DRUGA SEDNICA, DRUGOG REDOVNOG ZASEDANjA, 17.11.2009.

13. dan rada

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Boris Aleksić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 16. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Sreto Perić.
...
Srpska radikalna stranka

Sreto Perić

Srpska radikalna stranka
Gospođo ministarka, vi i kolega Srđan Milivojević kažete – reforme u pravosuđu, mi kažemo – da. To pokazujemo i praktično, velikim brojem amandmana koje smo podneli, neke ste prihvatili, i to očigledno pokazuje da je naša želja da se izvrši reforma pravosuđa velika.
Za reformu pravosuđa, pored poslanika SRS, imate apsolutnu podršku i građana Srbije upravo zbog ovakvih slučajeva kao što je gospodin Suvajac i mnogi drugi u Srbiji, koji na rešenje svojih problema ili realizaciju svojih potraživanja čekaju možda i dve decenije. Da nijedan drugi razlog ne postoji za reformu pravosuđa, postoji taj.
Ono o čemu bi najviše trebalo da vodite računa prilikom izbora sudija jeste njihov kvalitet. To treba da bude ono što je osnovno, najbitnije, nikakva poslušnost, nikakva stranačka pripadnost ili simpatizerstvo. Moram da vam kažem odmah, ma kako shvatili ovu našu poruku, nismo sigurni da će to tako biti.
I pored preporuke vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog suda Srbije da se ne pravi zastoj u suđenju dok se ne izaberu nove sudije, znate da toga ima. To će vam reći i predsednici opštinskih i okružnih sudova i svi drugi, da mnoge sudije zbog toga što nisu sigurne kakav će ishod biti, kakva će njihova sudbina biti posle 1. decembra odnosno 1. januara 2010. godine, nerado zakazuju suđenja.
Još jedan primer naše doslednosti jeste sledeći: kada smo podneli amandman na član 6. rekli smo da pored ova tri organa pravosudne akademije treba da se uspostavi, odnosno uvede i nadzorni odbor. Nismo dirali programski savet, evo, i ovde ga prihvatamo, ali imali smo dve intervencije vezane za član 16, koji uređuje programski savet.
Kolega Boris Aleksić, koji nije u poziciji da brani ovaj amandman, podneo je amandman na član 16. stav 4. i rekao ko ne može biti član programskog saveta. To su članovi Visokog saveta sudstva, Državnog veća tužilaca, članovi upravnog odbora, to je u predlogu, a on je još dodao da predavači i mentori u pravosudnoj akademiji ne bi trebalo da budu predlagani, birani za članove programskog saveta.
Amandman koji sam podneo u ime SRS na član 16. stav 5. odnosi se na sledeći predlog: „Članovi programskog saveta iz stava 3. ovog člana mogu se osloboditi do 50% obima posla zbog rada u akademiji.“ Da vidimo samo ko čini ovaj sastav: „Najmanje pet članova programskog saveta su sudije, najmanje tri su tužioci, od kojih po jednog člana predlaže udruženje sudija, odnosno udruženje tužilaca, a jedan član je iz reda sudskog i tužilačkog osoblja.“
Predlogom zakona predvideli ste ovde mogućnost da Visoki savet pravosuđa ili Državno veće tužilaca ove članove programskog saveta oslobodi do 50% vršenja njihovih redovnih obaveza. Predvideli smo da se ovaj stav briše u potpunosti zato što smatramo da ukoliko sudije ili tužioci imaju obavezu da više od 50% svog radnog vremena provedu u programskom savetu pravosudne akademije, onda će sigurno njihova potreba da se pojavljuju u sudovima, odnosno u tužilaštvima i da obavljaju poslove predviđene zakonom morati da trpi.
Činjenica da se novom organizacijom predviđa smanjenje broja sudija za oko 600 ukazuje na to da će biti manji broj nego što je do sada. Ako imamo situaciju da sada nemamo dobru ažurnost u sudovima, sa postojećim brojem, koji će biti do 31. 12. 2009. godine, kakvu situaciju ćemo onda imati u slučaju da određeni broj članova programskog saveta bude oslobođen tako da do 50% vremena moraju da provedu u sudovima, odnosno u tužilaštvima? Ukoliko ovo ostane, biće pravilo da 50% vremena budu oslobođeni, a onda će oni to da koriste možda i za neke druge svrhe i potrebe.
Zadnji stav člana 16. kaže: „Članovi programskog saveta koji nisu iz reda sudija, tužilaca, i sudskog i tužilačkog osoblja imaju pravo na posebnu naknadu za rad, koju utvrđuje upravni odbor.“ Ništa tu nije sporno, imaju pravo na posebnu naknadu, ali ovde postoji potreba, na jedan posredan način se vidi da bi nadzorni odbor trebalo da postoji. Ako upravni odbor donese odluku o nadoknadi za članove programskog saveta, nadzorni odbor bi povremeno trebalo da kontroliše kako se troše ta sredstva, da li su namenski trošena, da li u onom iznosu koji je odobren.
Dakle, i ovaj amandman koji je podnet na član 16, kao i amandman na član 6, trebalo bi prihvatiti, jer bi ovaj zakon u tom slučaju bio prihvatljiviji i primenljiviji u praksi. Zahvaljujem se.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Tri minuta i petnaest sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 17. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.
...
Nova Srbija

