojša Ranđelović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 88. amandman je podnela Vlada.
Odbor za pravosuđe i upravu je prihvatio amandman.
Na član 90. amandman je podneo narodni poslanik Mirko Munjić, koji želi reč.

Član 90. reguliše pitanje direktora Kancelarije Saveta, odnosno postavljanje i razrešenje direktora Kancelarije Saveta. U stavu 1. kaže: „Vlada postavlja i razrešava direktora Kancelarije Saveta, po pribavljenom mišljenju Saveta za nacionalnu bezbednost.“
Mi tražimo da pored Saveta za nacionalnu bezbednost svoje mišljenje u pogledu postavljanja i razrešenja direktora daje i odbor Narodne skupštine nadležan za odbranu i bezbednost.
Vi kažete u obrazloženju da je Kancelarija Saveta služba Vlade. Mi to ničim ne sporimo, to je potpuno u redu. Dalje, vi kažete da je Vlada ovlašćena da postavlja direktora Kancelarije Saveta – i to je u redu, ni to ne sporimo ovim amandmanom. Neka Vlada bude ta koja postavlja i razrešava direktora, mi nemamo ništa protiv. Mi samo tražimo da se dopuni odredba koja govori o tome ko predlaže direktora. Dakle, da direktora predloži i nadležni Odbor za odbranu i bezbednost.
Vlada dalje kaže u svom obrazloženju da kontrolnu funkciju Odbor za odbranu i bezbednost vrši tako što ministar jednom godišnje podnosi izveštaj ovom odboru. Ovo nema veze sa našim amandmanom. Niti smo mi to sporili, niti smo u amandmanu naveli da nije tako. Dakle, ova nesuvisla objašnjenja i obrazloženja Vlade zaista ničemu ne vode. To su, jednostavno, igre gluvih telefona; mi jedno kažemo u amandmanu, vi drugo obrazlažete.
Delimično voljom naroda, delimično veštom interesnom kombinatorikom vi ste tamo gde jeste. I narod može kolektivno nekada i da pogreši, treba narodu oprostiti do sledećih izbora. Zahvaljujem.

Na član 92. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 93. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Janković.
Da li još neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Aleksandra Janković.

Suština ovog amandmana, kojim je predviđeno da se u članu 93. stav 4. briše, jeste da u uslovima krize, kada postoji ozbiljan budžetski deficit i odluka o smanjivanju broja zaposlenih u državnim organima, smatramo da je neopravdano da zaposleni u stručnoj službi Vlade, koja treba da se bavi primenom zakona, imaju u startu mogućnost uvećanja plata do 20% u odnosu na platu drugih državnih službenika i nameštenika čija su radna mesta razvrstana u istoj grupi.
Ako bismo se rukovodili kriterijumom koji je naznačen u odredbi član 93. stav 4. ovog predloga zakona, a to je posebnost uslova rada, složenost i priroda posla, mnogim kategorijama zaposlenih, što u državnim organima, što u zdravstvu, školstvu, privatnom sektoru, takođe bi trebalo omogućiti povećanje plate za 20%.
Jednostrana primena ovog kriterijuma na lica zaposlena u Kancelariji Saveta za nacionalnu bezbednost i zaštitu tajnih podataka predstavljala bi svojevrsnu diskriminaciju.

Na član 95. amandman je podnela grupa od 21 narodnog poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li još neko želi reč? (Ne.)
Na član 97. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Jovan Palalić, Milica Vojić-Marković, Miloš Aligrudić i Miroslav Petković.
Gospodin Miloš Aligrudić ima reč.

