Gospođo ministarka, vi i kolega Srđan Milivojević kažete – reforme u pravosuđu, mi kažemo – da. To pokazujemo i praktično, velikim brojem amandmana koje smo podneli, neke ste prihvatili, i to očigledno pokazuje da je naša želja da se izvrši reforma pravosuđa velika.
Za reformu pravosuđa, pored poslanika SRS, imate apsolutnu podršku i građana Srbije upravo zbog ovakvih slučajeva kao što je gospodin Suvajac i mnogi drugi u Srbiji, koji na rešenje svojih problema ili realizaciju svojih potraživanja čekaju možda i dve decenije. Da nijedan drugi razlog ne postoji za reformu pravosuđa, postoji taj.
Ono o čemu bi najviše trebalo da vodite računa prilikom izbora sudija jeste njihov kvalitet. To treba da bude ono što je osnovno, najbitnije, nikakva poslušnost, nikakva stranačka pripadnost ili simpatizerstvo. Moram da vam kažem odmah, ma kako shvatili ovu našu poruku, nismo sigurni da će to tako biti.
I pored preporuke vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije da se ne pravi zastoj u suđenju dok se ne izaberu nove sudije, znate da toga ima. To će vam reći i predsednici opštinskih i okružnih sudova i svi drugi, da mnoge sudije zbog toga što nisu sigurne kakav će ishod biti, kakva će njihova sudbina biti posle 1. decembra odnosno 1. januara 2010. godine, nerado zakazuju suđenja.
Još jedan primer naše doslednosti jeste sledeći: kada smo podneli amandman na član 6. rekli smo da pored ova tri organa pravosudne akademije treba da se uspostavi, odnosno uvede i nadzorni odbor. Nismo dirali programski savet, evo, i ovde ga prihvatamo, ali imali smo dve intervencije vezane za član 16, koji uređuje programski savet.
Kolega Boris Aleksić, koji nije u poziciji da brani ovaj amandman, podneo je amandman na član 16. stav 4. i rekao ko ne može biti član programskog saveta. To su članovi Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, članovi upravnog odbora, to je u predlogu, a on je još dodao da predavači i mentori u pravosudnoj akademiji ne bi trebalo da budu predlagani, birani za članove programskog saveta.
Amandman koji sam podneo u ime SRS na član 16. stav 5. odnosi se na sledeći predlog: „Članovi programskog saveta iz stava 3. ovog člana mogu se osloboditi do 50% obima posla zbog rada u akademiji.“ Da vidimo samo ko čini ovaj sastav: „Najmanje pet članova programskog saveta su sudije, najmanje tri su tužioci, od kojih po jednog člana predlaže udruženje sudija, odnosno udruženje tužilaca, a jedan član je iz reda sudskog i tužilačkog osoblja.“
Predlogom zakona predvideli ste ovde mogućnost da Visoki savet pravosuđa ili Državno veće tužilaca ove članove programskog saveta oslobodi do 50% vršenja njihovih redovnih obaveza. Predvideli smo da se ovaj stav briše u potpunosti zato što smatramo da ukoliko sudije ili tužioci imaju obavezu da više od 50% svog radnog vremena provedu u programskom savetu pravosudne akademije, onda će sigurno njihova potreba da se pojavljuju u sudovima, odnosno u tužilaštvima i da obavljaju poslove predviđene zakonom morati da trpi.
Činjenica da se novom organizacijom predviđa smanjenje broja sudija za oko 600 ukazuje na to da će biti manji broj nego što je do sada. Ako imamo situaciju da sada nemamo dobru ažurnost u sudovima, sa postojećim brojem, koji će biti do 31. 12. 2009. godine, kakvu situaciju ćemo onda imati u slučaju da određeni broj članova programskog saveta bude oslobođen tako da do 50% vremena moraju da provedu u sudovima, odnosno u tužilaštvima? Ukoliko ovo ostane, biće pravilo da 50% vremena budu oslobođeni, a onda će oni to da koriste možda i za neke druge svrhe i potrebe.
Zadnji stav člana 16. kaže: „Članovi programskog saveta koji nisu iz reda sudija, tužilaca, i sudskog i tužilačkog osoblja imaju pravo na posebnu naknadu za rad, koju utvrđuje upravni odbor.“ Ništa tu nije sporno, imaju pravo na posebnu naknadu, ali ovde postoji potreba, na jedan posredan način se vidi da bi nadzorni odbor trebalo da postoji. Ako upravni odbor donese odluku o nadoknadi za članove programskog saveta, nadzorni odbor bi povremeno trebalo da kontroliše kako se troše ta sredstva, da li su namenski trošena, da li u onom iznosu koji je odobren.
Dakle, i ovaj amandman koji je podnet na član 16, kao i amandman na član 6, trebalo bi prihvatiti, jer bi ovaj zakon u tom slučaju bio prihvatljiviji i primenljiviji u praksi. Zahvaljujem se.