Srđan Spasojević

Nova Srbija
Stav Nove Srbije kada je u pitanju prijemni ispit i za polaznike pravosudne akademije je poznat. To je suviše i neprihvatljivo je da se to uradi. Ne bih više ponavljao, to je generalni stav, da je prijemni ispit za nekog ko je diplomirani pravnik i ima položeni pravosudni ispit nešto potpuno iluzorno.
Gospođo ministre, iskoristiću ovaj deo da ukažem na neke apsolutno neprihvatljive stvari i izjave državnog sekretara gospodina Homena u trenutku kada biramo sudije, odnosno kada se Visoki savet bavi tim. Zaista bih želeo da znam da li je to individualna izjava ili vi stojite iza ove izjave? Nosioci pravosudnih funkcija su potpuno u zabuni, jer se jednog dana kaže da je posao završen, kada je u pitanju izbor, a sutradan se to demantuje.
Mislim da je takav odnos izvršne vlasti prema ljudima koji su nosioci pravosudnih funkcija neozbiljan. Pre svega, to je neprihvatljivo za buduće nosioce pravosudnih funkcija. Mislim da je vrlo nekorektno i prema onim dosadašnjim nosiocima pravosudnih funkcija koji će, eto, za mesec dana verovatno ostati bez posla, neće više biti nosioci pravosudnih funkcija. U trenutku kada imamo taj izbor jednostavno treba da se ogradimo; ako je izbor sudija pod tolikim velom tajni, mislim da tako nešto sigurno ne doprinosi pravosudnom sistemu u ovoj zemlji.
Konačno treba da se daju i prave izjave, ako su sudije Kasacionog suda... ako je izvršena kandidatura, treba ih objaviti. Ne treba čekati do poslednjeg trenutka i da se 1. decembra napravi jedan presek. Ipak se radi o sudijama, nisu to bilo koji ljudi, to su ljudi koji su u ovoj zemlji, na ovaj ili onaj način, ali verovatno u nekom korektnom smislu nosili te svoje pravosudne funkcije, obavljali taj posao.
Posebno zabrinjava, kao što je i kolega iz SRS rekao, da mi imamo u ovoj situaciji odlaganje velikog broja suđenja, čeka se; jednostavno, paralisan je u ovom trenutku pravosudni sistem. I, znate ko trpi? Trpe građani Srbije, građani Srbije koji ne mogu svoje pravo da ostvare. Mnogi čekaju na prvostepenu presudu, mnogi čekaju na drugostepenu presudu. Jednostavno, građani Srbije ne mogu da ostvaruju u ovom trenutku svoja prava. Zašto? Zbog toga što mnogi nosioci pravosudnih funkcija čekaju da vide koji je njihov status.
Mislim da je krajnje vreme da se pozabavite tim, jer građani Srbije nisu dužni da neke ovakve stvari koje mi imamo, izbor sudija, trpe. To njih, na kraju krajeva, ne treba ni da interesuje.
Osim toga, građanima Srbije, a ni meni nije jasno kako će to pravosudni sistem biti efikasniji kada veliki broj sudija neće biti nosioci; smanjuje se za više desetina, stotina sudija.
Zakonodavac, odnosno izvršna vlast je učinila neke napore kroz mirno rešavanje sporova, kroz uvođenje instituta priznanja krivice, kroz velike sudske takse, da bi se sprečilo da dođe do nekih sudskih sporova. Ali, to ne podrazumeva da će u pravosuđu ostati najbolje sudije, ne znači da ćemo imati efikasniji sistem zbog toga što će doći odlični nosioci pravosudnih funkcija, već zbog niza mera koje su pre toga učinjene da bude manje sporova. To je istina.
U svakom slučaju, radujemo se da će biti efikasnije, ako tako bude, ali s obzirom na primere zemalja u okruženju koje su isti sistem sprovele kao i naša, verujte, raspitajte se malo, u zemljama u okruženju suđenja se zakazuju na tri, četiri, pet meseci u parničnom postupku.
Još jedanput ću sa ovog mesta reći – dok ne promenite Zakon o krivičnom postupku, ništa od reforme u pravosuđu. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Od vremena poslaničke grupe iskorišćeno je dva minuta i 45 sekundi.
Reč ima ministarka pravde Snežana Malović.
...
Socijaldemokratska stranka