Ovo je kruna svega u ovom zakonu. Član 97... Imam nekih pet minuta pa ćemo zbog javnosti da budemo što jednostavniji. Prvo ću pročitati član 97. On se odnosi na situaciju kada naša država treba da razmeni tajne podatke sa stranom državom, a to inače naša država može da radi isključivo na osnovu međunarodnog sporazuma sa drugom državom. Mi smo rekli da taj sporazum treba da bude ratifikovan, a ne samo potpisan, što predlagač zakona ne ferma dva posto. Dakle, mora da postoji jedan ugovor između nas i strane države da bismo mogli tajne podatke razmenjivati.
Član 97. kaže kada i u kom slučaju možemo tajne podatke sa stranim državama razmenjivati i ako nema tog ugovora. Kaže ovako: „U krajnje nepovoljnim političkim, ekonomskim ili odbrambeno-bezbednosnim okolnostima za Republiku Srbiju i ako je to neophodno radi zaštite interesa iz člana 8. stav 2. ovog zakona, na zahtev organa javne vlasti Kancelarija Saveta“, već pomenutog, „razmenjuje tajne podatke...“ itd.
Prvo ćemo ovo manje značajno, u suštinskom smislu, a u formalnom smislu katastrofalno. U članu 97. ste rekli da će ta razmena podataka između ostalog moći da dođe u obzir i ako je to neophodno radi zaštite interesa iz člana 8. stav 2. ovog zakona. Onda, ne budem lenj, otvorim član 8. stav 2. ovog zakona, koji kaže ovako: „Podaci iz stava 1“, misli se na tajne podatke, „odnose se naročito na...“, pa se navode četiri oblasti na koje se odnose ti tajni podaci. Kakvih interesa? Kakva zaštita interesa iz stava 2. člana 8? O čemu pričate?
Nije ministar tu, tu je čovek iz Ministarstva, da li ste pogledali ovo što ste napisali? Kako je moguće ovo? Kako je moguće da napišete odredbu koja se ni na šta ne odnosi, kada je reč o članu 8. stav 2? Uzmite Predlog zakona, čoveče, i pogledajte, pa recite ministru šta ste mu napisali. Kakvi interesi? Tamo se opisuju oblasti iz kojih se crpi ideja da mogu sadržati tajne podatke. Kakvi interesi? To ne postoji.
Sada hajdemo na ovo prvo – kada se mogu razmenjivati tajni podaci. Vi kažete da se tajni podaci, bez ugovora, sa stranom državom mogu razmenjivati u krajnje nepovoljnim političkim, ekonomskim ili odbrambeno-bezbednosnim okolnostima za Republiku Srbiju. Odlično. Znači, onog dana kada stupi na snagu ovaj zakon vi možete odmah, bez međunarodnih ugovora, razmenjivati ove tajne podatke sa stranom državom, zato što svako razuman i normalan u ovoj državi ceni da se mi upravo nalazimo u krajnje nepovoljnim političkim, ekonomskim i bezbednosnim okolnostima za Republiku Srbiju. Zar nije tako?
Šta sa Kosovom i Metohijom? Da li je to deo teritorije Srbije ili nije? Ako je to deo teritorije Srbije i čini supstrat bezbednosnog okruženja u kome se mi nalazimo, hoćete reći da to nije krajnje nepovoljna bezbednosna okolnost za Republiku Srbiju? Hoćete li da kažete da nam u ekonomskom smislu u državi cvetaju ruže u ovom trenutku? Hoćete li da kažete da se ne povećava drastično stopa nezaposlenosti?
Hoćete li da kažete da se u ovom trenutku ova ista vlada u kojoj vi sedite ne priprema da otpusti tri-četiri hiljade ljudi iz državne administracije, i to po principu – likvidirajmo ih budzašto, da bismo zadovoljili MMF, bez ikakvog plana i ideje šta bismo sa njima radili, bez ikakvog plana realnih potreba za državnu administraciju? Hoćete li da kažete da su to povoljni ekonomski uslovi? Mi se upravo nalazimo u nepovoljnim ekonomskim uslovima.
Šta su nepovoljni politički uslovi? Ako vi ne znate, ja ću da vam kažem. Nepovoljni politički uslov za Srbiju, krunski, jeste Boris Tadić. To je nepovoljni politički uslov za Srbiju. Mi se nalazimo u toj vrsti nepogode, političke nepogode, koja se zove vlast Borisa Tadića. Šta ćemo sada? Samim tim što je Boris Tadić, kao elementarna politička nepogoda, na vlasti, on je time već stvorio preduslov da njegova vlada može da razmenjuje tajne podatke bez međunarodnih ugovora sa stranom državom.
Da se ovo ne bi ovako tumačilo, kako se može lako izvrnuti cela priča, onda vam je pametnije da se napiše ovaj član drugačije, onako kako smo mi predložili. On bi glasio, ako imate taj amandman – razmena podataka bez zaključenog ugovora (parafraziram) sa stranom državom može se vršiti samo u uslovima ratnog stanja, stanja neposredne ratne opasnosti ili vanrednog stanja. Tu razmenu podataka ne bi vršila nikakva kancelarija ili savet, nego bi to morala da vrši Vlada ili organ koji je određen merama koje su usvojene u skladu sa Ustavom Republike Srbije, recimo merama o uvođenju ratnog stanja ili vanrednog stanja u državi. Kakva kancelarija? O čemu vi pričate?
Vi biste morali da naučite prvo nomotehniku, znači, način pisanja propisa, da biste znali kada jedan član pišete na šta ćete se pozvati u drugom članu. Vi prvo to niste uradili. Smešno je to što ste vi napisali, završavam ovim. A što se tiče smisla same odredbe i onoga što ste vi napisali, kad i u kojim okolnostima mogu da se razmenjuju tajni podaci sa stranim državama, to ne da je smešno, nego je i direktno opasno.

Zahvaljujem. Gospodin Dragan Stevanović ima reč.

Vrlo kratko ću. Delimo mišljenje sa kolegama koje su potpuno obesmislile ovaj član 97; zaista, on to i zaslužuje. U načelnoj raspravi Srpska radikalna stranka je ukazivala da će zbog ovakvog koncepta i suštine zakona vlast uspeti da da legitimitet i da legalizuje sav tendenciozno proizvedeni haos u oblasti postupanja sa tajnim podacima i u oblasti bezbednosti ove države. Konkretno, ovaj član zakona će dati legitimitet svim narednim političkim i bezbednosnim bahanalijama ove vlade i njenom odnosu sa Haškim tribunalom i sa drugim međunarodnim organizacijama i institucijama koje su izuzetno, izuzetno antisrpski nastrojene. Hvala.

Zahvaljujem. Gospodin Saša Maksimović ima reč.