Snežana Malović

Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima koji su podneli amandmane i na ovaj predlog zakona, a i na ostale predloge zakona koji su se našli na dnevnom redu današnje sednice parlamenta.
Nekoliko stvari je ovde pomenuto, koje možda imaju veze sa samim tekstovima zakona, a možda i nemaju, i osećam dužnost i prema vama i prema građanima Srbije da određene činjenice koje su iznete razjasnim.
Prvo, što se tiče izjave državnog sekretara gospodina Homena o tome da li su ili nisu izabrane sudije u Srbiji, želim da kažem da je taj naslov izvučen iz konteksta njegovih reči, stavljen je od strane urednika. Kasnije je to demantovano i od strane samog gospodina Homena, a reagovala je i predsednica Visokog saveta sudstva, sa pravom.
Kao član Visokog saveta sudstva, i vama i građanima Srbije želim da kažem da je izbor sudija još uvek u toku, da se razmatraju prijave svih kandidata studiozno, onako kako zakon nalaže, kako nalaže Pravilnik o kriterijumima za izbor, napredovanje i razrešenje sudija, koji je usvojio Visoki savet sudstva, a koji je Venecijanska komisija ocenila pozitivnom ocenom. To su jedini kriterijumi kojih se drži Visoki savet sudstva i kao član Visokog saveta sudstva to ću doslovno primenjivati, ništa van toga.
Takođe želim da kažem i da je Ministarstvo pravde nadležno da obezbedi nesmetan rad pravosudnih organa. To je obaveza koja proističe iz zakona i Ustava i to ćemo učiniti da bi organizacija i mreža pravosudnih organa mogla da počne sa radom od 1. januara 2010. godine. S tim u vezi, želim da naglasim da je početak rada sudova, početak primene zakona u tom delu od 1. januara, a ne od marta, kako se možda stekao utisak iz nekih izjava.
Želim da naglasim da je ovaj zakon nešto što treba da doprinese reformi pravosuđa, jer će se izbor sudija i tužilaca vršiti na osnovu toga da li su određena lica prošla kroz obuku u pravosudnoj akademiji i kakvom ocenom su ocenjena. Broj mesta će utvrđivati Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.
Slažem se sa vašom izjavom, gospodine Spasojeviću, da reforma pravosuđa ne može, bar u onom delu koji se odnosi na parnični postupak, da bude kompletna ukoliko se ne promeni Zakon o izvršnom postupku. Takođe, bitan je i Zakon o parničnom postupku i on će se narednih dana naći na veb stranicama Ministarstva pravde. Pozivam sve zainteresovane da pogledaju Predlog zakona. Takođe, želim da i sa poslaničkim grupama obavim razgovore sa tim u vezi i da se on možda već narednog meseca nađe na dnevnom redu sednice ovog parlamenta. Zahvaljujem se.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. U elektronskom sistemu je.
Da li želite reč? (Da.) Izvolite.
...
Demokratska stranka

Srđan Milivojević

Za evropsku Srbiju
Pošto je gospođa Malović već dala deo objašnjenja u vezi sa nekim nedoumicama koje postoje kod naših kolega poslanika, ne ide da ja kao diplomirani inženjer poljoprivrede, smer stočarstvo, držim predavanje ljudima koji su završili pravni fakultet u Sarajevu, Beogradu ili bilo gde drugde u Srbiji.
Ipak, pojašnjenja radi, za Demokratsku stranku je obavezujuće ono što piše u Ustavu Republike Srbije – u poglavlju 7, od člana 142. pa nadalje definisana su načela sudstva, vrste sudova, način izbora sudija. Demokratska stranka će se, dok god je na vlasti i ima odgovornost za obavljanje najvećih državnih funkcija u ovoj zemlji, pridržavati Ustava, a neke druge političke stranke mogu da se pridržavaju „Kurira“, „Presa“ i drugih tabloida i da tu stavljaju naslove koji njima odgovaraju.
Ovo je čisto u kontekstu one sugestije da će 500 ljudi ostati bez posla. Kao što je objasnila gospođa Malović, to nije kazao državni sekretar Slobodan Homen. To je kazalo uredništvo jednog tabloida u Srbiji i to je stavilo kao naslov u svojim novinama. Čak ne vidim razlog ni da to demantujemo, jer u istim tim novinama pisalo je da će juče u Srbiji biti lep i sunčan dan, a padala je kiša dobro u Beogradu. Hvala.
...
Demokratska stranka

Gordana Čomić

Za evropsku Srbiju | Predsedava
Minut i dvadeset sekundi je iskorišćeno od vremena poslaničke grupe.
Na član 18. amandman je podnela grupa od dvadeset narodnih poslanika Poslaničke grupe Napred Srbijo.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Srđan Spasojević.
Da li neko želi reč? (Da.) Reč ima narodni poslanik Srđan Spasojević.
...
Nova Srbija

Srđan Spasojević

Nova Srbija
Član 18. i ovaj amandman – već sam vam rekao i u raspravi u načelu i u pojedinostima da je naš načelan stav da je Pravosudna akademija dovoljna da bi neko mogao da bude polaznik Pravosudne akademije i da nema razloga za pravosudni ispit.
Delimično sam zadovoljan, gospođo ministre, vašim obrazloženjem koji ste izneli povodom nekih mojih pitanja. Želeo bih da vas ovom prilikom pitam – šta će Ministarstvo pravde uraditi za veliki broj advokata koji su ovih dana stupili u štrajk povodom fiskalizacije, odnosno uvođenja fiskalnih računa u tu branšu?
Daću vam samo jedan primer, želeo bih da mi objasnite, ukoliko se uvedu fiskalne kase, na koji način će neko smeti da detaksira, odnosno da umanji iznose odbrane po službenoj dužnosti? Vama je poznato da kada je neka odbrana po službenoj dužnosti sudovi, odnosno budžet isplaćuje advokatima 50% od onoga što su oni fakturisali. To je konkretan primer. Ukoliko se sve kuca preko fiskalnog računa, kako će sudovi i ko će smeti da odobri da se isplati 50%, ako ste otkucali fiskalnim računom 100%?
Dakle, ja bih zaista želeo kroz ovaj primer, gde postoji apsolutna korektnost advokata, gde se prihvata... Naravno, niste to vi uveli, to je bilo i ranije, dugi niz godina, da se advokatima isplaćuje 50% od pruženih usluga. Dajem konkretan primer, jednostavno mi nije jasno kako bi se tako nešto uradilo.
Mislim da sam bio jasan, gospođo ministre. Smatram da je to neprihvatljivo. Vi imate raznorazna uputstva i raznorazna pisma međunarodnih organizacija koje štite interese advokata, kada je u pitanju fiskalizacija, i nigde u Evropi ne postoji takav sistem naplate advokatskih usluga. Hvala.